Иван Марковић Ирац

иван марковић ирац
Лични подаци
Професија	радник
Деловање
Члан КПЈ од	1928.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
У току НОБ	командант Мајевичког НОП одреда
Херој
Народни херој од	13. марта 1945.

Иван Марковић Ирац (1909—1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 3. априла 1909. годин у селу Кожухе, код Добоја у Босни и Херцеговини. Потиче из радничке пордодице, отац му је најпре био путар, а потом железничар. Полсе завршене Грађанске школе уписао се на Трговачку академију, али је због недостатка материјалних средстава морао да прекине школовање и да се запосли.

Још у току школовања дошао је у додир са револуционарним омладински покретом и 1928. године постао члан Комунистичке партије Југославије. Учествовао је у радничко-сељачким демонстрацијама у Тузли 1933. године. Због туче са жандармима, ухапшен је са још неколико другова. Провео је девет месеци у истражном затвору у Тузли и Београду, а потом је изведен пред Суд за заштиту државе који га је осудио на осам година затвора. Током робије коју је издржавао у Лепоглави, Марибору и Сремској Митровици, учествовао је у разним акцијама робијаша-комуниста, штрајковима глађу и др.

Пред Априлски рат 1941. године поново је ухапшен, јер у селима око Лопара говорио на скуповима о одбрани земље. Јула 1941. године, одлуком Покрајинског комитета КПЈ за Босну и Херцеговину именован је за команданта Штаба НОП одреда за Тузлу. Под његовим руководством, заузета су многа места и упоришта у првим данима устанка - Власеница, Шековићи, Папрача, Ступари, Милићи. На Мазуљама, код Папраче, Марковић је с 30 бораца разбио непријатељску колону и заробио прве митраљезе и много пушака.

По директиви Главног штаба НОП одреда за Босне и Херцеговине, крајем септембра 1941. године, заједно са Фадилом Јахићем Шпанцем, отишао је на Мајевицу и радио на учвршћивању Мајевичког партизанског одреда, који је оперсао на територији Мајевице, Семберије и Посавине. Приликом обиласка једне чете, 5. јануара 1942. године, нашао се у селу Вакуфу, на Мајевици, кад су напале усташе, бројчано неколико пута јаче од те чете. Иван је, као командант Одреда, кренуо с четом у јуриш, и први је упао међу усташе и убио неколико војника. Усташе су биле изненађене брзим нападом и међу њима је настала паника, тако да су после краће борбе разбежали.

У борби против Немаца и усташа на Површницама, где се налазила Друга чета Мајевичког партизанског одреда, Иван се налазио у средини стрељачког строја, одакле је командовао. Чета је под његовом командом натерала непријатеља у бег према Горњој Тузли, оставивши на бојишту више од двадесет мртвих.

Погинуо је 20. фебруара 1942. године у селу Вукосавцима, на Мајевици, заједно са политичким комесаром Одреда Фадилом Јахићем Шпанацем, народним херојем, и још тридесет бораца и чланова штаба Одреда прилком изненадног препада четника капетана Стевана Дамјановића Леке (са којима је постојао договор о ненападању) на Штаб Мајевичког партизанског одреда.

Сахрањен је на Партизанском спомен-гробљу у Вукосавцима, код Лопара.

За народног хероја проглашен је 13. марта 1945. године.

[[Слика:Vukosavci sp 2.JPG|мини|Спомен плоча на месту погибије Ивана Марковића у спомен парку Вукосавци

Литература

Портал НОБ Део искључиво посвећен Народноослободилачкој борби.

• Народни хероји Југославије. „Младост“, Београд 1975. година.