Дримкол — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 16. фебруар 2019. у 15:48

Традиционална дримколска архитектура - кућа у Вевчанима

Дримкол је етно-географски предео у западном делу Северне Македоније, на граници са Албанијом. Име је турског порекла и настало је од имена реке Дрим и турског назива за мању област-кол, односно жупу.^[1]

Географско простирање

На запад се област простире до Црног Дрима на исток до планине Јабланице, на југ до Охридског језера а на север до Дебарске жупе. Дели се на Дебарски Дримкол на северу, мали планински крај и Струшки Дримкол на југу, који је већи од првог и улази у струшку долину.^[2]

Насељена места

У Дримколу се налази 23 села: 16 у Струшком и 7 у Дебарском Дримколу.

У Струшки Дримкол улазе села: Бороец, Вевчани, Велешта, Враниште, Вишни, Горна Белица, Долна Белица, Добовјани, Заграчани, Калишта, Лабуништа, Октиси, Подгорци, Радолишта, Шум и Јабланица.

У Дебарски Дримкол улазе села: Безово, Дренок, Лакаица, Луково, Модрич, Нерези и Пискупштина. У селима живе Македонци, Албанци, Торбеши, Цинцари и у мањој мери Срби.

Значај за историју Срба

Дримкол је Србији дао значајне личности у просвети, култури, војној историји и спорту. Из дримколских села за српску историју значајни су: Цинцар Марко Костић и Цинцар Јанко Поповић односно породице Цинцар-Марковић и Цинцар-Јанковић из Долне Белице, породица Крстић из Подгорца Серафим Крстић, Стојан Крстић, из села Лабуништа Ђорђе Дримколски српски четнички војвода и писац Анђелко Крстић и из села Бороеца Коста Шуменковић српски добротвор и ратник и Матеја Шуменковић српски протојереј и народни првак.

Извори

^ Pianka, Włodzimierz. Топономастиката на Охридско-преспанскиот базен. Institut za makedonski jazik "Krste Misirkov", 1970.
^ М. Филиповић, Дебарски Дримкол, Скопље, 1939

[1] Pianka, Włodzimierz. Топономастиката на Охридско-преспанскиот базен. Institut za makedonski jazik "Krste Misirkov", 1970.

[2] М. Филиповић, Дебарски Дримкол, Скопље, 1939

[1]

[2]

@@ Ред 13: / Ред 13: @@
 У Дебарски Дримкол улазе села: [[Безово]], [[Дренок (Струга)|Дренок]], [[Лакаица]], [[Луково (Струга)|Луково]], [[Модрич]], [[Нерези (Струга)|Нерези]] и [[Пискупштина]].
-У селима живе [[Македонци]], [[Албанци]], [[Торбеши]], [[Цинцари]] и у мањој мери [[Срби]].
+У селима живе [[Македонци (народ)|Македонци]], [[Албанци]], [[Торбеши]], [[Цинцари]] и у мањој мери [[Срби]].
 == Значај за историју Срба ==
-Дримкол је Србији дао значајне личности у просвети, култури, војној историји и спорту. Из дримколских села за српску историју значајни су: [[Цинцар Марко Костић]] и [[Цинцар Јанко Поповић]] односно породице [[Цинцар-Марковићи|Цинцар-Марковић]] и [[Цинцар-Јанковићи|Цинцар-Јанковић]] из [[Доња Белица|Долне Белице]], породица Крстић из [[Подгорци (Македонија)|Подгорца]] [[Серафим Крстић]], [[Стојан Крстић]], из села [[Лабуништа]] [[Ђорђе Дримколски]] српски четнички војвода и писац [[Анђелко Крстић]] и из села [[Бороец|Бороеца]] [[Коста Шуменковић]] српски добротвор и ратник и [[Матеја Шуменковић]] српски протојереј и народни првак.
+Дримкол је Србији дао значајне личности у просвети, култури, војној историји и спорту. Из дримколских села за српску историју значајни су: [[Цинцар Марко Костић]] и [[Цинцар Јанко Поповић]] односно породице [[Цинцар-Марковићи|Цинцар-Марковић]] и [[Цинцар-Јанковићи|Цинцар-Јанковић]] из [[Доња Белица|Долне Белице]], породица Крстић из [[Подгорци (Македонија)|Подгорца]] [[Серафим Крстић]], [[Стојан Крстић]], из села [[Лабуништа]] [[Ђорђе Дримколски]] српски четнички војвода и писац [[Анђелко Крстић]] и из села [[Бороец]]а [[Коста Шуменковић]] српски добротвор и ратник и [[Матеја Шуменковић]] српски протојереј и народни првак.
 == Извори ==