Милан Бјегојевић
| Милан Бјегојевић | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Милан Бјегојевић | ||
| Надимак | Муса | ||
| Датум рођења | 9. август 1928. | ||
| Место рођења | Прњавор, Краљевина СХС | ||
| Датум смрти | 2. октобар 2003. (75 год.) | ||
| Место смрти | Београд, СЦГ | ||
| Држављанство | СФРЈ | ||
| Информације о каријери | |||
| Про каријера | 1947—1955 (играчка) | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | ||
| 1947—1955 |
Црвена звезда | ||
| Репрезентативна каријера | |||
| Југославија | |||
| Тренерска каријера | |||
| 1960—1970 |
Црвена звезда | ||
Милан “Муса“ Бјегојевић (Прњавор, 9. август 1928 — Београд, 2. октобар 2003) бивши је југословенски кошаркаш и тренер. Најпознатији је по дугогодишњем игрању у Црвеној звезди. За црвено-беле је од 1947. до 1955. године одиграо 113 такмичарских утакмица и постигао 786 поена. У свих девет сезона са Звездом је био првак Југославије 1947, 1948, 1949, 1950, 1951, 1952, 1953, 1954. и 1955. године. Учинак од девет титула као кошаркаш клуба са Малог Калемегдана поред Бјегојевића има још само Срђан Калембер и њих двојица држе клупски рекорд са девет титула шампиона[1] који ће тешко бити икада оборен.
Играчка каријера[уреди | уреди извор]
Црвена звезда[уреди | уреди извор]
Бјегојевић у прве три сезоне није толико био у првом плану, а запаженији учинак имао је у освајању титуле 1950. године, када је у 16 утакмица постигао 71 поен и 1951. када је на 20 мечева постигао 100 поена. Сјајне игре пружио је у последње три сезоне у дресу Црвене звезде. У шампионату 1953. године на 11 утакмица забележио је 191 поен и са за то време врло високим просеком од 17,4 поена по мечу био први стрелац Звезде, а од тог броја је на финалном турниру првенства постигао 106 поена и био најбољи стрелац завршног турнира. У убедљивој победи против Партизана (82:56) убацио је чак 32 поена, а на завршном турниру је у тријумфу против АШК-а из Љубљане (83:55) постигао 23 поена, а против Партизана (70:59) се зауставио на 19 поена. Наредне сезоне био је други кошгетер екипе, иза Борислава Ћурчића. На 15 утакмица убацио је укупно 187 поена (12,5 по мечу). У убедљивој победи против Радничког (100:65) забележио је 20 поена, а Звезда је освојила још једну титулу у низу. У првенству 1955. године на 14 сусрета уписао је 163 поена (11,6 по мечу), Звезда је освојила 10. узастопну титулу, а Бјегојевић своју девету. Против Марибора (106:51) постигао је 23 поена. Према подацима листа Политика из 1955. године, у тих првих 10 година постојања клуба Милан Бјегојевић је био други стрелац Звезде рачунајући све утакмице (првенствене, пријатељске, ревијалне и турнирске) са 3041 поеном. Више од њега у првих 10 лета међу играчима црвено-белих имао је само Борислав Ћурчић (4986). Популарни “Муса“ је у том периоду одиграо 360 мечева, по чему је био трећи у првој деценији Црвене звезде. Испред њега су били само Ђорђе Андријашевић са 377 и Борислав Ћурчић са 380 мечева.
Репрезентација[уреди | уреди извор]
За репрезентацију Југославије играо је на три велика такмичења. На Европском првенству у Москви 1953. године у девет утакмица постигао је 34 поена,[2] а тим је заузео шесто место. Било је то време када је наша кошарка правила темеље за касније велике успехе. Милан Бјегојевић је на Светском шампионату у Рио де Жанеиру 1954. године у пет сусрета убацио 46 поена и са просеком од 9,2 поена био трећи стрелац националног тима, који је такмичење завршио на 11. месту. У јединој победи на турниру против Перуа (86:84) забележио је 20 поена, а слободна бацања је шутирао без промашаја (8-8).[3] На Првенству Европе у Будимпешти 1955. године Југославија је била осма, а Милан је на девет утакмица постигао 49 поена. У тријумфу над Аустријом (68:61) остварио је учинак од 19 поена.
Тренерска каријера[уреди | уреди извор]
Касније је постао тренер Звезде. Водио је клуб пуних 11 сезона, од 1960. до 1970. године и освојио шампионску титулу 1969. године са генерацијом у којој су играли Владимир Цветковић, Драган Капичић, Дуци Симоновић, Драгиша Вучинић, Мирослав Тодосијевић, Тихомир Павловић, Мока Славнић… Више сезона као тренер Звезде од Бјегојевића има само Небојша Поповић и то 12, од 1946. до 1957. године.
Остало[уреди | уреди извор]
Био је у браку са Горданом Барагом, легендарном кошаркашицом Црвене звезде. Касније се посветио уметности и вајарству. Дуго година је био професор у Дизајнерској школи у Београду. Преминуо је 2. октобра 2003. године у Београду.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Преминуо бивши кошаркаш Црвене звезде Милан Бјегојевић, приступљено 9.08.2014.
- ^ Профила на сајту ФИБА, Приступљено 9.08.2014.
- ^ „Статистика на сајту ФИБА, приступљено 9.08.2014.”. Архивирано из оригинала 16. 12. 2014. г. Приступљено 09. 08. 2014.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
|
|
