Пређи на садржај

Палата Топкапи

С Википедије, слободне енциклопедије
Топкапи палата
Информације
Локација Османско царство Истанбул, Османско царство
Статус затворена
Отварање 1465.
Затварање 1856.
Компаније
Архитекта Мехмед II, Алаудин, Давуд Ага, Мимар Синан, Саркис Балјан[1]
Управљање Османско царство Истанбул, Османско царство

Палата Топкапи или Топкапи сарај (тур. Topkapı Sarayı) била је главна резиденција свих османских султана скоро 400 година.[2][3] Изграђена је на захтев Мехмеда II Освајача када је заузео Истанбул. Ова палата је била главна резиденција све до 1856. године када је султан Абдулмеџид I наредио да главна резиденција буде палата Долмабахче. Из Топкапи палате вођени су сви државни послови. Ова палата је била само “срце” Османског царства. Ту се, такође, налазио и султанов харем. Ова палата је изузетно раскошно украшена са великим количинама злата.

Палата је тада била место одржавања многих историјских државних догађаја и краљевских забава, а данас је музеј који има велику и вредну колекцију споменика и уметнина (попут огртача и мача пророка Мухамеда, али и Хрвојев мисал). Данас Топкапи палата представља једну од главних туристичких атракција Истанбула.

Године 1985, Палата Топкапи је, заједно са осталим споменицима "Историјског језгра Истанбула", стављена на листу светских баштина и под заштиту је УНЕСКА као "најбољи пример комплекса палате [...] из Османског периода".[4]

Изградња, коју је наредио султан Мехмед Освајач, почела је 1459. године, шест година након освајања Цариграда. Топкапи се првобитно звала „Нова палата“ (Јени Сарај или Saray-ı Cedîd-i Âmire) да би се разликовала од Старог двора (Ески Сарај или Sarây-ı Atîk-i Âmire на тргу Бајазит. У 19. веку је добила име Топкапи, што значи Топовска капија.[5] Комплекс се ширио вековима, великим реновирањем након земљотреса 1509. и пожара 1665. године. Комплекс палате се састоји од четири главна дворишта и много мањих зграда. У харему су живеле женске чланице султанове породице, а водећи државни званичници, укључујући и великог везира, одржавали су састанке у згради Царског савета.

Капија поздрава

Назив палате је био Сараје Цедиде Амире (османски: سراى جديد عامره, Царска нова палата) до 18. века.[6] Своје данашње име палата је добила за време Махмуда I; када је Topkapusu Sâhil Sarâyı, приморска палата, уништена у пожару, њено име је пренето на ову палату.[7] На турском данашњи назив палате, Топкапи, значи Топовска капија.[8]

Историја

[уреди | уреди извор]

Изградња Палате Топкапи започела је 1459. године по наредби султана Мехмеда II Освајача, са циљем да се направи византијски Константинопољ.[9] Име му на турском у буквалном преводу значи Палата топовске капије јер је изграђена на месту градских врата Константинопоља која су уништена турским топовима.

На врхунцу моћи Османског царства, палата је представљала град у малом и у њој је живело око 4.000 људи одједном и покривала је веће подручје уз обалу него данас (око 700.000 m²). Комплекс се ширио вековима, обично у обновама након катастрофа као што су земљотрес 1509. и пожар 1665. године. Крајем 17. века палата губи свој значај јер султани више времена проводе у својој новој палати на Босфору.

На крају је султан Абдулмеџид I преместио двор у новоизграђену палату у стилу европске културе, Долмабахче. Но, ипак су неке функције, попут царске ризнице, књижнице, џамије и ковачнице новца, задржане у Топкапи сарају.

Након пропасти Османског царства 1921. године, Палата Топкапи је државним декретом 1924. године претворена у Царски музеј под управом Министарства културе и туризма.

Палата је комплекс који чини палата с четири главна дворишта, попут одвојених домаћинстава (Аулус) са стотинама просторија и много мањих грађевина на површини од 592.600 m². У њој се налазе џамије, болница, пекаре, ковачница и још много тога. Само најважније просторије су отворене за јавност, а остатак строго чувају представници министарства и оружане снаге турске војске.

Царска врата (Bâb-ı Hümâyûn) воде до првог дворишта у којем су били уреди и управа. У друго двориште су водила Врата поздрава (Bâb-üs Selâm) где се налазила царска већница (софа) и ризница. Врата чедности (Bâbüssaâde) су водила у треће двориште у којему је био харем (Harem-i Hümayûn) и унутрашње приватне просторије султана, попут приватне школе (ендерун). У четвртом дворишту које попут терасе гледа на Босфор, су биле приватне просторије и грађевине за дневни боравак султана.

