Жозеф Фурије — разлика између измена
м Разне исправке; козметичке измене |
м uklanjanje dupliranih poziva |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Научник |
{{Научник |
||
| име = Жозеф Фурије |
| име = Жозеф Фурије |
||
| слика |
| слика = Fourier2.jpg |
||
| ширина_слике = 200п |
| ширина_слике = 200п |
||
| опис_слике = Жозеф Фурије |
| опис_слике = Жозеф Фурије |
Верзија на датум 6. фебруар 2019. у 04:10
Жозеф Фурије | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 21. март 1768. |
Место рођења | Оксер, Француска |
Датум смрти | 16. мај 1830.62 год.) ( |
Место смрти | Париз, Француска |
Образовање | Виша нормална школа |
Научни рад | |
Поље | математика физика историја |
Ученици | Јохан Петер Густав Лежен Дирихле Ђовани Антонио Амедео Плана Клод Луј Навје |
Ментори | Жозеф Луј Лагранж |
Познат по | Фуријеов ред Фуријеова трансформација |
Жозеф Фурије (франц. Joseph Fourier; Оксер, 21. март 1768 — Париз, 16. мај 1830) био je француски математичар и физичар рођен у Осеру, а познат је по истраживању Фуријеових редова и њихове примене на проблеме преноса топлоте и вибрација. У његову част су названи Фуријеова трансформација и Фуријеов закон. Фуријеу се, такође, приписује откриће ефекта стаклене баште.[1]
Биографија
Син кројача, остао је сироче у осмој години. Школовање је започео у једном бенедиктинском манастиру а затим прешао у војну школу. Касније приступа Високој школи (École normale supérieure). Имао је за професоре Лапласа и Лагранжа. Године 1797. добија катедру у Политехничкој школи. Учествовао је у Француској револуцији. Прати Наполеона у Египат 1798. и добија високо место дипломате. Постаје секретар Египатског института. Враћа се у Француску 1801. године, да би се 1816. преселио у Париз. Постаје члан Академије наука (Académie des sciences) 1817. године, а 1826. члан Француске академије (Académie française) на позицији 5.[2]
Умире у Паризу 1830. године.
Универзитет Жозеф Фурније у Греноблу је назван по њему.
Радови
Године 1822. објављује Аналитичку теорију топлоте (Théorie analytique de la chaleur). Приписује му се откриће које је објавио у есеју из 1824. да атмосферски гасови могу да повећају површинску температуру на Земљи. Овај ефекат ће касније бити назван ефекат стаклене баште. Успоставио је концепт енергетског баланса планета. Између 1822. и 1829. објављује Извештај о напретку математике.[2]
Види још
- Фуријеови редови
- Фуријеова трансформација
- Дискретна Фуријеова трансформација
- Брза Фуријеова трансформација
Референце
- ^ Jonathan., Cowie (2007). Climate change : biological and human aspects. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9780521873994. OCLC 123113793.
- ^ а б „Жозеф Фурије”. Хрватска енциклопедија. Приступљено 27. 1. 2018.
Спољашње везе
- O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. „Жозеф Фурије”. MacTutor History of Mathematics archive. University of St Andrews.
- Fourier, J. B. J., 1824, Remarques Générales Sur Les Températures Du Globe Terrestre Et Des Espaces Planétaires., in Annales de Chimie et de Physique, Vol. 27, pp. 136–167 – translation by Burgess (1837).
- Fourier 1827: MEMOIRE sur les températures du globe terrestre et des espaces planétaires
- Université Joseph Fourier, Grenoble, France
- Joseph Fourier and the Vuvuzela on MathsBank.co.uk
- Жозеф Фурије на сајту MGP (језик: енглески)
- Joseph Fourier – Œuvres complètes, tome 2 Gallica-Math
- Joseph Fourier, Théorie analytique de la chaleur Google books