Јакша Петрић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м додавање шаблона биографија или стандардизација
Autobot (разговор | доприноси)
м додавање шаблона биографија или стандардизација
Ред 1: Ред 1:
{{Биографија
| име = Јакша
| презиме = Петрић
| слика =
| ширина_слике = 250п
| опис_слике = Јакша Петрић
| пуно_име =
| дан_рођења =
| месец_рођења =
| година_рођења = 1922.
| место_рођења =
| држава_рођења =
| дан_смрти =
| месец_смрти =
| година_смрти = 1993.
| место_смрти =
| држава_смрти =
}}

'''Јакша Петрић''' ([[1922]] — [[1993]]), дипломата, учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и друштвено-политички радник [[СФР Југославија|СФР Југославије]] и [[СР Хрватска|СР Хрватске]]. Од [[10. мај]]а [[1984]]. до 10. маја [[1985]]. године обављао је функцију председника Председништва СР Хрватске.
'''Јакша Петрић''' ([[1922]] — [[1993]]), дипломата, учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и друштвено-политички радник [[СФР Југославија|СФР Југославије]] и [[СР Хрватска|СР Хрватске]]. Од [[10. мај]]а [[1984]]. до 10. маја [[1985]]. године обављао је функцију председника Председништва СР Хрватске.



Верзија на датум 28. октобар 2011. у 00:54

Јакша Петрић
Датум рођења1922.
Датум смрти1993.

Јакша Петрић (19221993), дипломата, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Хрватске. Од 10. маја 1984. до 10. маја 1985. године обављао је функцију председника Председништва СР Хрватске.

Биографија

Јакша Петрић рођен је 11. јула 1922. године у Постири на острву Брач. Године 1940. завршио је Трговачку академију у Сплиту. У Народноослободилачку борбу ступио је 1941. године. Од 1942. године је члан Комунистичке партије Југославије.

После ослобођења био је секретар Среског комитета Комунистичке партије Хрватске у Сплиту и секретар Комитета за кинематографију владе ФНР Југославије. Радио је и у министарству, односно Државном секретаријату за иностране послове.

Од 1949. до 1964. године био је на разним дужностима:

  • посланик ФНР Југославије у НР Албанији
  • заменик сталног представника ФНР Југославије у Савезу безбедности
  • начелник одељења ДИСП
  • министар-саветник Амбасаде ФНР Југославије у Лондону
  • начелник одељења у ДИСП
  • амбасадор ФНР Југославије у Прагу и Букурешту
  • министар иностраних послова СФР Југославије од 1. новембра 1972. до 15. децембра 1972. године

Био је секретар комисије за међународну сарадњу и везе Савезног одбора Социјалистичког савеза радног народа Југославије од 1964. до 1965. године. Председник Председништва СР Хрватске био је од 10. маја 1984. до 10. маја 1985. године.

Умро је 1993. године у Загребу.

Носилац је бројних југословенских и страних високих одликовања.

Литература

  • Југословенски савременци: Ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година.