Нестероидни антиинфламаторни лек — разлика између измена
м Bot: Adding {{Commonscat|Non-steroidal anti-inflammatory drugs}} |
|||
| Ред 4: | Ред 4: | ||
== Механизам дејства == |
== Механизам дејства == |
||
Већина нестероидних антиинфламаторних лекова делују као неселективни инхибитори [[ензим]]а [[циклооксигеназа|циклооксигеназе]] који инхибирају [[изоензим]]е циклооксигеназу-1 (-{COX-1}-) и циклооксигеназу-2 (-{COX-2}-). Циклооксигеназа [[катализатор|катализе]] формирање [[простагландин]]а и [[тромбоксан]]а |
Већина нестероидних антиинфламаторних лекова делују као неселективни инхибитори [[ензим]]а [[циклооксигеназа|циклооксигеназе]] који инхибирају [[изоензим]]е циклооксигеназу-1 (-{COX-1}-) и циклооксигеназу-2 (-{COX-2}-). Циклооксигеназа [[катализатор|катализе]] формирање [[простагландин]]а и [[тромбоксан]]а из [[Arahidonska kiselina|арахидонске киселине]] (која је добијена из ћелијског [[фосфолипид]]ног двослоја фосфолипазом -{A<sub>2</sub>}-).<ref name="Lehninger">{{Lehninger4th}}</ref> Простагландини делују (између осталог) као молекули гласници у процесу инфламације. Овај механизам деловања је расветлио [[Џон Р. Вејн|Џон Р. Вејн]], који је касније за свој рад награђен [[Нобелова награда за физиологију или медицину|Нобеловом наградом]]. Могуће је да новооткривени -{[[COX-3]]}- има исту улогу. |
||
==Литература== |
==Литература== |
||
Верзија на датум 8. јануар 2012. у 08:43
Нестероидни антиинфламаторни лек, (скраћено НСАИЛ или НСАИД) су лекови са аналгетичким, антипиретичким (смањују повишену телесну температуру и ублажавају бол без деловања на стање свести) и, у већим дозама, са анти-инфламаторним ефектима (ублажавају запаљења).[1] Израз нестероидни се користи како би разликовао ове лекове од стероида, који (у свом широком спектру дејстава) имају слично еикосаноид-депресирајуће антиинфламаторно дејство. Као аналгетици, НСАИЛ су необични по томе што нису наркотични.[2]
Најпознатији лекови из ове групе су аспирин, ибупрофен, и напроксен које је у многим деловима света могуће купити без рецепта. Међутим, и многи други НСАИЛ су познати и у широкој употреби.
Механизам дејства
Већина нестероидних антиинфламаторних лекова делују као неселективни инхибитори ензима циклооксигеназе који инхибирају изоензиме циклооксигеназу-1 (COX-1) и циклооксигеназу-2 (COX-2). Циклооксигеназа катализе формирање простагландина и тромбоксана из арахидонске киселине (која је добијена из ћелијског фосфолипидног двослоја фосфолипазом A2).[3] Простагландини делују (између осталог) као молекули гласници у процесу инфламације. Овај механизам деловања је расветлио Џон Р. Вејн, који је касније за свој рад награђен Нобеловом наградом. Могуће је да новооткривени COX-3 има исту улогу.
Литература
- ^ Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2002). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (5. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. стр. 751—790. ISBN 0781744431.
- ^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). „Chapter 26. Analgesic-antipyretic agents; Pharmacotherapy of gout”. Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803.
- ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
