Француска Полинезија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Француска Полинезија

Porinetia Farani
Polynésie Française
Flag of French Polynesia.svg
Coat of arms of French Polynesia.svg

Крилатица:
'Tahiti Nui Mare'are'a (тахићански: Велики Тахити златних магли
Химна:
Марсељеза
{{{alt}}}
Главни град Папете
17°34′S 149°36′W / 17.567° ЈГШ; 149.600° ЗГД / -17.567; -149.600Координате: 17°34′S 149°36′W / 17.567° ЈГШ; 149.600° ЗГД / -17.567; -149.600
Највећи град Faaa
Службени језик тахићански, француски
Владавина
Облик државе прекоморске територије Француске
 — Шеф државе Франсоа Оланд
 — Председник скупштине Оскар Темару
Историја
Географија
Површина
 — укупно 4167 km² km2(180)
 — вода (%) 12
Становништво
 — 2012. 268.270 [1](183)
 — густина 63/km2
Економија
Валута Франак француских пацифичких колонија (CFP-Franc)
Остале информације
Временска зона UTC -10, -9:30, -9
Интернет домен .pf
Позивни број +689

Француска Полинезија (француски: Polynésie française, Etablissements Français d’Oceanie, тахићански: Porinetia Farani), је француска прекоморска територија. Састоји се из већег броја мањих острва, атола и архипелага у јужном Тихом океану између 15° јужне географске ширине и 140° западне географске дужине. Најпознатији атол је Муруроа, а најпознатије и најнасељеније острво је Тахити.

Историја[уреди]

Тахити је од 1842. француски протекторат, а од 1880. француска колонија. Преостала острва постала су француске колоније до 1881.

У септембру 1995. Француска је извела атомску пробу у атолу Муруроа и тиме изазвала протесте широм света. Атомске пробе су обустављене јануара 1996.

Географија[уреди]

Француска Полинезија се састоји из 128 острва и атола, који су подељени у 5 административних јединица:

Острва се простиру на простору океана од 4.000.000 km², а површина копна је тек нешто изнад 4.000 km².

Fp-map.png

Становништво[уреди]

Становништво Француске Полинезије чине: 83% Полинежани, 12% Европљани, и 5% Азијати (већином Кинези). По статистици из 2002, 69% становништва је живело на острву Тахити.

43,1 % становника је млађе од 20 година.

Пописи[уреди]

1907 1911 1921 1926 1931 1936 1941 1946 1951
30,600 31,900 31,600 35,900 40,400 44,000 51,200 58,200 63,300
1956 1962 1971 1977 1983 1988 1996 2002 2007
76,323 84,551 119,168 137,382 166,753 188,814 219,521 245,516 259,596
Званични подаци пописа.[2][3][4]

Политика[уреди]

Тахити - најпознатије острво Француске Полинезије

У политичком животу територије у последњих десетак година на власти су се смењивали поборник независности Оскар Темару и близак сарадник владе у Паризу Гастон Флосе. Од фебруара 2008. председник локалне скупштине је Гастон Флосе.

Фебруара 2004. статус Француске Полинезије је промењен. Председник локалне скупштине и влада су добили више надлежности. Француска држава је одговорна за спољну политику, судство, унутрашњу безбедност и монетарну политику.

Француска Полинезија није део ЕУ, али су становници француски држављани, стога имају право да гласају за Европски парламент. Закони ЕУ се не примењују у Француској Полинезији. Званична валута је франак француских пацифичких колонија.

Економија[уреди]

Привреда територије се заснива на пољопривреди, рибарству, туризму, експлоатацији дрвета, кобалта и донацијама из француске метрополе. Најважније пољопривредне културе су кокосови ораси, ванила, воће и поврће.

Значајан извозни производ су црни тахићански бисери.

Телевизијске станице[уреди]

У Француској Полинезији постоје 3 ТВ станице: RFO Tempo Polynésie, RFO Télé Polynésie des Senders и TNTV (Tahiti Nui TV).

Занимљивости[уреди]

Пол Гоген је годинама живео и сликао на острвима Француске Полинезије. Сахрањен је у насељу Атуона на острву Хива Оа у саставу Острва Маркиз.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]