Логор Јастребарско

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дечји логор Јастребарско
Сабирни логор
Логор Јастребарско на мапи Хрватске
Логор Јастребарско
Координате 45°40′16″ СГШ; 15°39′04″ ИГД / 45.671° СГШ; 15.651° ИГД / 45.671; 15.651 Координате: 45°40′16″ СГШ; 15°39′04″ ИГД / 45.671° СГШ; 15.651° ИГД / 45.671; 15.651
Место Јастребарско
Под контролом  Независна Држава Хрватска
Постојао 12. јул 194226. август 1942.
Број затвореника 3.336 деце
Број жртава 768 деце

Логор Јастребарско налазио се у месту Јастребарско, недалеко од Загреба, у Републици Хрватској (од 1941. до 1945. године Независна Држава Хрватска). У њему су била улогорена српска деца ухваћена, заробљена и отета у планини Козари после немачко- хрватске (НДХ) офанзиве на опкољене козарачке партизане и збегове српског народа. Деца су била старости од једног месеца до четрнаест година. Логор је постојао два месеца. Заузели су га партизани Четврте кордунашке бригаде НОВЈ, ослободили преживелу улогорену српску децу и казнили његове организаторе и чуваре. [1]

Логори Јастребарско, Сисак, Ливно и логор на острву Пагу на Јадрану, сви у Хрватској (од 1941. до 1945. године Независна Држава Хрватска) били су у Другом светском рату једини концентрациони логори (затвори, тамнице, стратишта) у свету специјализовани за затварање и убијање децеǃ[2][3][4][5] Слично презентује београдски новинар и публициста Бранко Станковић у својој емисији "Квадратура круга", а у предговору књиге "Деца у логорима смрти" двојице публициста - новинара загребчог листа "Борба", Петра Станивуковића и Јурице Керблера, др Љубомир Бошњак кажеː

ВикицитатиЈединствен пример у другом светском рату је стварање концентрационог логора за децу у Јастребарском, недалеко од Загреба...

[1]

У документарном филму: „Пакао Независне Државе Хрватске„ у продукцији Музеја жртава геноцида из Београда, директор ове установе Вељко Ђурић Мишина, каже о концентрационим логорима за српску децу:

ВикицитатиОд 1941. до 1945. године у Хрватској (тада НДХ) постојали су концентрациони логори, јединствени у историји светске цивилизације, специјализовани за смештање и убијање деце ...

[6]

Кроз дечји логор Јастребарско, у периоду 12. јул 194226. август 1942. прошло је 3.336 деце, највише српске, од тога више од 2.000 са Козаре. Логор је био под управом часних сестара конгрегације св. Винка Паулског. За непуних месец и по дана у овом логору умрло је 768 деце.

Командант ослободиоца логора Никола Видовић о логору[уреди]

26. августа 1942. Четврта кордунашка бригада НОВЈ заузела је Јастребарско. У логору је затечено 727 заточених дечака и девојчица. Командант бригаде Никола Видовић забележио је о сусрету са малим логорашима:

Викицитати „У мемљивим зидинама старог дворца налазило се 727 дјечака и дјевојчица, углавном предшколског узраста. Њих су „преваспитавале“ часне сестре. Наравно, то преваспитавање било је у усташком духу. Хтјеле су у неку руку да створе нове „јањичаре“. Сирота дјеца су на капама или реверима носила слово „У“, Живјела су под невјероватно тешким околностима. Због глади, болести и начина „васпитања“ дневно је умирало по неколико дјечака и дјевојчица.

Чим су ти мали измучени сужњи усташке самовласти чули пуцњаву и видјели партизане, неизмјерна радост испунила их је надом да ће бити ослобођени. Касније смо дознали од њих како су се усплахирили сви подједнако од страха због пуцњаве и због узбуђења да би их неко могао ослободити. Ганули су нас повици и чежњиви погледи дјеце начичкане иза решетака закључаног логора. Партизани су брзо отворили врата и дјеца су јурнула на сунце. Од радости су скакала и вјешала се о вратове бораца, својих ослободилаца. Општа врева и граја потрајала је неколико часака. Неколико најисцрпљенијих онесвјестило се на дневном свјетлу и сунцу ...

