Милан Бјегојевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Милан Бјегојевић
Лични подаци
Пуно име Милан Бјегојевић
Надимак Муса
Датум рођења (1928-08-09)9. август 1928.
Место рођења Прњавор, Краљевина СХС
Датум смрти 2. октобар 2003.(2003-10-02) (75 год.)
Место смрти Београд, СЦГ
Држављанство СФРЈ
Информације о каријери
Про каријера 1947—1955 (играчка)
Сениорска каријера
Године Клуб
1947—1955
Црвена звезда
Репрезентативна каријера
Југославија
Тренерска каријера
1960—1970
Црвена звезда

Милан “Муса“ Бјегојевић (Прњавор, 9. август 1928Београд, 2. октобар 2003) бивши је југословенски кошаркаш и тренер. Најпознатији је по дугогодишњем игрању у Црвеној звезди. За црвено-беле је од 1947. до 1955. године одиграо 113 такмичарских утакмица и постигао 786 поена. У свих девет сезона са Звездом је био првак Југославије 1947, 1948, 1949, 1950, 1951, 1952, 1953, 1954. и 1955. године. Учинак од девет титула као кошаркаш клуба са Малог Калемегдана поред Бјегојевића има још само Срђан Калембер и њих двојица држе клупски рекорд са девет титула шампиона[1] који ће тешко бити икада оборен.

Играчка каријера[уреди | уреди извор]

Црвена звезда[уреди | уреди извор]

Бјегојевић у прве три сезоне није толико био у првом плану, а запаженији учинак имао је у освајању титуле 1950. године, када је у 16 утакмица постигао 71 поен и 1951. када је на 20 мечева постигао 100 поена. Сјајне игре пружио је у последње три сезоне у дресу Црвене звезде. У шампионату 1953. године на 11 утакмица забележио је 191 поен и са за то време врло високим просеком од 17,4 поена по мечу био први стрелац Звезде, а од тог броја је на финалном турниру првенства постигао 106 поена и био најбољи стрелац завршног турнира. У убедљивој победи против Партизана (82:56) убацио је чак 32 поена, а на завршном турниру је у тријумфу против АШК-а из Љубљане (83:55) постигао 23 поена, а против Партизана (70:59) се зауставио на 19 поена. Наредне сезоне био је други кошгетер екипе, иза Борислава Ћурчића. На 15 утакмица убацио је укупно 187 поена (12,5 по мечу). У убедљивој победи против Радничког (100:65) забележио је 20 поена, а Звезда је освојила још једну титулу у низу. У првенству 1955. године на 14 сусрета уписао је 163 поена (11,6 по мечу), Звезда је освојила 10. узастопну титулу, а Бјегојевић своју девету. Против Марибора (106:51) постигао је 23 поена. Према подацима листа Политика из 1955. године, у тих првих 10 година постојања клуба Милан Бјегојевић је био други стрелац Звезде рачунајући све утакмице (првенствене, пријатељске, ревијалне и турнирске) са 3041 поеном. Више од њега у првих 10 лета међу играчима црвено-белих имао је само Борислав Ћурчић (4986). Популарни “Муса“ је у том периоду одиграо 360 мечева, по чему је био трећи у првој деценији Црвене звезде. Испред њега су били само Ђорђе Андријашевић са 377 и Борислав Ћурчић са 380 мечева.

Репрезентација[уреди | уреди извор]

За репрезентацију Југославије играо је на три велика такмичења. На Европском првенству у Москви 1953. године у девет утакмица постигао је 34 поена,[2] а тим је заузео шесто место. Било је то време када је наша кошарка правила темеље за касније велике успехе. Милан Бјегојевић је на Светском шампионату у Рио де Жанеиру 1954. године у пет сусрета убацио 46 поена и са просеком од 9,2 поена био трећи стрелац националног тима, који је такмичење завршио на 11. месту. У јединој победи на турниру против Перуа (86:84) забележио је 20 поена, а слободна бацања је шутирао без промашаја (8-8).[3] На Првенству Европе у Будимпешти 1955. године Југославија је била осма, а Милан је на девет утакмица постигао 49 поена. У тријумфу над Аустријом (68:61) остварио је учинак од 19 поена.

Тренерска каријера[уреди | уреди извор]

Касније је постао тренер Звезде. Водио је клуб пуних 11 сезона, од 1960. до 1970. године и освојио шампионску титулу 1969. године са генерацијом у којој су играли Владимир Цветковић, Драган Капичић, Дуци Симоновић, Драгиша Вучинић, Мирослав Тодосијевић, Тихомир Павловић, Мока Славнић… Више сезона као тренер Звезде од Бјегојевића има само Небојша Поповић и то 12, од 1946. до 1957. године.

Остало[уреди | уреди извор]

Био је у браку са Горданом Барагом, легендарном кошаркашицом Црвене звезде. Касније се посветио уметности и вајарству. Дуго година је био професор у Дизајнерској школи у Београду. Преминуо је 2. октобра 2003. године у Београду.

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


тренери Црвене звезде