Пређи на садржај

Каликарпа

С Википедије, слободне енциклопедије

Каликарпе
Callicarpa bodinieri var. giraldii у ботаничкој башти у Лунду.
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Callicarpa

Каликарпе (Callicarpa) Род броји око 40-160 листопадних и зимзелених врста жбуња и дрвећа. Зимзелене расту у тропским и суптропским, а листопадне у умереним областима Азије, Аустралије, Северне и Средње Америке. Име рода потиче од грчких речи καλλοσ = леп, и речи καρποσ = плод[1][2][3].

Морфологија

[уреди | уреди извор]

Листови су прости, наспрамни, 5–25 cm дуги, тестерасти, често звездасто длакави. Цветови су ситни, у гроњама бели до ружичасти. Чашица је звонаста, кратка, четворозуба. Круница је при основи левкаста, док је горњи део са четири режња. Прашника има 4 и врло су изражени. Плод је мала бобица пречника 2–5 mm, ружичаста до црвенољубичаста са металик сјајем, са 2-4 семена. Врло су упадљиви по опадању листа, зими[4].

Најпознатије врсте рода[2]

[уреди | уреди извор]
  • Callicarpa acuminata Kunth
  • Callicarpa americana L.
  • Callicarpa ampla Schauer
  • Callicarpa bodinieri H. Lev.
  • Callicarpa bodinieri var. giraldii (Hesse ex Rehder) Rehder
  • Callicarpa brevipetiolata Merr.
  • Callicarpa cathayana Hung T. Chang
  • Callicarpa cumingiana Schauer
  • Callicarpa dichotoma (Lour.) K. Koch
  • Callicarpa formosana Rolfe
  • Callicarpa japonica Thunb.
  • Callicarpa japonica var. angustata Rehder
  • Callicarpa japonica var. japonica
  • Callicarpa japonica var. luxurians Rehder
  • Callicarpa kochiana Makino
  • Callicarpa longissima (Hemsl.) Merr.
  • Callicarpa macrophylla Vahl
  • Callicarpa mollis Siebold & Zucc.
  • Callicarpa nudiflora Hook. & Arn.
  • Callicarpa pedunculata R. Br.
  • Callicarpa pentandra Roxb.
  • Callicarpa rubella Lindl.
  • Callicarpa rubella var. rubella
  • Callicarpa rubella var. subglabrata (C. P'ei) Hung T. Chang
  • Callicarpa tomentosa (L.) L.
  • Callicarpa tosaensis Makino
  • Callicarpa vestita Wall. ex C. B. Clarke

Callicarpa americana L. - пореклом са југоистока САД. Листопадни жбун висине до 1,8 m. Листови су наспрамни а ситни цветови у цвастима розе боје. Плодови љубичасти. Ова биљка садржи хемијску материју каликарпенал, па се користи као природни репелент за инсекте, а посебно за комарце који преносе маларију и жуту грозницу. Ова материја одбија и крпеље који преносе Лајмску болест. Познат је и варијетет Callicarpa americana var. lаctea са белом бојом плодова.

Callicarpa japonica Thumb. - пореклом из Јапана је листопадни жбун. Јавља се на надморској висини од 200 до 900 m, у низијским и брдско планинским пределима. Осим што се користи као декоративна биљка, од њених листова прави се чај. У јапану је зову „мурасакишикибу“ у спомен Мурасаки Шикибу. Callicarpa japonica var. leucocarpa има беле плодове.

Callicarpa dichotoma (Lour.) K. Koch – пореклом из источне и централне Кине и Јапана. Листопадни жбун висине до 2 m, на коме се у јесен формирају розе или љубичасте бобице.

Биоеколошке карактеристике

[уреди | уреди извор]

Азијске врсте издрже до -10°C, док америчке измрзавају већ на два, три степена испод 0. Мразом оштећени жбунови лако се опорављају и исте године обилно цветају. Захтевају сунчане положаје[5]. Бобице поред декоративности представљају храну за птице и друге животиње у тешком периоду године (зима, суша), али тек пошто се остале резерве плодова исцрпе. Бобице су јаки астрингенти, али су укусни као џем и вино.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Angiosperm Phylogeny Website - Lamiales”. Missouri Botanical Garden. 
  2. ^ а б „GRIN Taxonomy for Plants - Callicarpa. United States Department of Agriculture. Архивирано из оригинала 23. 09. 2015. г. Приступљено 09. 04. 2012. 
  3. ^ Heywood, V.H., Brummitt, R.K., Culham, A. & Seberg, O. 2007: Flowering Plant Families of the World. Royal Botanic Gardens, Kew.
  4. ^ Вукићевић Е. (1996): Декоративна дендрологија, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд
  5. ^ Анић, М.(1959): Шумарска енциклопедија. Лексикографски завод ФНРЈ.709а

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]