Отон Ивековић — разлика између измена
м zamena kutijice |
м zamena kutijice; козметичке измене |
||
Ред 21: | Ред 21: | ||
== Биографија == |
== Биографија == |
||
[[ |
[[Датотека:Oton Ivekovic, Smrt kralja Petra Svacica u Gori Gvozdu 1097 god.jpg|мини|Слика: Смрт краља [[Петар Свачић|Петра Свачића]] на [[Гвозд]]у 1097. године]] |
||
Отон Ивековић почео је да учи сликарство код [[Фердо Кикерез|Кикереза]] у [[Загреб]]у, а касније и код Хафнера и Клаузена. За додатну обуку је отишао у Беч и дипломирао је на [[Академија лепих уметности у Бечу|Академији лепих уметности]]. Потом иде у Минхен и [[Карлсруе]] где се специјализује за историјско [[сликарство]]. |
Отон Ивековић почео је да учи сликарство код [[Фердо Кикерез|Кикереза]] у [[Загреб]]у, а касније и код Хафнера и Клаузена. За додатну обуку је отишао у Беч и дипломирао је на [[Академија лепих уметности у Бечу|Академији лепих уметности]]. Потом иде у Минхен и [[Карлсруе]] где се специјализује за историјско [[сликарство]]. |
||
Ред 28: | Ред 28: | ||
Након својих путовања радио је у атељеу [[Влахо Буковац|Бјађа Фађонија]], а за време [[Први светски рат|Првог светског рата]] сликао је на бојиштима. Касније је предавао као професор на [[Академија ликовних уметности у Загребу|Академији ликовних]] и [[Академија визуелних уметности у Загребу|визуелних уметности у Загребу]]. |
Након својих путовања радио је у атељеу [[Влахо Буковац|Бјађа Фађонија]], а за време [[Први светски рат|Првог светског рата]] сликао је на бојиштима. Касније је предавао као професор на [[Академија ликовних уметности у Загребу|Академији ликовних]] и [[Академија визуелних уметности у Загребу|визуелних уметности у Загребу]]. |
||
Радио је и као илустратор књига. За загребачко позориште израђивао је нацрте историјских костима, те писао о [[Костимографија|костимографији]]. Бавио се и [[Публицистика| |
Радио је и као илустратор књига. За загребачко позориште израђивао је нацрте историјских костима, те писао о [[Костимографија|костимографији]]. Бавио се и [[Публицистика|публицистиком]], пишући успомене и [[путопис]]е у којима се очитује његов полемички дух. Пред крај живота повукао се у дворац [[Велики Табор]]. |
||
Отон Ивековић умро је 4. јула 1939. у [[Велики Табор|дворцу Велики Табор]]<ref name=autogenerated1 /><ref name=autogenerated2 />, који се налази у [[Хрватско Загорје|Хрватском Загорју]]. Сахрањен је у Клањцу<ref name=autogenerated2 />. |
Отон Ивековић умро је 4. јула 1939. у [[Велики Табор|дворцу Велики Табор]]<ref name=autogenerated1 /><ref name=autogenerated2 />, који се налази у [[Хрватско Загорје|Хрватском Загорју]]. Сахрањен је у Клањцу<ref name=autogenerated2 />. |
Верзија на датум 9. март 2013. у 08:05
Отон Ивековић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 17. април 1869. |
Место рођења | Клањец, Аустроугарска |
Датум смрти | 4. јул 1939. |
Место смрти | Загреб, Краљевина Југославија |
Отон Ивековић (17. април 1869, Клањец — 4. јул 1939, Загреб или Велики Табор код Клањца[1][2]) је био један од најистакнутијих хрватских сликара у време Аустроугарске, унутар Краљевине Хрватске и Славоније, и касније у време Југославије.
Биографија
Отон Ивековић почео је да учи сликарство код Кикереза у Загребу, а касније и код Хафнера и Клаузена. За додатну обуку је отишао у Беч и дипломирао је на Академији лепих уметности. Потом иде у Минхен и Карлсруе где се специјализује за историјско сликарство.
Путовао је по Хрватској, Босни, Македонији, Италији, Немачкој, Америци. Од својих бројних путовања Ивековић израдио је аквареле и скице. Доле су на пример радови о старим хрватским градовима, велебитском планинском ланцу, такође мотиви настали на његовим путовањима.
Након својих путовања радио је у атељеу Бјађа Фађонија, а за време Првог светског рата сликао је на бојиштима. Касније је предавао као професор на Академији ликовних и визуелних уметности у Загребу.
Радио је и као илустратор књига. За загребачко позориште израђивао је нацрте историјских костима, те писао о костимографији. Бавио се и публицистиком, пишући успомене и путописе у којима се очитује његов полемички дух. Пред крај живота повукао се у дворац Велики Табор.
Отон Ивековић умро је 4. јула 1939. у дворцу Велики Табор[1][2], који се налази у Хрватском Загорју. Сахрањен је у Клањцу[2].
Дело и рад
Ивековић је представник академског реализма, а његово сликарство академско и пуно домољубног романтичкога заноса. Углавном се бавио и концентрисао на историјске теме и мотиве, пре свега на хрватску историју[3] и народну ношњу, у којима проналази своје главне теме надахнућа. Такође је заинтересован за поједине верске теме и мотиве. Тако су настала дела као што су „Долазак Хрвата на море“, „Погубљење Матије Гупца“ и „Крунисање краља Томислава“. Ово његово дело сматра се врхунцем ондашње уметности у Хрватској.
Уз историјске радове, који су и најпопуларнији, најквалитетнији су му радови непосредне и свеже скице честих путовања по Лици, Далмацији и Босни. Најчешће је сликао историјске мотиве, портрете и пејзаже.
Многе од његових слика су и даље остале кључни симболи хрватског идентитета и историје.
Галерија (одабране слике)
-
Долазак Хрвата на Јадран
-
Крунисање краља Томислава
-
Раковичка погибија (Смрт Еугена Кватерника)
-
Погубљење Матије Гупца на тргу испред Цркве св. Марка у Загребу
Извори
- ^ а б Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950 (језик: немачки) (ÖBL). Том 3, Издавачка кућа Аустријске академије наука, Беч 1965, страна 49.
- ^ а б в Кратка биографија Отона Ивековића на www.hrt.hr (језик: хрватски)
- ^ Станоје Станојевић, Народна енциклопедија, Загреб, 1925 — 1929.
Спољашње везе
- Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950 (ÖBL). Том 3, Издавачка кућа Аустријске академије наука, Беч 1965, страна 49.
- Кратка биографија (језик: хрватски)
- Отон Ивековић, Крвави Сабор у Крижевцима (језик: хрватски)
- On-line изложба (језик: енглески)