Војислав Ј. Ђурић — разлика између измена

Војислав Ђурић
Војислав Ђурић
Лични подаци
Датум рођења	26. фебруар 1925.
Место рођења	Велика Писаница код Бјеловара, Краљевина СХС
Датум смрти	12. мај 1996.
Место смрти	Београд, СРЈ

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 29. децембар 2014. у 05:10

Војислав Ј. Ђурић (Велика Писаница, 26. фебруар 1925 — Београд, 12. мај 1996) је био српски историчар уметности, академик и универзитетски професор. Његови најзначајнији радови, везани су за фрескосликарство и уметност средњовековних српских земаља, а своје капитално дело „Византијске фреске у Југославији“ објавио је 1974. године.

Кратка биографија

Војислав Ђурић је рођен 26. фебруара 1925. године у Великој Писаници код Бјеловара. Радио је на Филозофском факултету у Београду, а за редовног професора је изабран 1967. године.

За дописног члана САНУ у Одељењу друштвених наука изабран је 28.05.1970, а од 11.03.1971. године се налазио у Одељењу историјских наука, чији редовни члан је постао 16.11.1978. године. На месту секретара тог одељења налазио се од 27.05.1979, до 25.09.1981. године, када је поднео оставку која је прхваћена на скупштини САНУ 19.11.1981. године. На место члана председништва САНУ изабран је 16.11.1989. године и ту функцију је обављао до своје смрти, 12.05.1996. године.

Био је члан неколико одбора САНУ:

Хиландарски одбор (председник од 1978)
Одбор за историју уметности (председник 1977 — 1983)
Одбор за историју Срба у Хрватској
МО за трећи миленијум
МО за проучавање Косова
Старословенски одбор

Важније награде

Октобарска награда Београда (1964)
Хердерова награда (1982)
Седмојулска награда Србије (1985)
Орден заслуга за народ са сребрним зрацима (1964)
Орден рада са црвеном звездом (1988)

Литература

Кратка биографија на сајту САНУ

Види још

Средњовековно сликарство у Србији

Спољашње везе

@@ Ред 6: / Ред 6: @@
 | датум_рођења        = [[26. фебруар]] [[1925]].
 | место_рођења = [[Велика Писаница]] код [[Бјеловар]]а
-| држава_рођења = [[Краљевина СХС]]
+| држава_рођења = [[Краљевина Југославија|Краљевина СХС]]
 | датум_смрти         = [[12. мај]] [[1996]].
 | место_смрти = [[Београд]]
-| држава_смрти = [[СРЈ]]
+| држава_смрти = [[Савезна Република Југославија|СРЈ]]
 |поље          =
 |институција   =
@@ Ред 18: / Ред 18: @@
 |напомене      =
 }}
-'''Војислав Ј. Ђурић''' ([[Велика Писаница]], [[26. фебруар]] [[1925]] — [[Београд]], [[12. мај]] [[1996]]) је био [[Срби|српски]] [[историчар уметности]], [[САНУ|академик]] и [[универзитет]]ски професор. Његови најзначајнији радови, везани су за [[фрескосликарство]] и уметност [[Српске земље у средњем веку|средњовековних српских земаља]], а своје капитално дело ''„Византијске фреске у Југославији“'' објавио је [[1974]]. године.
+'''Војислав Ј. Ђурић''' ([[Велика Писаница]], [[26. фебруар]] [[1925]] — [[Београд]], [[12. мај]] [[1996]]) је био [[Срби|српски]] [[историја уметности|историчар уметности]], [[српска академија наука и уметности|академик]] и [[универзитет]]ски професор. Његови најзначајнији радови, везани су за [[фрескосликарство]] и уметност [[српске земље у раном средњем веку|средњовековних српских земаља]], а своје капитално дело ''„Византијске фреске у Југославији“'' објавио је [[1974]]. године.
 == Кратка биографија ==
-Војислав Ђурић је рођен [[26. фебруар]]а [[1925]]. године у [[Велика Писаница|Великој Писаници]] код [[Бјеловар]]а. Радио је на [[Филозофски факултет (Београд)|Филозофском факултету у Београду]], а за редовног професора је изабран [[1967]]. године.
+Војислав Ђурић је рођен [[26. фебруар]]а [[1925]]. године у [[Велика Писаница|Великој Писаници]] код [[Бјеловар]]а. Радио је на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету у Београду]], а за редовног професора је изабран [[1967]]. године.
-За дописног члана САНУ у Одељењу друштвених наука изабран је [[28.05.]][[1970]], а од [[11.03.]][[1971]]. године се налазио у Одељењу историјских наука, чији редовни члан је постао [[16.11.]][[1978]]. године. На месту секретара тог одељења налазио се од [[27.05.]][[1979]], до [[25.09.]][[1981]]. године, када је поднео оставку која је прхваћена на скупштини САНУ [[19.11.]]1981. године. На место члана председништва САНУ изабран је 16.11.[[1989]]. године и ту функцију је обављао до своје смрти, [[12.05.]][[1996]]. године.
+За дописног члана САНУ у Одељењу друштвених наука изабран је [[28. мај|28.05.]][[1970]], а од [[11. март|11.03.]][[1971]]. године се налазио у Одељењу историјских наука, чији редовни члан је постао [[16. новембар|16.11.]][[1978]]. године. На месту секретара тог одељења налазио се од [[27. мај|27.05.]][[1979]], до [[25. септембар|25.09.]][[1981]]. године, када је поднео оставку која је прхваћена на скупштини САНУ [[19. новембар|19.11.]]1981. године. На место члана председништва САНУ изабран је 16.11.[[1989]]. године и ту функцију је обављао до своје смрти, [[12. мај|12.05.]][[1996]]. године.
 Био је члан неколико одбора САНУ:
-* [[Хиландар]]ски одбор (председник од 1978)
+* [[Манастир Хиландар|Хиландарски]] одбор (председник од 1978)
 * Одбор за историју уметности (председник [[1977]] — [[1983]])
 * Одбор за историју [[Срби у Хрватској|Срба у Хрватској]]
 * МО за трећи миленијум
 * МО за проучавање [[Косово (област)|Косова]]
-* [[Стари Словени|Старословенски]] одбор
+* [[Словени|Старословенски]] одбор
 == Важније награде ==
 * [[Октобарска награда]] Београда ([[1964]])
 * [[Хердерова награда]] ([[1982]])
-* [[Седмојулска награда]] Србије ([[1985]])
+* [[Списак добитника Седмојулске награде|Седмојулска награда]] Србије ([[1985]])
 * [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са сребрним зрацима]] (1964)
 * [[Орден рада|Орден рада са црвеном звездом]] ([[1988]])