Карпати — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене Acaslava11 (разговор) на последњу измену корисника Luckas-bot
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
[[Слика:Carpathians-satellite.jpg|мини|300π|десно|Сателитски приказ Карпата]]
''Искошени текст''[[Слика:Carpathians-satellite.jpg|мини|300π|десно|Сателитски приказ Карпата]]
[[Слика:Tatry zRysow.jpg|мини|300π|desno|Западни Карпати]]
[[Слика:Tatry zRysow.jpg|мини|300π|desno|Западни Карпати]]
'''Карпати''' ([[Чешки језик|чешки]], [[Словачки језик|словачки]] и [[Пољски језик|пољски]] -{''Karpaty''}-, [[Украјински језик|украјински]] ''Карпати'', [[Румунски језик|рум]]. -{''Carpaţii''}-), су планине у средњој [[Европа|Европи]]. Румуни Карпате још називају и Трансилванијски Алпи. Пружају се на дужини од 1.500 -{km}- (ширина преко 300 -{km}-), као велики лук од [[Братислава|Братиславе]] преко територије [[чешка|Чешке]], [[Словачка|Словачке]], [[Пољска|Пољске]], [[Украјина|Украјине]] и [[Румунија|Румуније]] до источне [[Србија|Србије]].
'''Карпати''' су планине у средњој [[Европа|Европи]]. Румуни Карпате још називају и Трансилванијски Алпи. Пружају се на дужини од 1.500 -{km}- (ширина преко 300 -{km}-), као велики лук од [[Братислава|Братиславе]] преко територије [[чешка|Чешке]], [[Словачка|Словачке]], [[Пољска|Пољске]], [[Украјина|Украјине]] и [[Румунија|Румуније]] до источне [[Србија|Србије]].


Највиши врх Герлаховка (Герлаховски штит) 2655 m, налази се на [[Татре|Високим Татрима]] у Словачкој. Карпати се деле на Западне Карпате са [[Бескиди]]ма и високим Татрима, затим на Шумовите, Источне и Јужне Карпате или трансилванске Алпе, највиши врх Молдовеану 2543m. Важна речна изворишта су реке [[Тиса]], [[Висла]], [[Одра]], [[Дњестар]], [[Прут (река)|Прут]], [[Мориш]], [[Уж]] и др...
Највиши врх Герлаховка (Герлаховски штит) 2655 m, налази се на [[Татре|Високим Татрима]] у Словачкој. Карпати се деле на Западне Карпате са [[Бескиди]]ма и високим Татрима, затим на Шумовите, Источне и Јужне Карпате или трансилванске Алпе, највиши врх Молдовеану 2543m. Важна речна изворишта су реке [[Тиса]], [[Висла]], [[Одра]], [[Дњестар]], [[Прут (река)|Прут]], [[Мориш]], [[Уж]] и др...

Верзија на датум 17. април 2012. у 18:29

Искошени текст

Сателитски приказ Карпата
Западни Карпати

Карпати су планине у средњој Европи. Румуни Карпате још називају и Трансилванијски Алпи. Пружају се на дужини од 1.500 km (ширина преко 300 km), као велики лук од Братиславе преко територије Чешке, Словачке, Пољске, Украјине и Румуније до источне Србије.

Највиши врх Герлаховка (Герлаховски штит) 2655 m, налази се на Високим Татрима у Словачкој. Карпати се деле на Западне Карпате са Бескидима и високим Татрима, затим на Шумовите, Источне и Јужне Карпате или трансилванске Алпе, највиши врх Молдовеану 2543m. Важна речна изворишта су реке Тиса, Висла, Одра, Дњестар, Прут, Мориш, Уж и др...

Клима Карпата је континетална и планинска. Шуме су претежно букове, у вишим пределима четинарске. Има доста пашњака, а развијено је и сточарство. Од дивљих животиња настањују их медвед, вук, дивља мачка и др... Велико рудно богатство: нафта, гас (највише у Румунији, јужно од Трансилванских Алпа), гвожђе, угаљ, злато, сребро, бакар, олово, цинк, волфрам, со и др...

Спољашње везе