Пређи на садржај

Зоран Ерцег

С Википедије, слободне енциклопедије
Зоран Ерцег
Зоран Ерцег у дресу Галатасараја
Лични подаци
Пуно име Зоран Ерцег
Датум рођења (1985-01-11)11. јануар 1985. (39 год.)
Место рођења Пакрац, СР Хрватска, СФРЈ
Држављанство Србија
Висина 2,11 m
Информације о каријери
НБА драфт 2007. / није изабран
Проф. каријера 2002—2015
Позиција крилни центар
Сениорска каријера
Године Клуб
2002—2003
2003—2008
2005—2006
2008—2011
2009—2010
2011—2012
2012—2013
2013—2015		 Полет Керамика
ФМП Железник
→ Борац Чачак
Олимпијакос
→ Паниониос
Бешикташ
ЦСКА Москва
Галатасарај
Репрезентативна каријера
 Србија

Зоран Ерцег (Пакрац, 11. јануар 1985) је бивши српски кошаркаш. Играо је на позицији крилног центра.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Ерцег је рођен у Пакрацу, СР Хрватска, а са породицом је живео у Липику до 1991. године.[1] Тада се због рата сели у Нови Бечеј.[2] У овом месту је почео да тренира кошарку, и дебитовао је као сениор у екипи Полет Керамике.

Током 2003. године прелази у ФМП. Као млад играч није добијао пуно шансе током прве две сезоне. Сезону 2005/06. почиње на позајмици у чачанском Борцу, али се током сезоне враћа у ФМП и учествује у освајању Јадранске лиге 2005/06.[3] У наредном периоду постаје један од водећих играча ФМП-а, и са клубом осваја још један трофеј — Куп Радивоја Кораћа 2007, где је у финалној утакмици против Партизана постигао 15 поена.[4] Најбоље партије је пружао у сезони 2007/08. када је добио и награду за најбољег стрелца Суперлиге Србије.[5]

У јуну 2008. потписује петогодишњи уговор са грчким Олимпијакосом.[6][7] Ерцег је у дресу клуба из Пиреја током сезоне 2008/09. у Евролиги просечно постизао пет поена и имао 2,2 скока по мечу, док је у грчком првенству имао 6,5 поена и три скока по утакмици. У новембру 2009. је прослеђен на позајмицу у Паниониос до краја сезоне 2009/10.[8] За сезону 2010/11. се вратио у Олимпијакос и добио нешто већу минутажу код српског тренера Душана Ивковића.

У августу 2011. раскида уговор са Олимпијакосом и прелази у Бешикташ.[9] Са турским клубом је у сезони 2011/12. освојио три трофеја — национално првенство, куп и ФИБА Еврочеленџ.[10] Ерцег је у овим успесима имао велику улогу. Забележио је 25 поена и 15 скокова у победи 91:86 над Елан Шалоном у финалу Еврочеленџа.[11] Потом је у јуну водио клуб до титуле првака Турске, прве након 36 година. Ерцег је у финалу турског првенства, које је тај клуб решио у своју корист дошавши до коначних 4:2 против Ефеса, постигао укупно 75 поена (редом по 15, 11, 17, 8, 9 и 15), а од њега је у Бешикташу ефикаснији био само Карлос Аројо са 96 постигнутих поена.[12]

У јуну 2012. је потписао трогодишњи уговор са московским ЦСКА.[13] На самом почетку сезоне, у октобру 2012, је повредио Ахилову тетиву због чега је отишао на вишемесечну паузу.[14] Вратио се на терен крајем јануара 2013.[15] У дресу ЦСКА је у сезони 2012/13. бележио просечно по мечу 6,2 поена у Евролиги, и седам поена у ВТБ јунајтед лиги.[16] Освојио је титулу првака Русије као и регионалну ВТБ лигу.

