Источни Ву
 | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| АНТИКА | |||||||
| Неолит c. 8500 – c. 2070 п. н. е. | |||||||
| Династија Сја c. 2070 – c. 1600 п. н. е. | |||||||
| Династија Шанг c. 1600 – c. 1046 п. н. е. | |||||||
| Династија Џоу c. 1046 – 256 п. н. е. | |||||||
| Западни Џоу | |||||||
| Источни Џоу | |||||||
| Пролеће и Јесен | |||||||
| Зараћене државе | |||||||
| ЦАРСТВО | |||||||
| Династија Ћин 221–206 п. н. е. | |||||||
| Династија Хан 206 п. н. е. – 220 н. е. | |||||||
| Западни Хан | |||||||
| Династија Син | |||||||
| Источни Хан | |||||||
| Три краљевства 220–280 | |||||||
| Веј, Шу и Ву | |||||||
| Династија Ђин 265–420 | |||||||
| Западни Ђин | |||||||
| Источни Ђин | Шеснаест краљевстава | ||||||
| Јужне и Сјеверне династије 420–589 | |||||||
| Династија Суеј 581–618 | |||||||
| Династија Танг 618–907 | |||||||
| (Друга Џоу династија 690–705) | |||||||
| Пет династија и десет краљевстава 907–960 |
Династија Љао 907–1125 | ||||||
| Династија Сунг 960–1279 |
|||||||
| Северни Сунг | Западни Сја | ||||||
| Јужни Сунг | Ђин | ||||||
| Династија Јуан 1271–1368 | |||||||
| Династија Минг 1368–1644 | |||||||
| Династија Ћинг 1644–1911 | |||||||
| САВРЕМЕНО ДОБА | |||||||
| Република Кина 1912–1949 | |||||||
| Народна Република Кина 1949–садашњост |
Република Кина (Тајван) 1949–садашњост | ||||||
Источни Ву (кинески:wiktionary:东吴), такође познат као Сун Ву (кинески:wiktionary:孙吴) је држава која је постојала на југоистоку Кине у 3. веку, односно једно од Три краљевства настало након колапса династије Хан и распада земље. Настало је у Јангнану (делта Јангцекјанга), а главни градови су му били Јанканг (建業), данашњи Нанкинг, односно неко време Вучанг (武昌, у модерном Ечоуу у провинцији Хубеј). Држава је име добила по регији Ву, подручју јужно од реке Јангце којим је у доба краја династије Хан владао господар рата Сун Ћијен, који је био номинално подређен цару Лију Чану, који је у ствари био марионета северног господара рата Цао Цаоа. Сун Ћијен је испочетка био задовољан својим статусом регионалног велможе; међутим, након што је Цао Цаов син Цао Пи себе прогласио новим царем и тако створио државу Цао Веј, а исто учинио и Лију Беи, владар државе Шу Хан на југозападу Кине, године 229. је и Сун Ћијен следио њихов пример и прогласио нову царску династију Ву. У следећих неколико деценија је Источни Ву уживала релативан мир и просперитет, у њој се почео стварати посебан културни идентитет који ће допринети подели Кине на Северну и Јужну у каснијим периодима. Држава Ву се као самостални ентитет успела одржати најдуже од сва Три краљевства - године 280. је покорио Сима Јан, владар северне династије Ђин и тако поновно ујединио Кину у јединствену политичку целину.[1]
Династија Сун Ву[уреди | уреди извор]
| Постхумно име | Храмовно име | Лично име | Владарско име | Период владавине |
|---|---|---|---|---|
| Конвенција за навођење: Лично име. | ||||
| Цар Да 大皇帝 (Dà huángdì) |
Таи-цу 太祖 (Tàizǔ) |
Сун Ћијен 孙权 (Sūn Quán) |
Хуанг-ву (黄武) Хуанг-лунг (黄龙) Ђија-х’ (嘉禾) Ч’-ву (赤乌) Таи-јуен (太元) Шен-фенг (神凤) |
222-229 229-231 231-238 238-251 251-252 252. |
| Цар Феи 废皇帝 (Fèi huángdì) |
нема | Сун Лијанг 孫亮 (Sūn Liàng) |
Ђијен-сјинг (建兴) Ву-фенг (五凤) Таи-пинг (太平) |
252-253 253-256 256-258. |
| Цар Ђинг 景皇帝 (Jǐng huángdì) |
нема | Сун Сју 孫休 (Sūn Xiū) |
Јунг-ан (永安) | 258-264. |
| Цар Мо 末帝 (Mòdì) |
нема | Сун Хао 孙皓 (Sūn Hào) |
Јуен-сјинг (元兴) Ган-лу (甘露) Бао-динг (宝鼎) Ђијен-хенг (建衡) Фенг-хуанг (凤凰) Тијен-ц’ (天册) Тијен-сји (天玺) Тијен-ђи (天纪) |
264-265 265-266 266-269 269-271 272-274 274-276 276 277-280. |
Извори[уреди | уреди извор]
Библиографија[уреди | уреди извор]
- de Crespigny, Rafe (1990). „Empire in the South”. Generals of the South: The Foundation and Early History of the Three Kingdoms State of Wu (2004 Internet изд.). Cambera: Faculty of Asian Studies, The Australian National University. ISBN 978-0-7315-0901-0. Архивирано из оригинала 09. 07. 2012. г. Приступљено 17. 11. 2015.
