Куп конфедерација у фудбалу 2013.

С Википедије, слободне енциклопедије
Куп конфедерација 2013.
Детаљи такмичења
Држава домаћин Бразил
Датум15. јун - 30. јун
Тимови8 (из 6. конфедерација)
Стадиони6 (из 6 градова)
Коначан пласман
Шампиони Бразил (4. титула)
Друго место Шпанија
Треће место Италија
Четврто место Уругвај
Статистике турнира
Најбољи стрелацШпанија Фернандо Торес (5)
Најбољи играчБразил Нејмар
Најбољи голманБразил Жулио Сезар
2009
2017
Учесници Купа конфедерација у фудбалу 2013.

Куп конфедерација у фудбалу 2013. је девето издање Купа конфедерације које се одржало у Бразилу као увод у Светско првенство у фудбалу 2014. Такмичење је трајало од 15. до 30. јуна 2013. а репрезентација Бразила је одбранила титулу из 2009. године.

Репрезентације[уреди | уреди извор]

Репрезентација Конфедерација Начин квалификовања датум квалификовања
 Бразил КОНМЕБОЛ домаћин СП 2014. 30. октобар 2007.
 Шпанија УЕФА победник Светског првенства 2010. 11. јули 2010.
 Јапан АФК победник Азијског купа 2011. 29. јануар 2011.
 Мексико КОНКАКАФ победник КОНКАКАФ Златног купа 2011. 25. јуни 2011
 Уругвај КОНМЕБОЛ победник Америчког купа 2011. 24. јули 2011.
Француска Полинезија Тахити ОФК победник ОФК купа нација 2012. 10. јуни 2012.
 Италија УЕФА вицешампион Европског Првенства 2012. 1 28. јуни 2012.
 Нигерија КАФ победник Афричког купа нација 2013. 10. фебруар 2013.

1Италија је позвана на такмичење јер је Шпанија освојила и СП 2010. и ЕП 2012. Пошто оба такмичења шаљу победнике на Куп конфедерација, вицешампиони Еура 2012. су позвани.

Градови[уреди | уреди извор]

Бело Оризонте Ресифе
Минеирао
планирани капацитет: 66.805
(надограђен)

Арена Пернамбуко
планирани капацитет: 43.921
(нови стадион)

Бразилија Рио де Женеиро
Стадион Мане Гаринча
планирани капацитет: 71.412
(нови стадион)

Маракана
планирани капацитет: 76.525
(надограђен) [1]

Форталеза Салвадор
Кастелао
планирани капацитет: 67.000
(надограђен)

Арена Фонте Нова
планирани капацитет: 56.500
(реновиран)

Жребање[уреди | уреди извор]

Жребање за такмичење је било обављено у Сао Паулу 1. децембра 2012.[2]

Правилником се репрезентације из исте конфедерације не могу наћи у истој групи, тј. једна екипа из УЕФА-е и једна из КОНМЕБОЛ-а ће чинити део једне групе а Бразил аутоматски иде у групу А, а тиме ће Уругвај бити у групи Б.

Судије[уреди | уреди извор]

ФИФА је објавила списак од 10 судија које ће судити 13. маја 2013.[3][4]

Конфедерација Судија
АФК Јуичи Нишимура (Јапан)
Равшан Ирматов (Узбекистан)
КАФ Ђамел Хаимуди (Алжир)
КОНКАКАФ Џоел Агилар (Ел Салвадор)
КОНМЕБОЛ Дијего Алба (Аргентина)
Енрике Осес (Чиле)
УЕФА Хауард Веб (Енглеска)
Феликс Брич (Немачка)
Бјорн Кујперс (Холандија)
Педро Проенса (Португал)

Репрезентације које су се квалификовале[уреди | уреди извор]

Систем такмичења[уреди | уреди извор]

Осам квалификовних репрезентација подељене су у две групе. Састав група је одређен жребом. Постоје два услова. Домаћин се налази у групи А, под бројем 1. Репрезентације из исте конфедерације морају бити у различитим групама. Пошто је домаћин у групи А Уругвај мора бити у групи Б. Раздвојене су и репрезентације Италије и Шпаније. У групи игра свако са свакин једну утакмицу. Две првопласиране екипа из група иду у полуфинале, где ће унакрсно играти А1:Б2, А2:Б1. Победници играју у финалу.

