Пређи на садржај

Колач

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте страницу Колач (вишезначна одредница).
Колачић преусмерава овде. За друге употребе погледајте страницу Колачић (биљка).
Чоколадни колачи
Брзи колачи од какаве
Добош торта је једна од првих врста колача

Колач је мањи слатки комад пецива пуњен различитим филовима. Најчешћи састојак колача јесу мед или шећер, маслац, млеко, ораси и друго коштуњаво воће, јаја, чоколада или какао и различите врсте воћа (џемова и мармелада).[1] Могу бити различитог облика, али најчешће су округлог или правоугаоног облика. Мањи комади теста називају се ситни колачи или колачићи.

Историја

[уреди | уреди извор]

Колачи и посластице постојали су од древних времена. Припремали су их стари Египћани, Грци, Римљани. Кинески изум, млеко у праху, у свом товару носио је чувени трговац, путник и путописац Марко Поло. Прве пите од слатког сира (сира и меда), својеврсне су претече торти од сира (чизкејк) прављене у Грчкој у време одржавања прве Олимпијаде, дакле 776. године пре наше ере. У сваком случају, није лако закључити који је колач најстарији.[2]

Термин „торта” има дугу историју. Сама реч је викиншког порекла, од старонордијске речи „кака“.[3]

Стари Грци су колач звали πλακοῦς (plakous), што је изведено од речи за „равно“, πλακόεις (plakoeis). Печена је од брашна помешаног са јајима, млеком, орасима и медом. Они су исто тако имали торту звану „сатура“, која је била равна тешка торта. Током римског периода, назив за колач је постао „плацента” који је изведен из грчког израза. Плацента се пекла на подлози за пециво или у кутији за пециво.[4]

Грци су измислили пиво као дизач, пржене фритере на маслиновом уљу и колаче од сира од козјег млека.[5] У старом Риму, основно тесто за хлеб понекад је обогаћено путером, јајима и медом, што је давало слатко и печено јело, налик на колач.[6] Латински песник Овидије спомиње своју и братову рођенданску забаву и торту у својој првој књизи изгнанства, Tristia.[7]

Бисквит колачи, дигнути размућеним јајима, настали су у доба ренесансе, вероватно у Шпанији.[8]

Мешавине за колаче

[уреди | уреди извор]
Мешавина за колаче у пластичним пакетима

Током Велике депресије, постојао је вишак меласе и потреба да се обезбеди лако направљена храна милионима економски депресивних људи у Сједињеним Државама.[9] Једна компанија је патентирала мешавину колача и хлеба како би се изборила са овом економском ситуацијом и тако поставила прву линију колача у кутији. На тај начин је колач, како је данас познат, постао производ масовне производње, а не домаћи или пекарски специјалитет.

Касније, током послератног процвата, друге америчке компаније (посебно Џенерал Милс) су даље развијале ову идеју, пласирајући микс за колаче на принципу погодности, посебно за домаћице. Када је 1950-их продаја снажно пала, трговци су открили да је печење колача, некада задатак у којем су домаћице могле да испоље вештину и креативност, постало деморализирајуће. Ово је био период америчке идеолошке историје када су жене, пензионисане из ратне радне снаге, биле ограничене на кућну сферу, док су још увек биле изложене процвату конзумеризма у САД.[10] Ово је инспирисало психолога Ернеста Диктера да пронађе решење за проблем мешавине колача у глазури.[11] Пошто је прављење торте било тако једноставно, домаћице и други домаћи израђивачи колача могли су да потроше своју креативну енергију на украшавање торти инспирисано, између осталог, фотографијама у часописима богато украшених колача.

