Аутокефална црква — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.6.5) (Робот додаје: fr:Liste des églises orthodoxes
Ред 43: Ред 43:
[[bg:Автокефална църква]]
[[bg:Автокефална църква]]
[[en:List of Orthodox Churches]]
[[en:List of Orthodox Churches]]
[[fr:Liste des églises orthodoxes]]
[[ka:ავტოკეფალური მართლმადიდებელი ეკლესიები]]
[[ka:ავტოკეფალური მართლმადიდებელი ეკლესიები]]
[[ru:Автокефальная церковь]]
[[ru:Автокефальная церковь]]

Верзија на датум 8. октобар 2011. у 08:47

Аутокефална црква је самостална помјесна црква унутар Православне цркве, а која је административно и канонски потпуно независна од других помјесних цркава.

Прве аутокефалне цркве су се појавиле у процесу изолације између Цариградске патријаршије и митрополија у провинцијама Византијског царства.

15 аутокефалних цркава

  1. Цариградска патријаршија;
  2. Александријска православна црква;
  3. Антиохијска православна црква;
  4. Јерусалимска православна црква;
  5. Руска православна црква;
  6. Српска православна црква;
  7. Грузијска православна црква;
  8. Румунска православна црква;
  9. Бугарска православна црква;
  10. Кипарска православна црква;
  11. Грчка православна црква;
  12. Албанска православна црква;
  13. Пољска православна црква;
  14. Чехословачка православна црква;
  15. Америчка православна црква.


Постоје такође православне аутономне цркве, које су потчињене некој аутокефалној цркви (нпр. Православна охридска архиепископија је потчињена Српској православној цркви). Јединствена Православна црква је организована у 15 аутокефалних и 6 аутономних цркава, и то представља особеност православља.

Аутокефалност и аутономност

Аутокефалност не треба мијешати са црквеном аутономијом. Статус аутономије разликује се од аутокефалности у томе што поглавар аутономне цркве након избора мора бити потврђен од стране поглавара надлежне аутокефалне цркве. Аутокефална црква има свој самостални помјесни или архијерејски сабор, и она је равна свим сестринским аутокефалним црквама. Аутономна црква такође има свој сабор, и њени епископи улазе и у састав сабора киријархалне цркве. Епископи аутономне цркве самостално бирају свог поглавара, али њихов избор мора потврдити киријархални поглавар. Поглавар аутономне цркве прима Свето миро од киријархалног поглавара, и његово се име на молитвама спомиње друго, одмах након имена поглавара аутокефалне цркве.

Види још

Извори