Парк природе Сићевачка клисура — разлика између измена
{{главни|Сићевачка клисура}} |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
| Ред 19: | Ред 19: | ||
| governing_body = [[Република Србија]] |
| governing_body = [[Република Србија]] |
||
}} |
}} |
||
'''[[Парк природе]] [[Сићевачка клисура]]''' налази се у [[Исток|источној]] [[Србија|Србији]] на територији [[град]]а [[Ниш]]а и [[Општина Бела Паланка|општине Бела Паланка]]. Најлепши облик рељефа Сићевачког подручја представља [[долина]] [[Река|реке]] [[Нишава|Нишаве]], која се због карактеристичног морфолошког сколпа и [[Село|села]] [[Сићево|Сићева]] у свом средишту назива Сићевачка клисура. Она се пружа до села [[Долац (село)|Долац]] на изласку из Белопаланачке котлине до села [[Просек]] на уласку у [[Нишка котлина|Нишку котлину]], на дужини од око 17 -{[[km]]}-. |
'''[[Парк природе]] [[Сићевачка клисура]]''' налази се у [[Исток|источној]] [[Србија|Србији]] на територији [[град]]а [[Ниш]]а и [[Општина Бела Паланка|општине Бела Паланка]]. Најлепши облик рељефа Сићевачког подручја представља [[долина]] [[Река|реке]] [[Нишава|Нишаве]], која се због карактеристичног морфолошког сколпа и [[Село|села]] [[Сићево|Сићева]] у свом средишту назива Сићевачка клисура. Она се пружа до села [[Долац (село)|Долац]] на изласку из Белопаланачке котлине до села [[Просек]] на уласку у [[Нишка котлина|Нишку котлину]], на дужини од око 17 -{[[километар|km]]}-. |
||
== Постанак и целине == |
== Постанак и целине == |
||
Настала је усецањем [[Нишава|Нишаве]] у кречњачки рељеф. Ову велику композитну [[Клисура|клисуру]] чине три морфолошке целине. То су Градиштански кањон, дужине -{[[km]]}-, усечен између узвишења Облик и венца [[Сврљишке планине|Сврљишких планина]], који је и најатрактивнији део клисуре. Тесне, готово вертикалне, степенасто одсечене камене литице, место си где се гнезде последњи парови [[Сури орао|Сурог орла]] у [[Србија|Србији]]. Ширина кањона при дну углавном се своди на речно корито Нишаве, а висина стеновитог кањонског зида достиже и 400 -{[[Метар|m]]}-. На изласку из кањона је узвишење Облик, где се, са [[Јелашничка клисура|Јелашничком клисуром]], налази заједничко станиште два терцијарна реликта и балканска [[ |
Настала је усецањем [[Нишава|Нишаве]] у кречњачки рељеф. Ову велику композитну [[Клисура|клисуру]] чине три морфолошке целине. То су Градиштански кањон, дужине -{[[километар|km]]}-, усечен између узвишења Облик и венца [[Сврљишке планине|Сврљишких планина]], који је и најатрактивнији део клисуре. Тесне, готово вертикалне, степенасто одсечене камене литице, место си где се гнезде последњи парови [[Сури орао|Сурог орла]] у [[Србија|Србији]]. Ширина кањона при дну углавном се своди на речно корито Нишаве, а висина стеновитог кањонског зида достиже и 400 -{[[Метар|m]]}-. На изласку из кањона је узвишење Облик, где се, са [[Јелашничка клисура|Јелашничком клисуром]], налази заједничко станиште два терцијарна реликта и балканска [[ендемизам|ендемита]], [[ramonda serbica|српске рамонде]] и [[Ramonda nathaliae|Наталијине рамонде]]. |
||
Низводно између манастира Свете Петке и ушћа Островићког потока, на дужини од 2 -{[[km]]}-, Нишава протиче кроз котлинасто проширење широког дна и размакнутих, благо нагнутих страна. Део долине низводно од манастира назива се Просечка клисура. Пружа се дужином од 8 -{[[km]]}- и морфолошки је веома разнолика. |
Низводно између манастира Свете Петке и ушћа Островићког потока, на дужини од 2 -{[[километар|km]]}-, Нишава протиче кроз котлинасто проширење широког дна и размакнутих, благо нагнутих страна. Део долине низводно од манастира назива се Просечка клисура. Пружа се дужином од 8 -{[[километар|km]]}- и морфолошки је веома разнолика. |
||
Централним делом залеђа са леве стране клисуре пружа се Островичка удолина у којој се усечени долина и већи део слива Островичког потока. |
Централним делом залеђа са леве стране клисуре пружа се Островичка удолина у којој се усечени долина и већи део слива Островичког потока. |
||
Верзија на датум 2. мај 2015. у 16:37
 |
| Парк природе Сићевачка клисура | |
|---|---|
IUCN категорија V (заштићени крајолик/морски пејзаж) | |
 | |
| Мјесто |  Србија |
| Најближи град | Ниш, Бела Паланка |
| Управљачко тијело | Република Србија |
Парк природе Сићевачка клисура налази се у источној Србији на територији града Ниша и општине Бела Паланка. Најлепши облик рељефа Сићевачког подручја представља долина реке Нишаве, која се због карактеристичног морфолошког сколпа и села Сићева у свом средишту назива Сићевачка клисура. Она се пружа до села Долац на изласку из Белопаланачке котлине до села Просек на уласку у Нишку котлину, на дужини од око 17 km.
Постанак и целине
Настала је усецањем Нишаве у кречњачки рељеф. Ову велику композитну клисуру чине три морфолошке целине. То су Градиштански кањон, дужине km, усечен између узвишења Облик и венца Сврљишких планина, који је и најатрактивнији део клисуре. Тесне, готово вертикалне, степенасто одсечене камене литице, место си где се гнезде последњи парови Сурог орла у Србији. Ширина кањона при дну углавном се своди на речно корито Нишаве, а висина стеновитог кањонског зида достиже и 400 m. На изласку из кањона је узвишење Облик, где се, са Јелашничком клисуром, налази заједничко станиште два терцијарна реликта и балканска ендемита, српске рамонде и Наталијине рамонде.
Низводно између манастира Свете Петке и ушћа Островићког потока, на дужини од 2 km, Нишава протиче кроз котлинасто проширење широког дна и размакнутих, благо нагнутих страна. Део долине низводно од манастира назива се Просечка клисура. Пружа се дужином од 8 km и морфолошки је веома разнолика.
Централним делом залеђа са леве стране клисуре пружа се Островичка удолина у којој се усечени долина и већи део слива Островичког потока.
Кречњачи терени подручја одликују се појавом крашких облика рељефа. Од површинских облика заступљени су каменице, шкрапе и вртаче, а од подземних посебну атракцију представљају бројне пећине, поткапине, јаме, остењаци и др.
Једна од општих карактеристика подручја Сићевачке клисуре је степенаста морфопластика, изражена кроз вертикално смењивање заравњених површина и мање или више стрмо одсечених падина.
У Сићевачкој клисури налазе се средњовековни православни манастири, као и остаци чувеног римског пута Via Militaris.
