Крбава

Крбавско поље

Личко-крбавска жупанија на мапи из времена Аустроугарске

Географске регије некадашње Републике Српске Крајине

Крбава (лат: Corbavia) је крашки предио у Лици, Хрватска, између Пљешевице на истоку и Стазе и Троврха на западу, сјевероисточно од Личког поља.

Географија

Главни чланак: Крбавско поље

Сачињена је од неколико крашких поља — Крбавског и Крбавице. Надморска висина је око 626-740 м. Главно насеље је Удбина, на висини од 830 м. Ријеке понорнице које протичу кроз Крбавско поље су Крбава и Крбавица. Предео је периодично плављено у кишној сезони, па се сва насеља налазе на ободу поља. Развијено је гајење жита и овчарство.

Историја

Ту је 1493. године босански санџакбег Хадум Јакуб-паша потукао хрватску феудалну војску под баном Емериком Деренчином и тиме омогућио даље турско освајање Лике. Након ослобођења од турске власти крајем 17. века, Крбава је укључена у састав Војне крајине.

Средином 1873. године извршено је развојачење Војне крајине, укључујући и подручје локалних регименти (Личка и Оточка), али развојачене области нису одмах прикључене Краљевини Хрватској и Славонији, већ су добиле посебну земаљску управу, која се делила на шест крајишких окружја, међу којима је било и посебно Личко-оточко окружје, које је обухватало и Крбаву. Тек 1881. године, сва крајишка окружја прикључена су Краљевини Хрватској и Славонији. У оквирима проширене Краљевине, прикључена окружја наставила су да постоје све до 1886. годинне, када је жупанијско уређење протегнуто и на те просторе, тако да је на подручју Личко-оточког окружја створена нова Личко-крбавска жупанија.

За време Другог светског рата, усташе су починиле масовне злочине против српског народа на подручју Крбаве. Од 1991. до 1995. године, Крбава се налазила у саставу Републике Српске Крајине. Данас је Крбава подељена између Личко-сењске и Задарске жупаније.

Види још

• Битка на Крбавском пољу
• Личко-крбавска жупанија
• Крбава (река)
• Крбавица
• Личко-сењска жупанија
• Задарска жупанија.

Литература

• Valentić, Mirko (1981). Vojna krajina i pitanje njezina sjedinjenja s Hrvatskom 1849-1881. Zagreb: Centar za povijesne znanosti; Institut za historiju radničkog pokreta Hrvatske. 
• Грбић, Манојло (1891а). Карловачко владичанство. 1. Карловац. 
• Грбић, Манојло (1891б). Карловачко владичанство. 2. Карловац. 
• Грбић, Манојло (1893). Карловачко владичанство. 3. Карловац. 
• Дабић, Војин С. (2000). Војна крајина: Карловачки генералат (1530—1746). Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве. 
• Dubravica, Branko (2001). „Političko-teritorijalna podjela i opseg civilne Hrvatske u godinama sjedinjenja s vojnom Hrvatskom 1871.-1886”. Politička misao. 38 (3): 159—172. 
• Ивић, Алекса (1923). „Миграције Срба у Хрватску током 16., 17. и 18. столећа”. Српски етнографски зборник. 28: 1—158. 
• Орловић, Сњежана (2017). Православна епархија горњокарловачка: Шематизам. Београд-Карловац: Мартириа. 
• Planinić, Silvana (1992). „Krajiško okružno upraviteljstvo (distrikti) i krajiške imovne općine u Hrvatsko-slavonskoj krajini”. Arhivski vjesnik. 34-35 (1991-1992): 173—183. 
• Пузовић, Предраг (2016). „Страдање свештеника из епархије Горњокарловачке током Првог светског рата” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 75 (2): 186—191. 
• Радека, Милан (1963). Срби и православље Горње Крајине. Загреб: Савез удружења православног свештенства. 
• Радека, Милан (1975). Горња Крајина или Карловачко владичанство. Загреб: Савез удружења православних свештеника.