Осим што је палата изванредан пример османске архитектуре, у њој се налазе и вредни примерци царског намештаја, порцелана, одеће, оружја, илуминираних рукописа (међу којима и Хрвојев мисал), калиграфски списи и фреске, као и изложбе накита и других вредности из османске ризнице.

Царска капија

[уреди | уреди извор]

Главна улица која води до палате је византијска авенија Месе, данас позната као Диван Јолу (Улица Савета). Ова улица је коришћена за царске процесије током византијског и османског доба. Она води директно до Аја Софије и скреће на северозапад према дворском тргу до Фонтане Ахмеда III.[10][11]

Царска капија је главни улаз у Прво двориште.[12] Султан би улазио у палату кроз Царску капију (тур. Bâb-ı Hümâyûn, што значи „Краљевска врата“ на персијском, или Saltanat Kapısı) која се налази јужно од палате.[13] Ова масивна капија, која првобитно датира из 1478. године, сада је прекривена мермером из 19. века. Њен централни лук води до пролаза са високом куполом; позлаћена отоманска калиграфија краси структуру на врху, са стиховима из Курана и туграма султана. Идентификоване су тугре Мехмеда II и Абдул Азиза, који су обновили капију.[14]

Према старим документима, до друге половине 19. века изнад капије постојао је дрвени стан.[15] Као павиљон користио га је Мехмед, за оставу имовине умрлих унутар палате без наследника и пријемно одељење ризнице. Такође је кориштен као видиковац за даме из харема у посебним приликама.[16]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Batur Afife, ур. (2006). Historic peninsula. Istanbul: Chamber of Architects of Turkey Istanbul Metropolitan Branch. стр. 65—6. ISBN 9753958994. 
  2. ^ Necipoğlu, Gülru (1991). Architecture, Ceremonial, and Power: The Topkapı Palace in the Fifteenth and Sixteenth Centuries. Cambridge: MIT Press. стр. 278 (Plate 13). ISBN 978-0-262-14050-8. 
  3. ^ „Topkapi Palace Museum - museum, Istanbul, Turkey”. 
  4. ^ „2006 Periodic Reporting” (PDF). State of Conservation of World Heritage Properties in Europe SECTION II. ICOMOS. UNESCO. 2006. Приступљено 2008-09-17. 
  5. ^ „Top Capou (i.e. Top Kapı), Constantinople, Turkey”. World Digital Library. 1890—1900. Приступљено 2013-10-20. 
  6. ^ Zeynep Tarim Ertuğ (2012). „Topkapı sarayı”. TDV Encyclopedia of Islam, Vol. 41 (Tevekkül – Tüsterî) (на језику: Turkish). Istanbul: Turkiye Diyanet Foundation, Centre for Islamic Studies. стр. 256—261. ISBN 9789753897136. 
  7. ^ „Topkapı Sarayı Müzesi Resmi Web Sitesi”. www.topkapisarayi.gov.tr. Архивирано из оригинала 22. 01. 2018. г. Приступљено 19. 05. 2023. 
  8. ^ Viator. Retrieved 30 May 2015
  9. ^ Necipoğlu, Gülru (1991). Architecture, ceremonial, and power: The Topkapı Palace in the fifteenth and sixteenth centuries. Cambridge, Massachusetts: The MIT Press. стр. 3. ISBN 0-262-14050-0. 
  10. ^ „The Fountain of Sultan Ahmed, Constantinople, Turkey”. World Digital Library. 1890—1900. Приступљено 2013-10-18. 
  11. ^ Central Bank of the Republic of Turkey Архивирано 2009-06-15 на сајту Wayback Machine. Banknote Museum: 4. Emission Group - Ten Turkish Lira - I. Series Архивирано 2009-02-25 на сајту Wayback Machine & II. Series Архивирано 2009-04-29 на сајту Wayback Machine. – Retrieved on 20 April 2009.
  12. ^ Simons, Marlise (1993-08-22). „Center of Ottoman Power”. The New York Times. Приступљено 2009-06-04. 
  13. ^ „Bâb-ı Hümâyûn / Imperial Gate”. Topkapı Palace Museum. Архивирано из оригинала 2008-05-10. г. Приступљено 2008-09-17. 
  14. ^ Necipoğlu, стр. 36
  15. ^ Depiction from the 16th-century miniature Hünername
  16. ^ Necipoğlu, стр. 38–39

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]