У јулу 2013. је раскинуо уговор са ЦСКА и прешао у Галатасарај.[17] У дресу турског клуба је у Евролиги током сезоне 2013/14. бележио просечно 11,2 поена по мечу,[18] а рекорд каријере у овом такмичењу је забележио 4. априла 2014. када је против ЦСКА постигао 35 поена.[19] У наредној 2014/15. сезони је пружао још боље партије у Евролиги. Бележио је просечно 15 поена по мечу,[18] а најбољу партију у овој сезони је имао 21. новембра 2014. када је против Црвене звезде постигао 32 поена уз индекс корисности 41 што му је донело награду за најкориснијег играча кола, по први пут у каријери.[20] Након завршетка сезоне 2014/15. је напустио Галатасарај.[21] Током сезоне 2015/16. је био без ангажмана, али је индивидуално тренирао.[22] У јануару 2017. медији су објавили да је Ерцег завршио играчку каријеру.[23]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Први позив за сениорску репрезентацију, тада Србије и Црне Горе, Ерцег је добио током лета 2006. од тадашњег селектора Драгана Шакоте. Накнадно је уврштен на списак након што је Дејан Милојевић отказао позив.[24] Ерцег је био на припремама али одлуком селектора није био међу 12 играча који су путовали на Светско првенство 2006. у Јапану.[25] Ипак наредне године се нашао на коначном списку селектора Зорана Славнића за Европско првенство 2007. у Шпанији.[26] Репрезентација Србије је такмичење завршила већ у групној фази, а Ерцег је на три одигране утакмице бележио просечно 4,7 поена и 6 скокова по мечу.[27] Код наредног селектора Душана Ивковића је током лета 2008. играо у квалификацијама за Европско првенство 2009. у Пољској. Србија је изборила пласман на поменуто првенство, али Ерцег ипак није путовао на њега. Прошао је комплетне припреме током лета 2009, али је одлуком селектора Ивковића отпао при последњем скраћивању списка.[28]

Нашао се на ширем списку играча за Светско првенство 2010. у Турској, почео припреме, али као и претходне године одлуком Ивковића није уврштен међу коначних 12.[29] Није се нашао на списку играча за Европско првенство 2011. у Литванији,[30] али је током лета 2012. заиграо за национални тим у квалификацијама за Европско првенство 2013. у Словенији.[27] Због повреде је отказао позив селектору Ивковићу за Европско првенство у Словенији.[31] Иста ситуација је била и наредног лета, када је због повреде отказао позив новом селектору Александру Ђорђевићу за Светско првенство 2014. у Шпанији.[32] Наредне године се одазвао, и потом нашао на коначном списку селектора Ђорђевића за Европско првенство 2015. које је одржано у Француској, Хрватској, Немачкој и Летонији.[33] Србија је на овом Европском првенству стигла до полуфинала где је поражена од Литваније, а потом је изгубила и у мечу за треће место од Француске. Ерцег је на девет одиграних утакмица бележио просечно 8,3 поена и 2,6 скока по мечу.[27]

Успеси

[уреди | уреди извор]

Клупски

[уреди | уреди извор]

