Француска Полинезија
![]() | Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Француска Полинезија Porinetia Farani Polynésie Française | |
---|---|
Крилатица: Tahiti Nui Mare'are'a (тахићански: Велики Тахити златних магли) | |
![]() | |
Главни град | Папете |
Највећи град | Фааа |
Службени језик | тахићански, француски |
Владавина | |
Облик државе | француске прекоморске територије |
— Шеф државе | Емануел Макрон |
— Председник скупштине | Оскар Темару |
Историја | |
| |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 4.167 km² km2 (180) |
— вода (%) | 12 |
Становништво | |
— 2012.[1] | 268.270 (183) |
— густина | 63 ст./km2 |
Економија | |
Валута | Франак француских пацифичких колонија (CFP-Franc) |
Остале информације | |
Временска зона | UTC -10, -9:30, -9 |
Интернет домен | .pf |
Позивни број | +689 |
Француска Полинезија (франц. Polynésie française, Etablissements Français d’Oceanie, тах. Porinetia Farani) је француска прекоморска територија. Састоји се из већег броја мањих острва, атола и архипелага у јужном Тихом океану између 15° јужне географске ширине и 140° западне географске дужине. Најпознатији атол је Муруроа, а најпознатије и најнасељеније острво је Тахити.
Историја[уреди | уреди извор]
Тахити је од 1842. француски протекторат, а од 1880. француска колонија. Преостала острва постала су француске колоније до 1881.
У септембру 1995. Француска је извела атомску пробу у атолу Муруроа и тиме изазвала протесте широм света. Атомске пробе су обустављене јануара 1996.
Географија[уреди | уреди извор]
Француска Полинезија се састоји из 128 острва и атола, који су подељени у 5 административних јединица:
Архипелаг Туамоту (Archipel des Tuamotu) (78 атола)
Аустралска Острва (Archipel des Australes) (7 острва)
Друштвена Острва (Archipel de la Société) (14 острва)
Острва Гамбје (Archipel des Gambier) (14 острва)
Острва Маркиз (Archipel des Marquises) (15 острва)
Острва се простиру на простору океана од 4.000.000 km², а површина копна је тек нешто изнад 4.000 km².
Становништво[уреди | уреди извор]
Становништво Француске Полинезије чине: 83% Полинежани, 12% Европљани, и 5% Азијати (већином Кинези). По статистици из 2002, 69% становништва је живело на острву Тахити.
43,1% становника је млађе од 20 година.
Пописи[уреди | уреди извор]
1907 | 1911 | 1921 | 1926 | 1931 | 1936 | 1941 | 1946 | 1951 | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
30,600 | 31,900 | 31,600 | 35,900 | 40,400 | 44,000 | 51,200 | 58,200 | 63,300 | ||||
1956 | 1962 | 1971 | 1977 | 1983 | 1988 | 1996 | 2002 | 2007 | ||||
76,323 | 84,551 | 119,168 | 137,382 | 166,753 | 188,814 | 219,521 | 245,516 | 259,596 | ||||
Званични подаци пописа.[2][3] |
Политика[уреди | уреди извор]
У политичком животу територије у последњих десетак година на власти су се смењивали поборник независности Оскар Темару и близак сарадник владе у Паризу Гастон Флосе. Од фебруара 2008. председник локалне скупштине је Гастон Флосе.
Фебруара 2004. статус Француске Полинезије је промењен. Председник локалне скупштине и влада су добили више надлежности. Француска држава је одговорна за спољну политику, судство, унутрашњу безбедност и монетарну политику.
Француска Полинезија није део ЕУ, али су становници француски држављани, стога имају право да гласају за Европски парламент. Закони ЕУ се не примењују у Француској Полинезији. Званична валута је франак француских пацифичких колонија.
Економија[уреди | уреди извор]
Привреда територије се заснива на пољопривреди, рибарству, туризму, експлоатацији дрвета, кобалта и донацијама из француске метрополе. Најважније пољопривредне културе су кокосови ораси, ванила, воће и поврће.
Значајан извозни производ су црни тахићански бисери.
Телевизијске станице[уреди | уреди извор]
У Француској Полинезији постоје 3 ТВ станице: RFO Tempo Polynésie, RFO Télé Polynésie des Senders и TNTV (Tahiti Nui TV).
Занимљивости[уреди | уреди извор]
Пол Гоген је годинама живео и сликао на острвима Француске Полинезије. Сахрањен је у насељу Атуона на острву Хива Оа у саставу Острва Маркиз.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Национална агенција за статистику [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (21. фебруар 2014)
- ^ „2002 census”. Архивирано из оригинала 15. 04. 2009. г. Приступљено 08. 10. 2016.
- ^ Censuses from 1907 to 1962 in Population, 1972, #4-5, pp. 705-706, published by INED