Новокубански рејон
| Новокубански рејон новокубанский район | |
|---|---|
 | |
 | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Јужни ФО |
| Административни субјект | Краснодарски крај |
| Админ. центар | Новокубанск |
| Координате | 45° 06′ 11″ N 41° 02′ 52″ E / 45.10306° С; 41.04778° И |
| Статус | општински рејон |
| Оснивање | 1936. |
| Површина | 1.822,37 km2 |
| Становништво | 2023. |
| — број ст. | 83.008 |
| — густина ст. | 45,55 ст./km2 |
| Временска зона | UTC+3 |
| Позивни број | +7 86195 |
| ОКАТО код | 03 234 |
| http://novokubanskiy.ru/ | |
.png)
Новокубански рејон (рус. Новокубанский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон смештен у источном делу Краснодарске покрајине, односно на крајњем југу европског дела Руске Федерације.
Административни центар рејона и његово највеће насеље је град Новокубанск.
Према подацима националне статистичке службе Русије за 2023. на територији рејона живело је 83.008 становника или у просеку 45,55 ст/km². Површина рејонске територије је 1.822,37 km².
Географија
[уреди | уреди извор]Новокубански рејон се налази на истоку Краснодарске покрајине, обухвата територију површине 1.822,37 km², и по том параметру налази се на 14. месту у Покрајини. Граничи се са Гуљкевичким рејоном на северу, Кургањинским и Лабинским рејоном на западу и југозападу, на југу и југоистоку су територије Отрадњенског и Успењског рејона, односно Армавирског градског округа. На истоку је територија Ставропољске Покрајине.
Географијом рејона доминирају благо заталасана подручја Кубањско-приазовске низије и западних обронака Ставропољског побрђа. Територија рејона лежи на надморским висинама од око 150 метара у свеерном, до неких 250 метара у јужном делу рејона. Северним делом рејона протиче река Кубањ, односно јужним делом његова велика притока Уруп.
Најважнији природни ресурс рејона је плодно тло, тако да готово 85% његове територије чине обрадиве површине.
Територија рејона се налази у зони нешто сувље умереноконтиненталне климе, са годишњим просеком падавина од око 551 мм. Нешто више падавина излући се у летњем делу године, у периоду од априла до септембра (340 мм). Лета су доста дуга и врућа, са изразито високом влажношћу ваздуха, док су зиме доста благе и кратке.
Историја
[уреди | уреди извор]Новокубански рејон је званично успостављен је 20. јуна 1936. када је из тадашњег Армавирског рејона издвојен град Армавир, а седиште рејона премештено у тадашњу станицу Новокубанску, по којој је реон и добио име. Рејон је првобитно био део тадашње Азовско-црноморске покрајине, а у границама садашње покајине је од њеног оснивања 1937. године.
Из састава рејона је 1975. издвојена територија Успењског рејона, и од тада се налази у садашњим границама.
Демографија и административна подела
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа становништва из 2010. на територији рејона живело је укупно 86.311 становника,[1] док је према процени из 2023. ту живело 83.008 становника, или у просеку око 45,55 ст/km².[2] По броју становника налази се на 21. месту у Покрајини.
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2020. | 2023. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 41.036 | 54.958 | 117.696 | 74.841 | 76.275[3] | 87.478[4] | 86.311[1] | 86.781[5] | 83.008* |
Напомена:* Према процени националне статистичке службе.
На територији рејона налазе се укупно 53 насељена места административно подељених на 9 другостепених општина (једна градска и 8 сеоских). Административни центар рејона и његово највеће насеље је град Новокубанск у коме живи нешто више од трећине укупне рејонске популације. У већа насељена места убрајају се још станице Совјетскаја (9.882 становника), Бескорбнаја (5.779) и Прочноокопскаја (4.514 становника).
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б -author= -
- ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям Краснодарского края на 1 января 2023 года”. Архивирано из оригинала 09. 04. 2024. г. Приступљено 31. 10. 2023.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (2021). „Всероссийская перепись населения 2020 года. Том 1”. Всероссийская перепись населения 2020 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику.
