Иво Поповић Ђани — разлика између измена
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta14) |
|||
Ред 28: | Ред 28: | ||
Био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] од [[1941]]. године. Радио је у партизанској болници у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|ослобођеној Фочи]], у првој половини [[1942]]. године, а касније је био у Санитету [[Прва пролетерска дивизија|Прве пролетерске дивизије]]. Непосредно након рата био је начелник Санитета Тенсковске амрије ЈА, али је био демобилисан. Након демобилизације, био је један од оснивача [[КБЦ Др Драгиша Мишовић|болнице „Драгиша Мишовић”]] и начелник Хирушког одељења. |
Био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] од [[1941]]. године. Радио је у партизанској болници у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|ослобођеној Фочи]], у првој половини [[1942]]. године, а касније је био у Санитету [[Прва пролетерска дивизија|Прве пролетерске дивизије]]. Непосредно након рата био је начелник Санитета Тенсковске амрије ЈА, али је био демобилисан. Након демобилизације, био је један од оснивача [[КБЦ Др Драгиша Мишовић|болнице „Драгиша Мишовић”]] и начелник Хирушког одељења. |
||
Године [[1969]]. учествовао је у формирању Хирушког одељења Института за онкологију Медицинског факултета, а касније је постао његово начелник до одласка у пензију [[1972]]. године. У време док је био начелник одељења, проф Ђани је проширио и модернизовао Хирушко одељење, организовао је одсек грудне хирургије, основао одељење интензивне неге, ангажовао се на усавршавању и специјализацији младих лекара и др, чиме је подигао стручни ниво рада и допринео већем угледу установе.<ref> |
Године [[1969]]. учествовао је у формирању Хирушког одељења Института за онкологију Медицинског факултета, а касније је постао његово начелник до одласка у пензију [[1972]]. године. У време док је био начелник одељења, проф Ђани је проширио и модернизовао Хирушко одељење, организовао је одсек грудне хирургије, основао одељење интензивне неге, ангажовао се на усавршавању и специјализацији младих лекара и др, чиме је подигао стручни ниво рада и допринео већем угледу установе.<ref>{{Cite web |url=http://ssso.rs/8-srpski/o-nama |title=Удружење онколошких хирурга Србије |access-date=29. 09. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170930083820/http://ssso.rs/8-srpski/o-nama |archive-date=30. 09. 2017 |dead-url=yes |df= }}</ref> |
||
Био је велики љубитељ спорта, посебно [[Кошарка|кошарке]]. Децембра [[1948]]. године је био један од оснивача [[Кошаркашки савез Србије|Кошаркашког савеза Југославије]] и његов први председник од 1948. до 1949. године. |
Био је велики љубитељ спорта, посебно [[Кошарка|кошарке]]. Децембра [[1948]]. године је био један од оснивача [[Кошаркашки савез Србије|Кошаркашког савеза Југославије]] и његов први председник од 1948. до 1949. године. |
Верзија на датум 23. април 2019. у 13:19
иво поповић ђани | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||
Датум рођења | 14. октобар 1915. | ||||||||
Место рођења | Џеронимо, Аризона, Сједињене Америчке Државе | ||||||||
Датум смрти | 23. децембар 1986.71 год.) ( | ||||||||
Место смрти | Београд, СР Србија, СФР Југославија | ||||||||
Професија | лекар | ||||||||
Деловање | |||||||||
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | ||||||||
Одликовања |
|
Иво Поповић Ђани (Џеронимо, 14. октобар 1915 — Београд, 23. децембар 1986), лекар-хирург, учесник Народноослободилачке борбе, професор Медицинског факултета у Београду и члан Црногорске академије наука и уметности.
Биографија
Рођен је 14. октобра 1915. године у месту Џеронимо, у америчкој држави Аризона. У Америци је завршио основну школу, а након тога се са породицом преселио у Краљевину Југославију, где је наставио школовање. У Пећи је завршио гимназију. Потом је од 1935. године студирао на Медицинском факултету у Загребу, а дипломирао је на Медициснком факултету у Београду.
Био је учесник Народноослободилачког рата од 1941. године. Радио је у партизанској болници у ослобођеној Фочи, у првој половини 1942. године, а касније је био у Санитету Прве пролетерске дивизије. Непосредно након рата био је начелник Санитета Тенсковске амрије ЈА, али је био демобилисан. Након демобилизације, био је један од оснивача болнице „Драгиша Мишовић” и начелник Хирушког одељења.
Године 1969. учествовао је у формирању Хирушког одељења Института за онкологију Медицинског факултета, а касније је постао његово начелник до одласка у пензију 1972. године. У време док је био начелник одељења, проф Ђани је проширио и модернизовао Хирушко одељење, организовао је одсек грудне хирургије, основао одељење интензивне неге, ангажовао се на усавршавању и специјализацији младих лекара и др, чиме је подигао стручни ниво рада и допринео већем угледу установе.[1]
Био је велики љубитељ спорта, посебно кошарке. Децембра 1948. године је био један од оснивача Кошаркашког савеза Југославије и његов први председник од 1948. до 1949. године.
Умро је 23. децембра 1986. године у Београду и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден братства и јединства за златним венцем, Орден рада са црвеном заставом и др. Такође је добитник Октобарске награде града Београда за развој кардиоваскуларне хирургије и награде АВНОЈ-а, коју је добио 1969. године.
Једна улица у београдском насељу Дедиње, у непосредној близини КБЦ „Драгиша Мишовић”, носи његово име.
Референце
- ^ „Удружење онколошких хирурга Србије”. Архивирано из оригинала 30. 09. 2017. г. Приступљено 29. 09. 2017.
Литература
- Ко је ко у Југославији. Београд: „Хронометар”. 1970.