Отон Ивековић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м zamena kutijice
Autobot (разговор | доприноси)
м zamena kutijice; козметичке измене
Ред 21: Ред 21:


== Биографија ==
== Биографија ==
[[Слика:Oton Ivekovic, Smrt kralja Petra Svacica u Gori Gvozdu 1097 god.jpg|мини|Слика: Смрт краља [[Петар Свачић|Петра Свачића]] на [[Гвозд]]у 1097. године]]
[[Датотека:Oton Ivekovic, Smrt kralja Petra Svacica u Gori Gvozdu 1097 god.jpg|мини|Слика: Смрт краља [[Петар Свачић|Петра Свачића]] на [[Гвозд]]у 1097. године]]
Отон Ивековић почео је да учи сликарство код [[Фердо Кикерез|Кикереза]] у [[Загреб]]у, а касније и код Хафнера и Клаузена. За додатну обуку је отишао у Беч и дипломирао је на [[Академија лепих уметности у Бечу|Академији лепих уметности]]. Потом иде у Минхен и [[Карлсруе]] где се специјализује за историјско [[сликарство]].
Отон Ивековић почео је да учи сликарство код [[Фердо Кикерез|Кикереза]] у [[Загреб]]у, а касније и код Хафнера и Клаузена. За додатну обуку је отишао у Беч и дипломирао је на [[Академија лепих уметности у Бечу|Академији лепих уметности]]. Потом иде у Минхен и [[Карлсруе]] где се специјализује за историјско [[сликарство]].


Ред 28: Ред 28:
Након својих путовања радио је у атељеу [[Влахо Буковац|Бјађа Фађонија]], а за време [[Први светски рат|Првог светског рата]] сликао је на бојиштима. Касније је предавао као професор на [[Академија ликовних уметности у Загребу|Академији ликовних]] и [[Академија визуелних уметности у Загребу|визуелних уметности у Загребу]].
Након својих путовања радио је у атељеу [[Влахо Буковац|Бјађа Фађонија]], а за време [[Први светски рат|Првог светског рата]] сликао је на бојиштима. Касније је предавао као професор на [[Академија ликовних уметности у Загребу|Академији ликовних]] и [[Академија визуелних уметности у Загребу|визуелних уметности у Загребу]].


Радио је и као илустратор књига. За загребачко позориште израђивао је нацрте историјских костима, те писао о [[Костимографија|костимографији]]. Бавио се и [[Публицистика| публицистиком]], пишући успомене и [[путопис]]е у којима се очитује његов полемички дух. Пред крај живота повукао се у дворац [[Велики Табор|Велики Табор]].
Радио је и као илустратор књига. За загребачко позориште израђивао је нацрте историјских костима, те писао о [[Костимографија|костимографији]]. Бавио се и [[Публицистика|публицистиком]], пишући успомене и [[путопис]]е у којима се очитује његов полемички дух. Пред крај живота повукао се у дворац [[Велики Табор]].


Отон Ивековић умро је 4. јула 1939. у [[Велики Табор|дворцу Велики Табор]]<ref name=autogenerated1 /><ref name=autogenerated2 />, који се налази у [[Хрватско Загорје|Хрватском Загорју]]. Сахрањен је у Клањцу<ref name=autogenerated2 />.
Отон Ивековић умро је 4. јула 1939. у [[Велики Табор|дворцу Велики Табор]]<ref name=autogenerated1 /><ref name=autogenerated2 />, који се налази у [[Хрватско Загорје|Хрватском Загорју]]. Сахрањен је у Клањцу<ref name=autogenerated2 />.

Верзија на датум 9. март 2013. у 08:05

Отон Ивековић
Лични подаци
Датум рођења17. април 1869.
Место рођењаКлањец, Аустроугарска
Датум смрти4. јул 1939.
Место смртиЗагреб, Краљевина Југославија

Отон Ивековић (17. април 1869, Клањец4. јул 1939, Загреб или Велики Табор код Клањца[1][2]) је био један од најистакнутијих хрватских сликара у време Аустроугарске, унутар Краљевине Хрватске и Славоније, и касније у време Југославије.

Биографија

Слика: Смрт краља Петра Свачића на Гвозду 1097. године

Отон Ивековић почео је да учи сликарство код Кикереза у Загребу, а касније и код Хафнера и Клаузена. За додатну обуку је отишао у Беч и дипломирао је на Академији лепих уметности. Потом иде у Минхен и Карлсруе где се специјализује за историјско сликарство.

Путовао је по Хрватској, Босни, Македонији, Италији, Немачкој, Америци. Од својих бројних путовања Ивековић израдио је аквареле и скице. Доле су на пример радови о старим хрватским градовима, велебитском планинском ланцу, такође мотиви настали на његовим путовањима.

Након својих путовања радио је у атељеу Бјађа Фађонија, а за време Првог светског рата сликао је на бојиштима. Касније је предавао као професор на Академији ликовних и визуелних уметности у Загребу.

Радио је и као илустратор књига. За загребачко позориште израђивао је нацрте историјских костима, те писао о костимографији. Бавио се и публицистиком, пишући успомене и путописе у којима се очитује његов полемички дух. Пред крај живота повукао се у дворац Велики Табор.

Отон Ивековић умро је 4. јула 1939. у дворцу Велики Табор[1][2], који се налази у Хрватском Загорју. Сахрањен је у Клањцу[2].

Дело и рад

Ивековић је представник академског реализма, а његово сликарство академско и пуно домољубног романтичкога заноса. Углавном се бавио и концентрисао на историјске теме и мотиве, пре свега на хрватску историју[3] и народну ношњу, у којима проналази своје главне теме надахнућа. Такође је заинтересован за поједине верске теме и мотиве. Тако су настала дела као што су „Долазак Хрвата на море“, „Погубљење Матије Гупца“ и „Крунисање краља Томислава“. Ово његово дело сматра се врхунцем ондашње уметности у Хрватској.

Уз историјске радове, који су и најпопуларнији, најквалитетнији су му радови непосредне и свеже скице честих путовања по Лици, Далмацији и Босни. Најчешће је сликао историјске мотиве, портрете и пејзаже.

Многе од његових слика су и даље остале кључни симболи хрватског идентитета и историје.

Галерија (одабране слике)

Извори

Спољашње везе