Пређи на садржај

Пад Јерусалима (1187)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пад Јерусалима
Део Трећег крсташког рата
Време1187.
Место
Исход Победа Ајубида. Град предат Саладину
Сукобљене стране
Краљевина Јерусалим Ајубиди
Команданти и вође
Балиан I Ибелин
Патриарх Херакл јерусалимски
Саладин
Јачина
непознато непознато
Жртве и губици
непознати непознати

Пад Јерусалима се десио 2. октобра 1187. године након опсаде која је трајала од 20. септембра до 2. октобра 1187. Балијан I Ибелин је предао Јерусалим Саладину, који је дозволио грађанима да напусте град откупнином. Они који нису могли да плате свој откуп су на крају продати у ропство. Поразом у Јерусалиму је почео крај Краљевине Јерусалим. Европа је одговорила на овај пораз 1189, почетком Трећег крсташког рата, који су предводили Ричард I Лавље Срце, Филип II Август и Фридрих I Барбароса.

Позадина

[уреди | уреди извор]

Док су крсташке државице биле у опадању, насупрот њих је расла снага и моћ муслиманског света. Средином друге половине XII века дошло је до стварања јаке и велике државе, која је обухватала Египат, Месопотамију и већи део Сирије. На челу ове државе стајао је Јусуф Салах-ад-дин, познат и као Саладин.

Саладин је све своје снаге усмерио на уништење франачких поседа на Истоку. Из године у годину је пустошио њихове поседе, а то је у ствари била само предигра велике офанзиве.[1]

Битка код Хатина

[уреди | уреди извор]

До битке код Хатина је дошло 5. јула 1187. близу Галилејског језера. Ово је једна од највећих битака у којој су се сукобили крсташи и муслимани. Слабо вођени и несложни крсташи су заузели положаје у деловима где није било воде, док је Саладинова војска била у много бољем положају. Жеђ је мучила крсташе.

Рано ујутру почели су напади на крсташе. Напади су били жестоки, а крсташка војска је само делимично успела да се пробије. Већина је остала опкољена. када је коначно пао и црвени шатор јерусалимског краља, који је био постављен на највишем врху и битка се завршила.[2]

Пад Јерусалима

[уреди | уреди извор]

После победе код Хатина остао је Јерусалим сасвим одсечен. Опкољавање Јерусалима је отпочело је 20. септембра. Шест дана касније Саладин је наредио да појачају притисак и припреме се за коначан напад. Увидевши да ће тешко одбарнити град, Балијан је отишао на преговоре код султана. Султан у почетку није желео да пристане на преговоре, јер се заклео да ће град заузети мачем. Арапски извори овако описују обраћање Балијана:[3]


Арапски извори кажу да Саладина нису дотакле претње, али да га је дирнуо жар саговорника. Саладин је одлучио да свако мора да плати откуп да би се ослободио, десет динара за мушкарце, пет за жене и један за децу.[4]

У петак 2. октобра 1189. године Саладин је ушао у град.[4]За разлику од уласка крсташа у Јерусалим, који је био обележен најсвирепијим крвопролићем, Саладин је поступио са много човечности. Покоља није било а пљачка је спречена на самом почетку. Муслиманске патроле патролирале су градом и спречавале су свако насиље и преступ. Део хришћанског становништва повукао се са нешто иметка у области које су још држали крсташи, у Тир, Триполис и Антиохију. Они који нису имали средства да се откупе продати су у ропству.[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Јадран Ферлуга, Крсташки походи, Београд 1966. pp. 47.
  2. ^ а б Јадран Ферлуга, Крсташки походи, Београд 1966. pp. 48.
  3. ^ Амин Малуф, Крсташки ратови у очима Арапа, Београд 2006. pp. 230–231.
  4. ^ а б Амин Малуф, Крсташки ратови у очима Арапа, Београд 2006. pp. 231.