Александар IV Македонски — разлика између измена
Нема описа измене |
м ciscenje; козметичке измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{bez_izvora}} |
{{bez_izvora}} |
||
{{Инфокутија владар |
|||
{{Владар |
|||
| име = Александар IV |
| име = Александар IV |
||
| слика = Roxana_with_Alexander_IV_Aegus_the_son_of_Alexander_the_Great.jpg |
| слика = Roxana_with_Alexander_IV_Aegus_the_son_of_Alexander_the_Great.jpg |
||
Ред 28: | Ред 28: | ||
'''Александар IV Македонски''' ({{јез-грч|Αλέξανδρος Δ΄ της Μακεδονίας}}) или '''Александар IV Ег''' ({{јез-гр|''Αλεξανδρος Аιγος''}}; [[323. п. н. е.]] — , [[309. п. н. е.]]) је био син [[античка Македонија|македонског]] краља [[Александар Велики|Александра Великог]] и [[Бактрија|бактријске]] принцеза Роксане. |
'''Александар IV Македонски''' ({{јез-грч|Αλέξανδρος Δ΄ της Μακεδονίας}}) или '''Александар IV Ег''' ({{јез-гр|''Αλεξανδρος Аιγος''}}; [[323. п. н. е.]] — , [[309. п. н. е.]]) је био син [[античка Македонија|македонског]] краља [[Александар Велики|Александра Великог]] и [[Бактрија|бактријске]] принцеза Роксане. |
||
Након смрти Александра Великог [[10. јун |
Након смрти Александра Великог [[10. јун]]а 323. п. н. е.., његов син се још није родио. С обзиром да наследник није био одређен, у Александровој војсци је избила побуна са циљем да се наследником прогласи Александров старији, незаконити и душевно слаби брат [[Филип III Аридеј]]. Командант коњице [[Пердика]] је, пак, хтео да царство наследи Александрово дете. На крају је постигнут споразум - Аридеј ће постати краљ под именом Филип III, али ће морати да деле престо ако Роксанино дете буде мушко. Када је Роксана у августу родила сина, он је проглашен краљем као Александар IV. У његово име је као регент завладао Пердика. |
||
[[320. п. н. е.]] је Пердика убијен приликом покушаја да угуши побуну у [[Египат|Египту]], а регент је постао [[Антипатер]]. Након Антипатерове смрти [[319. п. н. е.]] је [[Полиперхон]] постао регент, на што је Антипатеров син Касандар покренуо побуну и успео постати регент [[317. п. н. е.]] Пошто је сузбио неуспеле покушаје Филипа III да преузме власт, 309. п. н. е. је отровао Роксана и Александра како би спречио да преузму власт, односно угрозе његово регенство. |
[[320. п. н. е.]] је Пердика убијен приликом покушаја да угуши побуну у [[Египат|Египту]], а регент је постао [[Антипатер]]. Након Антипатерове смрти [[319. п. н. е.]] је [[Полиперхон]] постао регент, на што је Антипатеров син Касандар покренуо побуну и успео постати регент [[317. п. н. е.]] Пошто је сузбио неуспеле покушаје Филипа III да преузме власт, 309. п. н. е. је отровао Роксана и Александра како би спречио да преузму власт, односно угрозе његово регенство. |
Верзија на датум 30. септембар 2016. у 09:49
Александар IV | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Александар IV Ег |
Датум рођења | 323. п. н. е. |
Место рођења | Античка Македонија |
Датум смрти | 309. п. н. е. |
Породица | |
Родитељи | Александар III Македонски Роксана |
Династија | Аргијади |
Краљ Македоније | |
Период | 323.--309. п. н. е. |
Претходник | Александар III Македонски |
Наследник | Филип III Македонски |
Александар IV Македонски (грч. Αλέξανδρος Δ΄ της Μακεδονίας) или Александар IV Ег (грч. [Αλεξανδρος Аιγος] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ); 323. п. н. е. — , 309. п. н. е.) је био син македонског краља Александра Великог и бактријске принцеза Роксане.
Након смрти Александра Великог 10. јуна 323. п. н. е.., његов син се још није родио. С обзиром да наследник није био одређен, у Александровој војсци је избила побуна са циљем да се наследником прогласи Александров старији, незаконити и душевно слаби брат Филип III Аридеј. Командант коњице Пердика је, пак, хтео да царство наследи Александрово дете. На крају је постигнут споразум - Аридеј ће постати краљ под именом Филип III, али ће морати да деле престо ако Роксанино дете буде мушко. Када је Роксана у августу родила сина, он је проглашен краљем као Александар IV. У његово име је као регент завладао Пердика.
320. п. н. е. је Пердика убијен приликом покушаја да угуши побуну у Египту, а регент је постао Антипатер. Након Антипатерове смрти 319. п. н. е. је Полиперхон постао регент, на што је Антипатеров син Касандар покренуо побуну и успео постати регент 317. п. н. е. Пошто је сузбио неуспеле покушаје Филипа III да преузме власт, 309. п. н. е. је отровао Роксана и Александра како би спречио да преузму власт, односно угрозе његово регенство.
Смрћу Александра IV завршена 400-годишња владавина македонске Аргејске династије.