Пређи на садржај

Вучко Јоксимовић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Јоксимовић.
Вучко Јоксимовић
Свети сурдулички мученик Вучко Јоксимовић
Лични подаци
Пуно имеВучко Петров Јоксимовић
Датум рођења(1868-01-07)7. јануар 1868.
Место рођењаВирово, Кнежевина Србија
Датум смрти24. јануар 1916.(1916-01-24) (48 год.)
Место смртиМанајлски тунел – Владичин Хан, Краљевина Србија

Вучко Јоксимовић (1868—1916), Свети Сурдулички мученик, канонизован[1] у мају 2017. године у вјечном Сабору светих Српске православне цркве међу пострадалим од злочина бугарских окупатора у Првом свјетском рату на југу Србије. Празнује се 29. маја.[2][3] Био је професор математике и физике у Пироту, Лесковцу, Врању[4] и Београду.[5] Био је директор врањске гимназије и Надзорник народних школа за врањски округ.[6][7] Политички активан. Један је од првих високо образованих мјештана села Вирова као и цијелог Драгачева.Резервни је официр војске Краљевине Србије. Учесник Првог и Другог балканског , и Првог свјетског рата.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Вучко Јоксимовић је рођен у Вирову Кнежевина Србија 7. јануара 1868. године (нови календар), од мајке Јелене и оца Петра. Рано остаје без родитеља. Школује се сам. У Вирову завршава основну школу надничарећи по имањима богатијих сељака.[8] У Београду завршава Прву београдску гимназију и Српску Краљевску Велику школу (факултет), одсек математика и физика у 19 вијеку. Школује се и студира служећи по београдским кафанама и дајући кондиције (инструкције) дјеци богатих родитеља. Био је професор математике и физике у Пиротској и Лесковачкој гимназији (1893.г.), у Другој београдској гимназији[5], а у врањској гимназији и директор.[4] Био је Надзорник народних школа за врањски округ 1906/1907 годину.[6][7] Један је од првих високо образованих мјештана села Вирова као и цијелог Драгачева.Резервни је официр војске Краљевине Србије. Учесник је Првог и Другог балканског и Првог свјетског рата. У Врању предаје математику и физику. Професорује и другује са најчувенијим српским сатиричарем Радојем Домановићем, будућим предсједницима влада и политичарима Љубомиром Давидовићем и Јаковом Јашом Продановићем. Предаје математику великом српском романсијеру Борисаву Станковићу.[4] У Београду предаје физику на и тада елитној Другој београдској гимназији. Професорује и другује са познатим српским композитором Јосифом Маринковићем, умјетницима Марком Муратом и Симеоном Роксандићем.[5] 2. јуна 1892. године у просторијама Велике школе (Капетан Мишино здање), као апсолвент математике и физике на Природно-математичком одсеку Велике школе, присуствује предавању које је одржао Никола Тесла у једином свом боравку у Београду.[9][8] Био је ожењен сомборском учитељицом Даницом Краљевачки[10]. Из овог брака имали су дјецу: Миодрага, Милицу, Светолика и Петра.

Едукативно истраживачки рад

[уреди | уреди извор]

Поред гимназијских генерација које је математички описменио, збирки задатака из математике у којима је активно учествовао, професор Вучко Јоксимовић, између осталог и студент прослављеног геолога Јована Жујовића, активно учествује и у геолошким истраживањима. О томе у Геолошким аналима (фр. Annales géologiques de la péninsule Balkanique) из 1891.г., том 3, страница 128. - исјечак:

[11]

Друштвени живот

[уреди | уреди извор]

Вучко је био увијек досљедан, храбар и напредан човјек. Увијек је штитио слабије и оне којима је помоћ била неопходна. Послије доношења једног дискриминаторског закона "Министарства просвете" из 1898.г. којим је угрожено школовање дјеце сиромашних родитеља, састало се Професорско друштво у Београду. Присуствовао је и Вучко Јоксимовић. Радоје Домановић је одржао уводни говор, страстан и бунтован. Пресудно је утицао на отпор и расположење присутних професора који су се масовно сагласили тражећи да се закон мијења. О овом догађају постоји податак и у "Врањском гласнику" том 6, страница 83. који говориː

