Марија Гржетић

марија гржетић ковачић
марија гржетић ковачић
Лични подаци
Датум рођења	10. август 1910.
Место рођења	Загреб, Аустроугарска
Датум смрти	22. април 1991. (80 год.)
Место смрти	Загреб, Хрватска, СФР Југославија
Професија	друштвено-политичка радница
Деловање
Члан КПЈ од	1935.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије
Одликовања

Марија Маца Гржетић Ковачић (Загреб, 10. август 1910 — Загреб, 22. април 1991) била је учесница Народноослободилачке борбе и друштвено-политичка радница СР Хрватске.

Биографија

Рођена је 1910. године у Загребу. Као тектстилна радница, учествовала је од 1931. године у многим штрајковима и акцијама текстилних радника у Загребу и Вараждину. Чланица Комунистичке партије Југославије постала је 1935. године. Од 1936. до 1938. била је секретар II рејонског комитета КПХ, а затим чланица Месног комитета КПХ у Загребу.

Због својих је активности била прогањана од полиције - осам је пута ухапшена и двапут депортована у Лепоглаву (други пута 26. децембра 1939). Капитулација Југославије 1941. затекла ју је у лепоглавском затвору.

Усташе су ју пребациле у логор Јастребарско, а затим у логор Даницу код Копривнице, одакле је децембра 1941. спашена и пребачена у Загреб. Јануара 1942. придружила се партизанима. На ослобођеној територији деловала је као партијска радница; била је чланица и секретарица више окружних комитета КПХ. На Првој конференцији АФЖ Хрватске 1942, била је изабрана за председницу АФЖХ. Такође је била и чланица АВНОЈ-а и ЗАВНОХ-а.

После рата, била је бирана за заступницу у свим сазивима Сабора НР Хрватске. На Другом и Трећем конгресу КПХ/СКХ изабирана је за чланицу Централног комитета. Била је чланица Главног одбора ССРН Хрватске, председница Савеза женских друштава Хрватске и остало.

Умрла је 22. априла 1991. године у Загребу и сахрањена на загребачком гробљу Мирогој.

Носилац је Партизанске споменице 1941, Ордена заслуга за народ и осталих југословенских одликовања.

Литература

Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Седма сила“, Београд 1957. година, 227. стр.
Енциклопедија Југославије (књига трећа). „Лексикографски завод ФНРЈ“, Загреб 1958. година.
Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Експорт прес“, Београд 1970. година.
Енциклопедија Југославије (књига четврта). „Југославенски лексикографски завод Мирослав Крлежа“, Загреб 1986. година.