Појединачни

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Zoran Erceg, košarkaš koji je djetinjstvo proveo u Lipiku igra u polufinalu Eurobasketa”. compas.com.hr. 17. 9. 2015. Приступљено 6. 4. 2020. 
  2. ^ „Nije lako čitati devojke”. sport.blic.rs. 28. 9. 2008. Приступљено 6. 4. 2020. 
  3. ^ „Čudo iz predgrađa”. novosti.rs. 24. 5. 2006. Приступљено 6. 4. 2020. 
  4. ^ „FMP osvojio kup!”. b92.net. 11. 2. 2007. Приступљено 6. 4. 2020. 
  5. ^ „Liga bez briga”. politika.co.rs. 26. 6. 2008. Приступљено 6. 4. 2020. 
  6. ^ „B92: Erceg u Olimpijakosu”. b92.net. 12. 6. 2008. Приступљено 5. 11. 2013. 
  7. ^ „Ode i Zoran Erceg iz srpske košarke”. mondo.rs. 13. 6. 2008. Приступљено 6. 4. 2020. 
  8. ^ „Erceg na pozajmici u Panioniosu”. vesti-online.com. 28. 11. 2009. Приступљено 5. 11. 2013. 
  9. ^ „Erceg u Bešiktašu”. novosti.rs. 31. 8. 2011. Приступљено 6. 4. 2020. 
  10. ^ „Erceg i Bešiktaš slave triplu krunu!”. sportske.net. 12. 6. 2012. Архивирано из оригинала 24. 08. 2014. г. Приступљено 6. 4. 2020. 
  11. ^ „Erceg osvojio Evročelendž kup”. b92.net. 30. 4. 2012. Приступљено 6. 4. 2020. 
  12. ^ „Erceg vodio Bešiktaš do prve titule od 1975.”. sport.blic.rs. 11. 6. 2012. Приступљено 6. 4. 2020. 
  13. ^ „Zoran Erceg pojačao moskovski CSKA”. vesti-online.com. 29. 6. 2012. Приступљено 5. 11. 2013. 
  14. ^ „Teška Ercegova povreda”. rts.rs. 24. 10. 2012. Приступљено 6. 4. 2020. 
  15. ^ „Povratak Zorana Ercega u ekipu”. novosti.rs. 4. 4. 2020. Приступљено 6. 4. 2020. 
  16. ^ „Zoran Erceg”. cskabasket.com (на језику: енглески). Приступљено 6. 4. 2020. 
  17. ^ „Erceg iz CSKA u Galatasaraj”. novosti.rs. 16. 7. 2013. Приступљено 5. 11. 2013. 
  18. ^ а б „Zoran Erceg”. euroleague.net (на језику: енглески). Приступљено 6. 4. 2020. 
  19. ^ „Ercegov rekord od 35 poena nedovoljan Galati, Real ponizio Lokomotivu”. sport.blic.rs. 4. 4. 2014. Приступљено 6. 4. 2020. 
  20. ^ „Regular season Round 6 bwin MVP: Zoran Erceg, Galatasaray Liv Hospital Istanbul”. euroleague.net (на језику: енглески). 22. 11. 2014. Приступљено 6. 4. 2020. 
  21. ^ „Erceg napušta Galatasaraj”. mozzartsport.com. 19. 6. 2015. Приступљено 6. 4. 2020. 
  22. ^ „Erceg odgonetnuo misteriju: Nisam tražio velike pare!”. mozzartsport.com. 26. 5. 2016. Приступљено 6. 4. 2020. 
  23. ^ „Zoran Erceg definitivno završio karijeru”. zurnal.rs. 9. 1. 2017. Приступљено 6. 4. 2020. 
  24. ^ „Radenović i Erceg umesto Milojevića”. b92.net. 1. 7. 2006. Приступљено 6. 4. 2020. 
  25. ^ „„Plavi“ bez Ercega na Mundobasketu”. sportskacentrala.com. 13. 8. 2006. Приступљено 6. 4. 2020. [мртва веза]
  26. ^ „Otpali Ilić i Rašić”. politika.rs. 27. 8. 2007. Приступљено 6. 4. 2020. 
  27. ^ а б в „Zoran ERCEG (SRB) participated in 6 FIBA / FIBA Zones events”. fiba.com (на језику: енглески). Приступљено 6. 4. 2020. 
  28. ^ „Otpali Zoran Erceg i Dušan Kecman”. b92.net. 2. 9. 2009. Приступљено 6. 4. 2020. 
  29. ^ „Otpali Erceg, Jeremić i Bogdanović iz košarkaške selekcije”. politika.rs. 9. 7. 2010. Приступљено 6. 4. 2020. 
  30. ^ „Ivković objavio spisak, pozvan i Čakarević”. politika.rs. 15. 6. 2011. Приступљено 6. 4. 2020. 
  31. ^ „Srbija definitivno bez Savanovića, Veličkovića i Ercega”. politika.rs. 4. 7. 2013. Приступљено 6. 4. 2020. 
  32. ^ „Đorđević skratio spisak za SP”. b92.net. 1. 7. 2014. Приступљено 6. 4. 2020. 
  33. ^ „Sale odlučio: Oni idu na Evrobasket!”. vesti-online.com. 1. 9. 2015. Приступљено 6. 4. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зоран_Ерцег&oldid=28621863”