Магнус III Ладулос

С Википедије, слободне енциклопедије
Магнус III Ладулос
Цртеж Магнуса Ладулоса
Лични подаци
Пуно имеМагнус Биргерсон
Датум рођења1240.
Датум смрти18. децембар 1290.(1290-12-18) (49/50 год.)
Место смртиВисингсјо,
Породица
СупружникHedwig of Holstein
ПотомствоIngeborg Magnusdotter of Sweden, Биргер Магнусон, Eric, Duke of Södermanland, Valdemar, Duke of Finland, Richeza Magnusdotter of Sweden
РодитељиБиргер Јарл
Ингеборг
ДинастијаБјалбо
Краљ Шведске
Период1275−1290
ПретходникВалдемар I Биргерсон
НаследникБиргер Магнусон

Магнус III Ладулос (1240 - 18. децембар 1290) је био шведски краљ (1275—1290) из династије Бјалбо (Фолкунг [1]).

Отац му је био de facto краљ Шведске Биргер Јарл, оснивач династије, а мајка Ингеборг сестра краља Ерика XI Муцавог и Хромог из династије Ерик.

У Шведској за време његове владавине ничу градови. Трговина почиње да игра све већу улогу у животу земље. Али се трговина, углавном, налазила у рукама Немаца и Данаца, од којих се састојао и већи део горњег слоја градског становништва. Шведска је била чисто аграрна земља, и градови у њој нису играли крупну улогу.

За време Магнуса, као и за време његовог брата, су Феудални односи учинили су велики корак напред. Знатан део сељаштва лишен је земљишне својине и пао у зависност крупних земљопоседника, и духовних и световних. Та је зависност појачавана због тога што су краљеви обилато делили имунитетна права. Војна служба је све више поверавана ритерима; сељаштво је већ морало да даје краљу низ натуралних дажбина и обавеза. Продирање феудалних односа и установа у Шведску било је делом у вези с немачким утицајем, који је нарочито појачан за време Магнуса, који се ородио с холштајнском кућом. 1280. године Магнус је издао уредбу да се сви који служе војску у коњици ослобађају пореза на личност и земљу; пореза је била ослобођена и црква, тако да су се они свом својом тежином свалили на сељаштво [1].

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Folke the fat
 
 
 
 
 
 
 
8. Bengt Snivil
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Ingegerd Knudsdotter of Denmark
 
 
 
 
 
 
 
4. Magnus Minniskiöld
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Биргер Јарл
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Sverker I of Sweden
 
 
 
 
 
 
 
10. Sune Sik
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Ричеза Пољска, краљице Шведске
 
 
 
 
 
 
 
5. Ingrid Ylva
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Магнус III Ладулос
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Ерик IX Шведски
 
 
 
 
 
 
 
12. Canute I of Sweden
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Christina Björnsdotter
 
 
 
 
 
 
 
6. Ерик X Шведски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
13. Cecilia Johansdotter of Sweden
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Ingeborg Eriksdotter of Sweden
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Кнут Лавард
 
 
 
 
 
 
 
14. Валдемар I Дански
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Ингеборга Кијевска
 
 
 
 
 
 
 
7. Richeza of Denmark
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Volodar, Prince of Minsk and Hrodno
 
 
 
 
 
 
 
15. Sofia of Minsk
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Ричеза Пољска, краљице Шведске (= 21)
 
 
 
 
 
 

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века. Београд.