Варијетети

[уреди | уреди извор]

Путерни колач

[уреди | уреди извор]
Гњецава торта од путера

Колачи од путера се прави од кремастог путера, шећера, јаја и брашна. Они се ослањају на комбинацију путера и шећера који се муте дуже време да би се у тесто уградио ваздух.[12] Класична паунд торта се прави са по пола килограма путера, шећера, јаја и брашна. Друга врста колача са путером која своје име добија по пропорцији коришћених састојака је колач 1-2-3-4: 1 шоља путера, 2 шоље шећера, 3 шоље брашна и 4 јаја.[13] Према Бет Тартан, ова торта је била једна од најчешћих међу америчким пионирима који су населили Северну Каролину.[14]

Прашак за пециво се налази у многим колачима од путера, као што је Викторијин сунђер.[15]

Бисквит торта

[уреди | уреди извор]

Анђеоска торта је бела торта која користи само беланца јаја и традиционално се пече у Бандт плеку. Француски Женоис је бисквит торта која укључује прочишћени путер. Високо украшени бисквит са раскошним преливима понекад се називају gateau, француска реч за торту. Шифонски колачи су бисквит са биљним уљем, који додаје влажност.[16]

Чоколадна торта

[уреди | уреди извор]
Немачка чоколадна торта

Чоколадне торте су колачи од путера, бисквита или други колачи ароматизовани отопљеном чоколадом или какао прахом.[17] Немачка чоколадна торта је врста чоколадних колача. Фаџ торте су чоколадне торте које садрже фаџ.

Колач са једним јајетом

[уреди | уреди извор]

Овај колач се прави од једног јајета. Могу се правити са путером[18] или поврћем.[19] Ова торта је била економичан рецепт када је коришћење два јајета за сваки колач било прескупо.[20]

Торте посебне намене

[уреди | уреди извор]

Ланкаширска торта за удварање је торта пуњена воћем коју је пекла вереница за свог вереника. Торта је описана као „негде између чврстог сунђера – са већим уделом брашна према масти и јајима него Викторијин бисквит – и подлоге од пецива и била је доказ вештина печења будуће младе”. Традиционално је то двослојна торта пуњена и преливена јагодама или малинама и шлагом.[21]

Брашно за колаче

[уреди | уреди извор]

Специјално брашно за колаче са високим односом скроба и глутена се прави од фино текстурне, меке пшенице са ниским садржајем протеина. Јако је избељено и у поређењу са универзалним брашном, брашно за колаче има тенденцију да резултира колачима светлије, мање густе текстуре.[22] Због тога се често наводи или преферира у колачима који треба да буду меки, лагани и/или светло бели, као што је торта анђелске хране. Међутим, ако је потребно брашно за колаче, замена се може направити заменом малог процента вишенаменског брашна кукурузним скробом или уклањањем две кашике из сваке шоље вишенаменског брашна.[23][24][25] Неки рецепти изричито наводе или дозвољавају брашно за све намене, посебно тамо где се жели чвршћа или гушћа текстура колача.

Печење

[уреди | уреди извор]

Колач може да се не испече како треба, што се назива „падање“. У колачу који „падне“ делови могу да потону или да се спљоште, јер је печен на прениској или превисокој температури[26][27] када је недовољно печен[27] и када се стави у рерну која је превише врућа на почетку процеса печења.[28] Употреба прекомерне количине шећера, брашна, масти или квасца такође може да доведе до пада колача.[28][29] Колач такође може пасти када је подвргнут хладном ваздуху који улази у рерну када се врата рерне отворе током процеса кувања.[30]

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Славонски колачи
    Славонски колачи
  • Славски колачи
    Славски колачи
  • Ванил кифле
    Ванил кифле
  • Медењаци
    Медењаци
  • Медењаци са ђумбиром
    Медењаци са ђумбиром
  • Медени возић
    Медени возић
  • Скуп медених кућица
    Скуп медених кућица
  • Медена кућица у стилу железничке станице
    Медена кућица у стилу железничке станице