Сви професори, па и Вучко су изгубили посао.[12]

Стојан Новаковић, српски политичар, председник владе Србије, дипломата, филолог, историчар књижевности, хералдичар и председник Српске краљевске академије, по повратку у земљу 1905. г. , један од обновитеља Напредне странке обнавља странку под новим именом Српска напредна странка.[13] Вучко Јоксимовић учествује у формирању Српске напредне странке у округу врањском.[14]Постаје кандидат за посланика ове странке у Народној скупштини Србије у три мандатаː 1905.(1.6.1905. и 7.7.1905.)[15];1908.(13.4.1908. и 4.5.1908.)[15]и 1912.(1.4.1912. и 12.4.1912.г.)[15] и један од њених секретара.На изборима за посланике Народне скуштине Краљевине Србије 1912.г. је носилац изборне листе врањског округа.[16]

Из "Споменице о преносу праха Вука Стеф. Караџића из Беча за Београд, 1897.г."

Споменица о преносу праха Вука Стеф. Караџића из Беча у Београд 1897.г.

[уреди | уреди извор]

Вучко Јоксимовић као и његова супруга Даница Јоксимовић - Краљевачки, учествују 1897.г. у „свечаности целог Српства“ и помињу се у „Споменици о преносу праха Вука Стеф. Караџића из Беча у Београд 1897.г.“ на странама 124 и 125 - у одјељцима 60 и 62[17]

Вучко Јоксимовић — интелектуалац

[уреди | уреди извор]

Интелектуалац поред знања мора да има образ, да има храброст да одбрани себе, али и чојство којим брани друге од себе.(Марко Миљанов). Како је говорио професор Владета Јеротић (парафразирано)ː знање + образ = интелектуалац = образовање. Етимологија пojma образовање потиче од ријечи образ - а датује из времена када су наше прамјаке по динарским гудурама чувале стоку и сопствени ОБРАЗǃ Вучко је за дефиницију "интелектуалац" имао и потребан и довољан услов. [18]

Вучко у Професорском друштву

[уреди | уреди извор]

Правдољубив и бунтован, подржао је Радоја Домановића и његов надахнути говор на састанку Професорског друштва чији је један од подпредседника за врањски округ био и проф. Вучко Јоксимовић. Успротивили су се једном дискриминитаторском закону у просвети, којим су дјеца сиромашних родитеља готово изгубила шансу да се школују. Том приликом су сви професори који су подржали овај скуп добили отказе. [19]

Св. мученик проф. Вучко Јоксимовић у календару

[уреди | уреди извор]

Св. Вучко је уврштен у "Српском календару за преступну 2020.г." под благословом Синода СПЦ и епископа зворничко-тузланског.

Српски народни календар за преступну 2020 г.

Канонизација[20]

[уреди | уреди извор]

Током бугарске окупације, нове власти нису бирале начин како да изврше бугаризацију локалних Срба. Жртва насилне бугаризације био је и Вучко Јоксимовић[21], коме су 24. јануара 1916. године за замјену за живот понудили да промјени презиме Јоксимовић у Јоксимов. Након што је одбио, одвели су га у сурдуличке кршеве изнад Манајлског тунела гдје су наставили са тортурама. Послје поновног одбијања да прихвати бугарске захтјеве тражили су да "ОЧЕ НАШ" изговори на бугарском језику. "ОЧЕ НАШ" је изговорио на српском језику. Професор Вучко Јоксимовић није само ризиковао свој живот за одбрану Српства и свега што је српско, већ је ризиковао и животе своје породице. (Најстаријег сина Миодрага, који је имао само седамнаест година и био гимназијалац, Бугари су као данак и одмазду за Вучкову "непослушност" одвели у један од концентрационих логора у Бугарској. Три године је Миодраг био утамничен. 1919. је ослобођен. Завршава гимназију и Грађевински факултет у Београду. Постаје реномирани пројектант мостова, пруга и других објеката по цијелој Краљевини Југославији. Трогодишње тамновање је проузроковало и болест од које умире у 43 години живота - "Политика",24.5.1940.)[22] Када је Вучко одбио и последњу понуду двојица бугарских официра су га изболи бајонетима и обезглавили.[23][24][25]

