Матеја Шуменковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Матеја Шуменковић
Матеја Шуменковић.jpg
Пуно име Матеја Шуменковић
Датум рођења 1864.
Место рођења Бороец
  Османско царство
Датум смрти (1939-11-17)17. новембар 1939.
Место смрти Бороец
 Краљевина Југославија

Матеја Шуменковић (Боровац, 1864. - 1939. Боровац) био је српски свештеник (протојереј) и народни првак у Дримколу крајем 19. и почетком 20. века.

Биографија[уреди]

Рођен је 1864. године у селу Бороецу (или Боровац) у Струшком Дримколу. Пореклом је из породице Шуменковић, чији је члан Коста Шуменковић био борац за слободу и духовно и културно уздизање Срба у Струшком и Охридском крају. Коста је као трговац новцем, саветима и везама деловао из Србије док је његов синовац Матеја борбу водио у самом Дримколу. Основну школу је завршио у родном селу, где му је предавао учитељ његов рођак Арса Шуменковић. Завршио је Светосавску вечерњу школу, и радио као српски учитељ и православни свештеник у Македонији. Био је учитељ и у селу Јабланици 1889. године. Од 1897. године престаје прогон и терорисање Срба, а у целој Турској је призната српска народност и дозвољено је отварање српских школа. Отворио је Мата 1897. године поново српску основну школу у Боровцу, у којој је радио и као учитељ.

Био је и 1900. године Матеја српски учитељ у свом родном месту Боровцу.[1] Рукоположен је 1900. године за свештеника у Боровцу[2]; а наставио да ради ту и као учитељ, због недостатка учитељских кадрова. Са прекидима је дуго био директор српских школа у Дримколу. Одликован је као учитељ боровачки 1923. године орденом Св. Саве IV степена.[3] ВМРО и Бугарска егзархија су сматрали проту опасним противником, па је на њега извршено четири неуспела атентата.[4] Први атентат на њега је покушан 1901. године, док је радио као учитељ, а он при каснијим нападима је био рањаван.[5] Оснивач је прве српске четничке чете у Старој Србији 1903. године и пре стварања Српске четничке организације. Радио је на српској четникој организацији, заједно са Митром Ђеровићем из Јабланице, који је међутим погинуо од бугарске руке. Чета је штитила неколико српских села у Дримколу: Лабуништа, Бороец, Јабланицу и Подгорце.[6] Након стварања и централизовања српске четничке организације прота улази у састав Дримколског четничког одбора. Након Младотурског преврата 1908. године, прота је био народни представник на скупштини Срба Османлија.

Године 1912. у Првом балканском рату прота активира четнички одред у Дримколу и заједно са српском војском ослобађа Стругу. Након ослобођења посвећује се свом свештеничком позиву.

Пензинисан је 1925. године, и исте године изабран у завичају за обласног посланика.[7] Шуменковић је као учитељ у пензији и прота у Боровцу, постао председник општине Струга (1933). Умро је и сахрањен у родном месту Боровцу код Струге, септембра 1939. године.[8]

Извори[уреди]

  1. ^ "Нова искра", Београд 1900. године
  2. ^ "Политика", Београд 27. јула 1928. године
  3. ^ "Просветни гласник", Београд 1923. године
  4. ^ Б. Јокановић, Крстом, пером и мачем, Цетиње 1999, 144-146.
  5. ^ "Правда", Београд 1933. године
  6. ^ А. Крстић, Наша четничка акција у Дримколу, Јужни преглед, Скопље 1930.
  7. ^ "Политика", Београд 1928. године
  8. ^ "Правда", Београд 1939. године