Ракија — разлика између измена
Ред 23: | Ред 23: | ||
== Законска регулатива у Србији == |
== Законска регулатива у Србији == |
||
Производња ракије у [[Србија|Србији]] регулисана је Законом о ракији и другим алкохолним пићима.<ref>[http://zastitapotrosaca.gov.rs/CMS/zakonodavstvo/zakoni/zakon-o-rakiji-i-drugim-alkoholnim-picima.pdf ЗАКОН О РАКИЈИ И ДРУГИМ АЛКОХОЛНИМ ПИЋИМА] |
Производња ракије у [[Србија|Србији]] регулисана је Законом о ракији и другим алкохолним пићима.<ref>[http://zastitapotrosaca.gov.rs/CMS/zakonodavstvo/zakoni/zakon-o-rakiji-i-drugim-alkoholnim-picima.pdf ЗАКОН О РАКИЈИ И ДРУГИМ АЛКОХОЛНИМ ПИЋИМА] |
||
</ref> Њиме је одређено да ракија мора садржати између 15% v/v и 55% v/v |
</ref> Њиме је одређено да ракија мора садржати између 15% v/v и 55% v/v [[етанол]]а, забрањено је додавање синтетичког етанола и шећера, а дозвољено је додавање прописаних [[адитив]]а, [[заслађивач]]а и арома.<ref>[http://zastitapotrosaca.gov.rs/CMS/zakonodavstvo/zakoni/zakon-o-rakiji-i-drugim-alkoholnim-picima.pdf ЗАКОН О РАКИЈИ И ДРУГИМ АЛКОХОЛНИМ ПИЋИМА] |
||
</ref> Ракија за личну потрошњу не подлеже овом закону, али је њена продаја забрањена другим лицима, а казна за производњу ракије која није намењена за сопствене потребе се креће од 3.000 до 30.000 динара.<ref name="automatski generisano1">[http://zastitapotrosaca.gov.rs/CMS/zakonodavstvo/zakoni/zakon-o-rakiji-i-drugim-alkoholnim-picima.pdf ЗАКОН О РАКИЈИ И ДРУГИМ АЛКОХОЛНИМ ПИЋИМА]</ref> Произвођач може производити ракију за сопствене потребе, али је сме продавати тек када се упише у Регистар произвођача ракије и других алкохолних пића, и уколико задовољава законске прописе за производњу ракије намењене тржишту.<ref name="automatski generisano1" /> |
</ref> Ракија за личну потрошњу не подлеже овом закону, али је њена продаја забрањена другим лицима, а казна за производњу ракије која није намењена за сопствене потребе се креће од 3.000 до 30.000 динара.<ref name="automatski generisano1">[http://zastitapotrosaca.gov.rs/CMS/zakonodavstvo/zakoni/zakon-o-rakiji-i-drugim-alkoholnim-picima.pdf ЗАКОН О РАКИЈИ И ДРУГИМ АЛКОХОЛНИМ ПИЋИМА]</ref> Произвођач може производити ракију за сопствене потребе, али је сме продавати тек када се упише у Регистар произвођача ракије и других алкохолних пића, и уколико задовољава законске прописе за производњу ракије намењене тржишту.<ref name="automatski generisano1" /> |
||
Верзија на датум 12. октобар 2019. у 21:11
Ракија је жестоко алкохолно пиће. Добија се једноструком или двоструком дестилацијом масе која се добија алкохолним врењем воћа, ражи, кромпира и сличног. У случају када се ракија производи од воћа које има нешто нижи проценат шећера, као што је јабука, врши се вишеструка дестилација масе, да би се добила жељена концентрација алкохола и чистоћа напитка. Јабукова маса се углавном дестилише три пута и таквим поступком се добија ракија јачине 45% (процената алкохола).
После прве дестилације добија се тзв. „мека“ ракија са мањим процентом алкохола, а поновном дестилацијом „меке“ ракије добија се „препеченица“. Ради убрзања процеса врења некад се додаје шећер што повећава количину добијеног дестилата али доводи и до смањења његовог квалитета.
У Бугарској је откривен део казана за печење ракије из 11. века.[1]
Имена на другим језицима
У различитим језицима постоје различита имена за ракију:
- српски језик: ракија
- арапски језик: عرق; арак’
- албански језик: raki(a)
- бугарски језик: ракия
- македонски језик: ракија
- турски језик: rakı
- румунски језик: rachiu/răchie, palincă, ţuică
- мађарски језик: pálinka
- чешки језик/словачки језик: pálenka
- словеначки језик: žganje
Законска регулатива у Србији
Производња ракије у Србији регулисана је Законом о ракији и другим алкохолним пићима.[2] Њиме је одређено да ракија мора садржати између 15% v/v и 55% v/v етанола, забрањено је додавање синтетичког етанола и шећера, а дозвољено је додавање прописаних адитива, заслађивача и арома.[3] Ракија за личну потрошњу не подлеже овом закону, али је њена продаја забрањена другим лицима, а казна за производњу ракије која није намењена за сопствене потребе се креће од 3.000 до 30.000 динара.[4] Произвођач може производити ракију за сопствене потребе, али је сме продавати тек када се упише у Регистар произвођача ракије и других алкохолних пића, и уколико задовољава законске прописе за производњу ракије намењене тржишту.[4]
Врсте ракија
Постоје различите врсте ракија, назване по воћу од којег су произведене:
воће | српски и хрватски језик | македонски језик | бугарски језик |
---|---|---|---|
стандарне врсте | |||
шљива | шљивовица | сливова ракија | сливова сливовица |
лоза | лозовача | лозова ракија | гроздова гроздовица мускатова |
ком | комовица (хрв. комовача) | комова ракија | джиброва (џиброва) джибровица (џибровица) шльокавица (шљокавица) |
кајсија | кајсијевача (хрв. мареличарка) | ракија од кајсии | кайсиева (кајсиева) |
бресква | бресковача | ракија од праски | праскова |
крушка | крушковача вилијамовка |
ракија од круши | крушова |
јабука | јабуковача | јаболкова ракија | ябълкова (јабалкова) |
дуд | дудовача | ракија од црница | черничева |
дуња | дуњевача | ракија од дуња | дюлева (дјулева) |
смоква | смоквовача | ракија од смоква | смокинова |
вишња | вишњевача (хрв. вишњевац) | ракија од вишни | вишновка |
трешња | трешњевача | црешова ракија | черешова |
са мешаним воћем | – | – | плодова |
са додацима | |||
са ружама | – | – | гюлова (гјулова) |
са травом/биљкама | траварица | билна ракија | билкова |
са клеком | клековача | – | – |
са орасима | ораховача (хрв. ораховица) | ракија од орев / ореовка | орехова |
са медом | медовача (хрв. меденица/медица) | ракија со мед / медовка | медена |
са анисом | – | анасонка | анасонлийка (анасонлијка) |
Галерија
-
Котао за дестилацију ракије
-
Ракија се служи у малим чашама
Референце
Спољашње везе
- Професионалци: Проф. др Нинослав Никићевић - експерт за ракије, РТС - Званични канал
- Ракија у Србији као специјално пиће као национално пиће као баштина
- Како направити домаћу шљивовицу.
- Први регистровани српски патент - строј за печење ракије
- Србија ракијом може да освоји свет
- Како су Срби пекли ракију („Политика”, 23. септембар 2016)