Извјештај о Вучковом страдању - Скупштине Краљевине Србије-Крф-1918.г. стр. 20.
Страница бр. 38 из књиге „Лесковачки крај у Првом светском рату“, др Живана Стојковића и Хранислава Ракића, 1996.г. о Вучковом страдању

[3][26]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Клајн И. и Шипка М , Велики речник страних речи и израза, Прометеј, Нови Сад, 2008.г.
  2. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 06. 12. 2017. г. Приступљено 01. 07. 2017. 
  3. ^ а б [https://web.archive.org/web/20180421060446/http://www.spc.rs/sr/saopshtenje_za_javnost_svetog_arhijerejskog_sabora_1 Архивирано на сајту Wayback Machine (21. април 2018) Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора | Српска православна црква [Званични сајт]]
  4. ^ а б в Група аутора , Врањска гимназија 1881-1981, Одбор за прославу стогодишњице постојања и рада гимназије, Врање, 1981. г.
  5. ^ а б в Група аутора , Сто година Друге београдске гимназије 1870-1970, Одбор за прославу стогодишњице постојање и рада гимназије, Београд, 1970. г.
  6. ^ а б Bnl viewer
  7. ^ а б Bnl viewer
  8. ^ а б [„NBS | Дигитални архив - Претрага[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 30. 07. 2017. г. Приступљено 01. 07. 2017.  Сукоб URL—викивеза (помоћ) NBS | Дигитални архив - Претрага]
  9. ^ Никола Тесла — Википедија, слободна енциклопедија
  10. ^ Група аутора , 200 година образовања учитеља у сомбору 1778-1978, Будућност-Нови Сад, Сомбор, 1978. г.
  11. ^ Geološki anali Balkanskoga poluostrva = Annales géologiques de la péninsule Balkanique : Univerzitet u Beogradu. Geološki zavod : Free Download, Borrow, and Streaming : In...
  12. ^ Vranjski glasnik - Google Књиге
  13. ^ Стојан Новаковић — Википедија, слободна енциклопедија
  14. ^ Čitač knjiga
  15. ^ а б в „NBS | Дигитални архив - Претрага”. Архивирано из оригинала 30. 07. 2017. г. Приступљено 01. 07. 2017. 
  16. ^ Čitač knjiga
  17. ^ Spomenica o prenosu praha Vuka Stef. Karadia
  18. ^ Arhiv Cacak - Вести
  19. ^ https://www.vranjenews.rs/news/tri-prve-decenije-najstarije-%C5%A1kole-u-vranju-gimnazija-nemanjina-feljton-5]
  20. ^ Вујаклија М, Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, 1954.г.
  21. ^ Pobune u Srbiji izazvane od strane Austro-Nemaca i Bugara u okupiranim ... - Serbia. Narodna skupština - Google Књиге
  22. ^ [ http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1940/05/24#page/10/mode/1up[мртва веза]]
  23. ^ Стојковић Ж , и Ракић Х, Лесковачки крај у Првом светском рату, стр. 38 , 1996.г.
  24. ^ Његови остаци пронађени су тек 31. децембра 1918. године (по новом календару)
  25. ^ РТС :: Сурдулички мученици проглашени свецима
  26. ^ The most insightful stories about Вучко Јоксимовић – Medium[мртва веза]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вучко_Јоксимовић&oldid=28563790”