Француска Полинезија
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Француска Полинезија Porinetia Farani Polynésie Française | |
---|---|
Крилатица: Tahiti Nui Mare'are'a (тахићански: Велики Тахити златних магли) | |
Химна: La Marseillaise Марсељеза | |
Главни град | Папете |
Највећи град | Фааа |
Службени језик | тахићански, француски |
Владавина | |
Облик државе | француске прекоморске територије |
— Шеф државе | Емануел Макрон |
— Председник скупштине | Оскар Темару |
Историја | |
| |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 4.167 km² km2 (180) |
— вода (%) | 12 |
Становништво | |
— 2012.[1] | 268.270 (183) |
— густина | 63 ст./km2 |
Економија | |
Валута | Франак француских пацифичких колонија (CFP-Franc) |
Остале информације | |
Временска зона | UTC -10, -9:30, -9 |
Интернет домен | .pf |
Позивни број | +689 |
Француска Полинезија (фр. Polynésie française, Etablissements Français d’Oceanie, тах. Porinetia Farani) је француска прекоморска територија. Састоји се из већег броја мањих острва, атола и архипелага у јужном Тихом океану између 15° јужне географске ширине и 140° западне географске дужине. Најпознатији атол је Муруроа, а најпознатије и најнасељеније острво је Тахити.
Историја
[уреди | уреди извор]Тахити је од 1842. француски протекторат, а од 1880. француска колонија. Преостала острва постала су француске колоније до 1881.
У септембру 1995. Француска је извела атомску пробу у атолу Муруроа и тиме изазвала протесте широм света. Атомске пробе су обустављене јануара 1996.
Географија
[уреди | уреди извор]Француска Полинезија се састоји из 128 острва и атола, који су подељени у 5 административних јединица:
- Архипелаг Туамоту (Archipel des Tuamotu) (78 атола)
- Аустралска Острва (Archipel des Australes) (7 острва)
- Друштвена Острва (Archipel de la Société) (14 острва)
- Острва Гамбје (Archipel des Gambier) (14 острва)
- Острва Маркиз (Archipel des Marquises) (15 острва)
Острва се простиру на простору океана од 4.000.000 km², а површина копна је тек нешто изнад 4.000 km².
Становништво
[уреди | уреди извор]Становништво Француске Полинезије чине: 83% Полинежани, 12% Европљани, и 5% Азијати (већином Кинези). По статистици из 2002, 69% становништва је живело на острву Тахити.
43,1% становника је млађе од 20 година.
Пописи
[уреди | уреди извор]1907 | 1911 | 1921 | 1926 | 1931 | 1936 | 1941 | 1946 | 1951 | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
30,600 | 31,900 | 31,600 | 35,900 | 40,400 | 44,000 | 51,200 | 58,200 | 63,300 | ||||
1956 | 1962 | 1971 | 1977 | 1983 | 1988 | 1996 | 2002 | 2007 | ||||
76,323 | 84,551 | 119,168 | 137,382 | 166,753 | 188,814 | 219,521 | 245,516 | 259,596 | ||||
Званични подаци пописа.[2][3] |
Политика
[уреди | уреди извор]У политичком животу територије у последњих десетак година на власти су се смењивали поборник независности Оскар Темару и близак сарадник владе у Паризу Гастон Флосе. Од фебруара 2008. председник локалне скупштине је Гастон Флосе.
Фебруара 2004. статус Француске Полинезије је промењен. Председник локалне скупштине и влада су добили више надлежности. Француска држава је одговорна за спољну политику, судство, унутрашњу безбедност и монетарну политику.
Француска Полинезија није део ЕУ, али су становници француски држављани, стога имају право да гласају за Европски парламент. Закони ЕУ се не примењују у Француској Полинезији. Званична валута је франак француских пацифичких колонија.
Економија
[уреди | уреди извор]Привреда територије се заснива на пољопривреди, рибарству, туризму, експлоатацији дрвета, кобалта и донацијама из француске метрополе. Најважније пољопривредне културе су кокосови ораси, ванила, воће и поврће.
Значајан извозни производ су црни тахићански бисери.
Телевизијске станице
[уреди | уреди извор]У Француској Полинезији постоје 3 ТВ станице: RFO Tempo Polynésie, RFO Télé Polynésie des Senders и TNTV (Tahiti Nui TV).
Занимљивости
[уреди | уреди извор]Пол Гоген је годинама живео и сликао на острвима Француске Полинезије. Сахрањен је у насељу Атуона на острву Хива Оа у саставу Острва Маркиз.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Национална агенција за статистику [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (21. фебруар 2014)
- ^ „2002 census”. Архивирано из оригинала 15. 04. 2009. г. Приступљено 08. 10. 2016.
- ^ Censuses from 1907 to 1962 in Population, 1972, #4-5, pp. 705-706, published by INED