Пређи на садржај

Марина Маљковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Марина Маљковић
Марина Маљковић 2013.
Лични подаци
Пуно име Марина Маљковић
Датум рођења (1981-09-26)26. септембар 1981.(43 год.)
Место рођења Београд, СР Србија, СФР Југославија
Тренерска каријера
Године Клубови
2004—2007.
2007—2009.
2009—2013.
2011—2017.
2013—2016.
2016—2018.
2017—
2018—2020.
2020—2022.
2022—2023.
Ушће
Хемофарм
Партизан
Србија
Лион
Галатасарај
Србија
Шангај Свордфиш
Денсо Ирис
Фенербахче

Марина Маљковић (Београд, 26. септембар 1981) српски је кошаркашки тренер. Тренутно је селекторка женске кошаркашке репрезентације Србије.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Као ћерка познатог тренера добила је прилику да се бави тренерским послом са свега 16 година када је била асистент у Француској, у клубу за који је играла. Након што је дипломирала и добила лиценцу за кошаркашког тренера започела је самостални рад у локалном клубу Ушће. Тренирала је све млађе селекције, а сениорски тим је успела да за две године из Српске лиге доведе у А лигу тадашње Србије и Црне Горе. Током лета 2007. године постаје тренер вршачког Хемофарма са којим осваја две националне титуле (2007/08. и 2008/09) и два купа (2007/08. и 2008/09). У лето 2009. прелази у београдски Партизан[1] где наставља са сјајним резултатима, освојивши још четири националне титуле (2009/10, 2010/11, 2011/12. и 2012/13), два купа (2010/11. и 2012/13) и две Јадранске лиге (2011/12. и 2012/13). После финансијских проблема у Партизану, у лето 2013. године сели се у Француску где је тренирала Лион.[2] Након Лиона радила је у Галатасарају где је освојила Еврокуп у сезони 2017/18, затим се вратила на клупу репрезентације Србије. Упоредо је водила и кинески Шангај Свордфиш, јапански Денсо Ирис, да би уследио повратак у турску кошарку где је преузела Фенербахче са којим је прво освојила титулу првака државе (2021/22), а потом и дошла до свог највећег тренерског успеха у клупској кошарци освојивши Евролигу у сезони 2022/23. Веома успешну сезону завршила је новом титулом првака Турске.

Шест узастопних година је бирана за најбољег тренера Женске кошаркашке лиге Србије.

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Марина је била асистент женске репрезентације Србије испод 18 година 2004. године као и 2005. када је та селекција освојила сребрну медаљу на светском првенству, изгубивши у финалу од САД. 2011. године је промовисана у главног тренера сениорске женске кошаркашке репрезентације Србије. На Европском првенству 2013. године успева да доведе репрезентацију до полуфинала, али не и до медаље. На Светском првенству 2014. године предводила је Србију до четвртфинала. Као главни тренер сениорске женске кошаркашке репрезентације Србије остварила је свој највећи успех освајањем златне медаље на Европском првенству 2015. играном у Мађарској и Румунији. Победом против Француске у финалу у Будимпешти – 76:68 (15:22, 18:10, 20:17, 23:19) освојена је не само прва медаља за Србију као самосталну државу него и прво злато у читавој историји наше женске кошарке. Уједно је обезбеђен и директан пласман на Олимпијске игре 2016. у Рију.[3]

Марина је предводила српску женску кошаркашку репрезентацију до историјске бронзане медаље у Рију и то је прва олимпијска медаља за Србију у женској кошарци.[4]

Успела је да освоји још једну златну медаљу на Европском првенству 2021. године одржаном у Француској и Шпанији.[5]

Хемофарм

[уреди | уреди извор]

Партизан

[уреди | уреди извор]
  • Челенџ раунд (1) : 2014.

Галатасарај

[уреди | уреди извор]

Фенербахче

[уреди | уреди извор]

Репрезентација Србије

[уреди | уреди извор]

Лични живот

[уреди | уреди извор]

Ћерка је кошаркашког тренера Божидара Маљковића.

Животни мото Марине гласи: Увек може још, увек може боље, увек може више.

Одликовања

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Маљковић у Партизану”. Архивирано из оригинала 12. 11. 2014. г. Приступљено 11. 11. 2014. 
  2. ^ (језик: француски)Marina Maljkovic nouvelle coach du Lyon Basket Feminin
  3. ^ „Serbia women win EuroBasket title, gain first Olympics berth”. espn.go.com. Associated Press. 29. 6. 2015. Приступљено 29. 6. 2015. 
  4. ^ „Devojke ispisale istoriju – bronzane na debiju u Riju!”. b92 sport. 20. 8. 2016. Приступљено 20. 8. 2016. 
  5. ^ „Srbija je šampion Evrope!”. б92. Приступљено 27. 6. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]