Пређи на садржај

Велики Кичић

Координате: 42° 52′ 14″ С; 20° 55′ 20″ И / 42.8706° С; 20.9222° И / 42.8706; 20.9222
С Википедије, слободне енциклопедије
Велики Кичић
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовскомитровачки
ОпштинаКосовска Митровица
Географске карактеристике
Координате42° 52′ 14″ С; 20° 55′ 20″ И / 42.8706° С; 20.9222° И / 42.8706; 20.9222
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Велики Кичић на карти Србије
Велики Кичић
Велики Кичић
Велики Кичић на карти Србије

Велики Кичић (алб. Kçiq i Madh) је насеље у општини Косовска Митровица, Косово и Метохија, Република Србија.

Географија

[уреди | уреди извор]

Село је на подножју Копаоника, делом у проширеној долини Крчевинског потока при његовом излазу у поље, делом с десне стране потока, на језерској тераси од 620 m. Разбијеног је типа. Дели се на махале Преловца, Маљока, Ћамарата, Ватића и Бангела. Куће у махалама су збијене.

Село је изграђено под Црнушом, палеовулканском купом висине 1009 m. Црнуша је удаљена 4 km источно од Косовске Митровице. Њена релативна висина износи 360 m, у основи је широка око 2 km, док нагиби њених страна падају под углом 25°-30°.

Црнуша је изграђена од латита, који овде представљају површински очврсле лавичне стене. Латити Црнуше упадљиво се разликују по свом специфичном минералном и хемијском саставу од вулканских стена прве фазе и кварцлатита. На Црнуши је утврђено уклапање дрвећа (стабла) приликом кретања лаве. Остаци вегетације знатно су угљенисани.

Старост ове вулканске структуре вероватно је миоценска, због чега су палеовулканске форме значајно уништене и преиначене каснијим ерозивним процесима.[1]

Порекло становништва по родовима

[уреди | уреди извор]

Подаци о пореклу становништва су из 1934. године.[2]

Арбанашки родови

  • Ћамарат (22 к.), од фиса Бериша. Досељени из Ћамарата у Скадарској Малесији у другој половини 18. века пре Арбанаса села Смрековнице, јер су Ћамарати живели у Смрековници пре њиховог досељења.
  • Маљок (19 к.), од фиса Бериша. Досељени из Малесије заједно с Ћамаратима.
  • Ватић (9 к.), од фиса Бериша. Досељени из Малесије крајем 18. века заједно са Арбанасима из Смрековнице као њихови рођаци.
  • Планали (6 к.), од фиса Тсача. Досељен је 1878. као мухаџир из В. Плане у Топлици.

Поисламљени и поарбанашени српски родови

  • Преловц (24 к.). Потиче од двојице браће Османа и Бехрама и њихове браће од стричева Фејзе и Брахима досељених крајем 18. века из Преловца у Дреници. Њихови преци, православни Срби, како то њихови садашњи потомци истичу, у ислам су прешли у селу своје старине, у Преловцу. Појасеви су им у 1934. од досељења били: Осман, Ајредин, Осман, Фејзула, Ајрула (70 година). Ушли су у фис Бериш.
  • Асановић (3 к.). Потичу од двојице браће, Асана и Зејнуле, који су се средином 19. века доселили из Бистрице (К. Митровица). Поменута двојица браће су прешла у ислам у Бистрици. Отац им се звао Стојан, а њихова српска имена њихови садашњи потомци као да не знају. Појасеви у 1934: Стојан, Асан, Даут, Реџеп (60 година). И они ушли у фис Бериш.
  • Бошњак (1 к.). Досељен из града Новог Пазара око 1880. При досељењу су његови чланови говорили само српски; сад српски не знају.

Становништво

[уреди | уреди извор]
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.257
1953. 1.455
1961. 1.801
1971. 2.407
1981. 3.055
1991. 3.830

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Paleovulkanski reljef Kosova i Metohije - Палеовулкански рељеф Косова и Метохије”. 
  2. ^ Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело.  COBISS.SR 155363340
  3. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.