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Речник српскога језика. Нови Сад: Матица српска. 2011. стр. 537. 
  2. ^ „Најстарија торта на свету?”. Politikin Zabavnik. Архивирано из оригинала 18. 5. 2010. г. 
  3. ^ The history of cakes Архивирано 29 август 2014 на сајту Wayback Machine. Devlaming.co.za. Retrieved 23 December 2011.
  4. ^ „whatscookingamerica.net”. јун 2016. 
  5. ^ Castella, Krystina (2010). A World of Cake: 150 Recipes for Sweet Traditions From Cultures Around the World. стр. 3—4. ISBN 978-1-60342-576-6. 
  6. ^ Ayto, John (2002). An A–Z of food and drink. Oxford [Oxfordshire]: Oxford University Press. ISBN 0-19-280352-2. 
  7. ^ Ov. Tris. IV. X:12.
  8. ^ Castella, Krystina (2010). A World of Cake: 150 Recipes for Sweet Traditions From Cultures Around the World. стр. 6—7. ISBN 978-1-60342-576-6. 
  9. ^ Park, Michael (2013). „A History of the Cake Mix, the Invention That Redefined 'Baking'”. bonappetit.com. Bon Appétit. 
  10. ^ Catalano, Christina (2002). „Shaping the American Woman: Feminism and Advertising in the 1950s”. Constructing the Past. 3 (1): 45. Приступљено 25. 5. 2014. 
  11. ^ „Something Eggstra”. Snopes.com. 31. 1. 2008. Приступљено 25. 5. 2014. 
  12. ^ Robbins, Mary Jane. „Creaming butter and sugar”. King Arthur Flour. Приступљено 6. 12. 2015. 
  13. ^ „Classic 1-2-3-4 Cake and Variations”. The Spruce Eats. 
  14. ^ Tartan, Beth (1992). North Carolina and Old Salem Cookery. The University of North Carolina Press. ISBN 9780807843758. 
  15. ^ Cloake, Felicity (16. 5. 2013). „How to make the perfect Victoria sponge cake”. Guardian. Приступљено 6. 12. 2015. „"[Victoria sponge] is a misnomer, because a true sponge, of the kind used in Swiss rolls, is made from a whisked mixture of eggs, sugar and flour."” 
  16. ^ Medrich, Alice (1997). Joy of Cooking. New York: Scribner. стр. 949. ISBN 0-684-81870-1. 
  17. ^ Berry, Mary. „Chocolate sponge cake”. Food: Recipes. BBC. Приступљено 6. 12. 2015. 
  18. ^ Farmer, Fannie Merritt (1896). The Boston Cooking-school Cook Book. стр. 420. 
  19. ^ Berolzheimer, Ruth (1948). Culinary Arts Institute Encyclopedic Cookbook. ISBN 9780399513886. 
  20. ^ Good Housekeeping Volume 71. 1920. 
  21. ^ „The history of the Courting Cake, a Lancashire tradition”. Lancashire Life. 1. 6. 2011. Приступљено 9. 10. 2015. 
  22. ^ Types of Flour Архивирано 18 мај 2011 на сајту Wayback Machine. Whatscookingamerica.net. Retrieved 23 December 2011.
  23. ^ Cake flour properties and substitutions Архивирано 22 јул 2009 на сајту Wayback Machine. Gourmetsleuth.com. Retrieved 23 December 2011.
  24. ^ What is cake flour?. ninemsn.com.au (1 August 2007). Retrieved 23 December 2011.
  25. ^ Irma von Starkloff Rombauer; Marion Rombauer Becker (1975). Joy of cooking. Simon and Schuster. стр. 547—. ISBN 978-0-02-604570-4. 
  26. ^ Science and Industry. Colliery engineer Company. 1899. стр. 174. 
  27. ^ а б Eicher, L.; Williams, K. (2009). The Amish Cook's Baking Book. Andrews McMeel Publishing. стр. 118. ISBN 978-0-7407-8547-4. 
  28. ^ а б Gelb, A.; Levine, K. (2005). A Survival Guide for Culinary ProfessionalsНеопходна слободна регистрација. Thomson Delmar Learning. стр. 243. ISBN 978-1-4018-4092-1. 
  29. ^ Bureau of Medicine And Surgery, United States. Navy Dept (1944). "Fallen+cake" The Hospital Corps Quarterly: Supplement to the United States Naval Medical Bulletin. стр. 128. 
  30. ^ Eckhardt, L.W.; Baigrie, J. (2005). Cakes from Scratch in Half the Time. Chronicle Books. стр. 23. ISBN 978-0-8118-4240-2. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Колач на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Колач&oldid=28418622”