Неки борци 4. кордунашке бригаде пронашли су међу заробљеном дјецом своју, неко сина или кћер, или дјецу својих рођака или комшија.

То одушевљење ослобођених малих логораша врло је тешко описати...”

[7]

Партизани су ослободили заточенике и стрељали руководиоце и неке од васпитачица у логору. Након тога логор више није обновљен.

Радни дневник локалног гробара Иловара[уреди]

Локални гробар Фрањо Иловар у свом радном дневнику биљежи о укопима српске дјецеː

Викицитати „Предујам и потврда.

Примио за рад на копању гробова 10.000 куна 22.7.1942.године за 100 комада дјеце покопане”

, а у истом дневнику нешто каснијеː

Викицитати „Укупно 468 дјеце...”

[8]

Депеша врховног команданта НОВЈ Тита Москви[уреди]

Поводом ослобађања српске деце из логора Јастребарско, Тито депешом реферише надлежним у Москвиː

Викицитати „Наши партизани ослободили су из логора Јастребарско код Загреба 900 козарачке дјеце, а не 600 како је раније било јављено. Ту дјецу су усташе мучиле и хтјеле да их васпитају у духу фашизма. Сва ова дјеца налазе се сада у Лилци на нашој ослобођеној територији.”

(Не каже се да се ради о српској деци. Не каже се да су деца, не само мучена већ и убијана као и да су сукцесивно покатоличавана) [8]

О логору загребачке новине "Вијесник"[уреди]

У Јатребарском српска деца су смештена у баракама које су претходно припадале италијанској војсци. „У овим баракама било је смештено око 6.000 српске деце, а дневно их је од глади умирало по 50-70, каткад и више“. Дечији логор у Јатребарском био је поверен једном броју часних сестара Хрватица које су на „најхуманитарнији тисућугодишњи културни начин поступале са овом српском децом. Она су ту била изложена сигурној смрти. Слабо обучена и још слабије храњена , деца су личила на праве живе лешеве и костуриће. Подвргавана су свим могућим мукама и патњама. Ако би се неко од изглднелих усудио да узме „украде“ једну јабуку, часне сестре би га страшно изударале, а оно дете које је покушало да бежи , одмах је убијено. Она дечица која су по мишљењу милосрдних часних сестара била непослушна, једна од њих изводила их је иза логорске штале и тамо крампом убијала. Каква је то средина неговала такве „часне сестре“?[9]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 П. Станивуковић и Ј. Керблер, Деца у логрима смрти, НИРО ЕКСПОРТПРЕС, Беогрд, 1986.г.
  2. Николић, Никола. Козарачка дјеца. Загреб: Стварност. 
  3. Lukić, Dragoje (1990). Rat i djeca Kozare. Beograd-Prijedor-Jasenovac. 
  4. Paris (1961). стр. 100.
  5. "Геноцид" - из рецензије књиге "Рат и дјеца Козаре" (последњи пасус)- Антун Милетић
  6. Beograd: Premijera filma "Pakao Nezavisne Države Hrvatske" 26. decembra | Mondo Portal
  7. Никола Видовић: Четврта кордунашка бригада у борбама за ослобођење Бихаћа, у зборнику БИХАЋКА РЕПУБЛИКА, Музеј Авноја и Поуње, Бихаћ 1965 - књига 1. стр. 152.
  8. 8,0 8,1 Пекић М. и Ћургуз Д, Битка на Козари, Одбор за припрему и издавање публикације "Козара у НОБ-у", Приједор, 1968.г.
  9. "Вијесник", Загреб 24-26. XII 1945. год.

Литература[уреди]

  • Paris, Edmond (1961). Genocide in Satellite Croatia. Chicago: American Institute for Balkan Affairs. стр. 100. 
  • Lukić, Dragoje (1990). Rat i djeca Kozare. Beograd-Prijedor-Jasenovac. 
  • Николић, Никола. Козарачка дјеца. Загреб: Стварност. 

Спољашње везе[уреди]