Жозеф Фурије — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м uklanjanje dupliranih poziva
Ред 1: Ред 1:
{{Научник
{{Научник
| име = Жозеф Фурије
| име = Жозеф Фурије
| слика = Fourier2.jpg
| слика = Fourier2.jpg
| ширина_слике = 200п
| ширина_слике = 200п
| опис_слике = Жозеф Фурије
| опис_слике = Жозеф Фурије

Верзија на датум 6. фебруар 2019. у 04:10

Жозеф Фурије
Жозеф Фурије
Лични подаци
Датум рођења(1768-03-21)21. март 1768.
Место рођењаОксер, Француска
Датум смрти16. мај 1830.(1830-05-16) (62 год.)
Место смртиПариз, Француска
ОбразовањеВиша нормална школа
Научни рад
Пољематематика
физика
историја
УченициЈохан Петер Густав Лежен Дирихле
Ђовани Антонио Амедео Плана
Клод Луј Навје
МенториЖозеф Луј Лагранж
Познат поФуријеов ред
Фуријеова трансформација

Жозеф Фурије (франц. Joseph Fourier; Оксер, 21. март 1768Париз, 16. мај 1830) био je француски математичар и физичар рођен у Осеру, а познат је по истраживању Фуријеових редова и њихове примене на проблеме преноса топлоте и вибрација. У његову част су названи Фуријеова трансформација и Фуријеов закон. Фуријеу се, такође, приписује откриће ефекта стаклене баште.[1]

Биографија

Син кројача, остао је сироче у осмој години. Школовање је започео у једном бенедиктинском манастиру а затим прешао у војну школу. Касније приступа Високој школи (École normale supérieure). Имао је за професоре Лапласа и Лагранжа. Године 1797. добија катедру у Политехничкој школи. Учествовао је у Француској револуцији. Прати Наполеона у Египат 1798. и добија високо место дипломате. Постаје секретар Египатског института. Враћа се у Француску 1801. године, да би се 1816. преселио у Париз. Постаје члан Академије наука (Académie des sciences) 1817. године, а 1826. члан Француске академије (Académie française) на позицији 5.[2]

Умире у Паризу 1830. године.

Универзитет Жозеф Фурније у Греноблу је назван по њему.

Радови

Године 1822. објављује Аналитичку теорију топлоте (Théorie analytique de la chaleur). Приписује му се откриће које је објавио у есеју из 1824. да атмосферски гасови могу да повећају површинску температуру на Земљи. Овај ефекат ће касније бити назван ефекат стаклене баште. Успоставио је концепт енергетског баланса планета. Између 1822. и 1829. објављује Извештај о напретку математике.[2]

Види још

Референце

  1. ^ Jonathan., Cowie (2007). Climate change : biological and human aspects. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9780521873994. OCLC 123113793. 
  2. ^ а б „Жозеф Фурије”. Хрватска енциклопедија. Приступљено 27. 1. 2018. 

Спољашње везе