Лешњикара
| Лешњикара | |
|---|---|
| |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Aves |
| Ред: | Passeriformes |
| Породица: | Corvidae |
| Род: | Nucifraga |
| Врста: | N. caryocatactes
|
| Биномно име | |
| Nucifraga caryocatactes | |
| Синоними | |
|
Corvus caryocatactes Linnaeus, 1758 | |
Лешњикара (лат. Nucifraga caryocatactes) је врста птице из породице врана. Име рода Nucifraga је пореклом од латинских речи, nucis која означава орашаст плод и frangere што значи разбити. Реч caryocatactes потиче од грчких речи, karuon што значи орашаст плод и kataseio што значи разбити. [2]
Опис
[уреди | уреди извор]
Дужина тела лешњикаре износи од 32 до 35 центиметара, распон крила од 52 до 59 центиметара, а тежина од 124 до 220 грама. Основна боја тела лешњикаре је тамнобраон, а на делу леђа, лицу, врату и трбуху се налазе беле тачке. Задњи део трбуха је беле боје, а такође и доњи део репа, на коме се налази једна попречна црна пруга. Кљун је црне боје, варира у величини и зашиљен на врху.[3]
Распрострањеност и станиште
[уреди | уреди извор]
У Европи углавном насељава планинске шуме, посебно тамо где шуме пресецају отворене алпске ливаде. Примарно насељава шуме европске смрче, алпског бора, а такође и шуме у којима се налази више врста четинара, као и леска, један од ретких листопадних представника који се налази на станишту лешњикаре. У различитим деловима свог ареала лешњикара насељава станишта са различитим врстама, углавном, четинара. Насељава регионе од равнице, па све до горње шумске границе. [4][5]
Биологија
[уреди | уреди извор]
Лешњикара у бази доње вилице има ојачан гребен који јој омогућава отварање тврдих орашастих плодова којима се храни. Такође се храни и семењем четинара, бобицама, а током пролећа и јесени се храни и бескичмењацима, малим глодарима и малим птицама. Гнежђење почиње у марту. Женка обично излегне 3 или 4 јајета. Гнездо граде од гранчица испреплетених стабљикама врста из рода Rubus, изданцима и лишајевима. Гнездо је дубоко и изнутра обложено семенима врбе маховинама и лишајевима, а смештено је око 6 метара изнад земље у близини главног дебла четинара. Лешњикара је углавном станарица, а током зиме у потрази за храном понекад прелази на ниже надморске висине. Орнитолози процењују да је величина глобалне популације лешњикаре између 4 925 000 и 14 670 000 адултних јединки, са стабилним популационим трендом.[4][5]
Угроженост
[уреди | уреди извор]За лешњикару до сада нису утврђени угрожавајући фактори.[4]
Лешњикара у Србији
[уреди | уреди извор]У Србији је редовна гнездарица планинских масива са очуваним шумама четинара. Настањује планине попут Копаоника, Таре, Златара и Старе Планине. Популација лешњикаре у Србији се процењује на од 1.200 до 1.700 парова.[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ BirdLife International (2016). „Nucifraga caryocatactes”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 14. 1. 2020.
- ^ Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 133, 238. ISBN 978-1-4081-2501-4.
- ^ Madge, S., Christie, D.A. & Kirwan, G.M. (2020). „Northern Nutcracker (Nucifraga caryocatactes)”. Ур.: del Hoyo, J., Elliott, A., Sargatal, J., Christie, D.A. & de Juana, E. Handbook of the Birds of the World Alive. Barcelona: Lynx Edicions.
- ^ а б в BirdLife International (2020). „Species factsheet: Nucifraga caryocatactes”.
- ^ а б в „Лешњикара - Nucifraga caryocatactes (Linnaeus, 1758)”. BioRas. Архивирано из оригинала 18. 01. 2022. г. Приступљено 08. 10. 2019.
Литература
[уреди | уреди извор]- Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 133, 238. ISBN 978-1-4081-2501-4.
- Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 108, 170. ISBN 978-1-4081-2501-4.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