Групна фаза[уреди | уреди извор]

Група А[уреди | уреди извор]






Табела[уреди | уреди извор]

     Пласман у полуфинале
     Нису се пласирали у полуфинале
Табела групе А И Д Н И ДГ ПГ ГР Бод.
1.  Бразил 3 3 0 0 9 2 +7 9
2.  Италија 3 2 0 1 8 8 0 6
3.  Мексико 3 1 0 2 3 5 -2 3
4.  Јапан 3 0 0 3 4 9 -5 0

Група Б[уреди | уреди извор]



 Шпанија10:0
Детаљи
Француска Полинезија Тахити
Торес Гол 5, Гол 33, Гол 57, Гол 78
Давид Силва Гол 31, Гол 89
Виља Гол 39, Гол 49, Гол 64
Мата Гол 66



Табела[уреди | уреди извор]

     Пласман у полуфинале
     Нису се пласирали у полуфинале
Табела групе Б И Д Н И ДГ ПГ ГР Бод.
1.  Шпанија 3 3 0 0 15 1 +14 9
2.  Уругвај 3 2 0 1 11 3 +8 6
3.  Нигерија 3 1 0 2 7 6 +1 3
4. Француска Полинезија Тахити 3 0 0 3 1 24 -23 0

Полуфинале[уреди | уреди извор]

 
ПолуфиналеФинале
 
      
 
26. јун – Бело Оризонте
 
 
 Бразил2
 
30. јун – Рио де Жанеиро
 
 Уругвај 1
 
 Бразил 3
 
27. јун – Форталеза
 
 Шпанија0
 
 Шпанија 0 (7)
 
 
 Италија 0 (6)
 
Треће место
 
 
30. јун – Салвадор
 
 
 Уругвај 2 (2)
 
 
 Италија 2 (3)

Меч за треће место[уреди | уреди извор]

Финале[уреди | уреди извор]

Бразил3:0
Детаљи
Шпанија
Фред Гол 2 Гол 47
Нејмар Гол 42


Победник Купа конфедерација 2013.
Бразил
Репрезентација Бразила
Четврта титула

Награде[уреди | уреди извор]

Златна копачка Златна рукавица Златна лопта Пехар ФИФА за фер-плеј
Шпанија Фернандо Торес Бразил Жулио Сезар Бразил Нејмар Шпанија Шпанија
Сребрна копачка Сребрна лопта
Бразил Фред Шпанија Андрес Инијеста
Бронзана копачка Бронзана лопта
Бразил Нејмар Бразил Паулињо

Листа стрелаца[уреди | уреди извор]

Састав екипе победника[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Cadeiras sao retiradas do Maracanã para conclusao da primeira etapa das obras pra a Copa do Mundo - Chairs are removed from Maracanã concluding the upgrading first step”. Noticias.r7.com. 6. 1. 1990. Архивирано из оригинала 01. 10. 2011. г. Приступљено 30. 11. 2011. 
  2. ^ „Draw that will decide the calendar of the 2014 FIFA World Cup matches will take place in Bahia in 2013”. Copa2014.gov.br/en. 29. 6. 2012. Архивирано из оригинала 05. 12. 2012. г. Приступљено 08. 07. 2012. 
  3. ^ „Match officials appointed for FIFA Confederations Cup Brazil 2013”. FIFA.com. 13. 5. 2013. Архивирано из оригинала 14. 05. 2013. г. Приступљено 06. 06. 2013. 
  4. ^ „Match officials for FIFA Confederations Cup 2013” (PDF). FIFA.com. Архивирано из оригинала (PDF) 09. 07. 2014. г. Приступљено 06. 06. 2013. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]