Миливоје Арачић — разлика између измена
м Разне исправке |
м zamena kutijice; козметичке измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Политичар |
|||
{{Биографија |
|||
| име = Миливоје |
| име = Миливоје Арачић |
||
| презиме = Арачић |
|||
| слика = Milivoje_Aracic.jpg |
| слика = Milivoje_Aracic.jpg |
||
| опис_слике = |
| опис_слике = |
||
| датум_рођења = [[26. мај]] [[1891]]. |
|||
| дан_рођења = 26. |
|||
| месец_рођења = мај |
|||
| година_рођења = 1891. |
|||
| место_рођења = [[Београд]] |
| место_рођења = [[Београд]] |
||
| држава_рођења = [[Краљевина Србија]] |
| држава_рођења = [[Краљевина Србија]] |
||
| датум_смрти = [[1953]]. |
|||
| дан_смрти = |
|||
| месец_смрти = |
|||
| година_смрти = 1953. |
|||
| место_смрти = |
| место_смрти = |
||
| држава_смрти = [[Велика Британија]] |
| држава_смрти = [[Велика Британија]] |
||
| држављанство = |
|||
| женски_пол = |
|||
| народност = |
|||
| вероисповест = |
|||
| партија = |
|||
| супружник = |
|||
| деца = |
|||
| универзитет = |
|||
| професија = |
|||
| функција 1 = |
|||
| избори 1 = |
|||
| почетак функције 1 = |
|||
| крај функције 1 = |
|||
| претходник 1 = |
|||
| наследник 1 = |
|||
}} |
}} |
||
'''Миливоје Арачић''' ([[Београд]], 14/[[26. мај]] [[1891]] — [[Велика Британија]], [[1953]]) је био српски инжењер, политичар и народни посланик. |
'''Миливоје Арачић''' ([[Београд]], 14/[[26. мај]] [[1891]] — [[Велика Британија]], [[1953]]) је био српски инжењер, политичар и народни посланик. |
||
| Ред 47: | Ред 55: | ||
== Референце == |
== Референце == |
||
{{ |
{{reflist}} |
||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
Верзија на датум 22. март 2013. у 03:44
| Миливоје Арачић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 26. мај 1891. |
| Место рођења | Београд, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 1953. |
| Место смрти | Велика Британија |
Миливоје Арачић (Београд, 14/26. мај 1891 — Велика Британија, 1953) је био српски инжењер, политичар и народни посланик.
Школовање
Рођен је у Београду као син генерала Вукомана Арачића и Милице, брат је генерала Петра Арачића.
Матурирао је школске 1908/09. у Другој Београдској гимназији и као редован ученик ступио на Технички факултет Београдског Универзитета школске 1909/10. Факултет је завршио у ратним условима, а затим као државни питомац завршава и Школу Јавних радова (Ecole des Travaux Publics) у Паризу 1917. године, где добија диплому грађевинског инжењера. Након тога одслужује војску за време рата.
Каријера
Године 1919. бива постављен за подинжењера у Хидротехничком заводу Министарства пољопривреде и на том месту је радио до априла 1921. године када бива изабран за Народног посланика Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, на листи Земљорадничке странке. Учествовао је и у раду редовног скупштинског сазива све до децембра 1922. године.
Био је активан на јачању задругарства и члан Главног Савеза Српских земљорадничких задруга и члан Управног одбора главне земљорадничке набављачке задруге.
Од 1925. био је главни секретар Савеза земљорадника. Као делегат Главног Савеза Српских земљорадничких задруга је учествовао на конгресу Општег савеза Бугарских земљорадничких задруга у Софији.
Од октобра 1931. до маја 1932. био је одборник у Београдској општини. Такође је упоредо радио и као грађевински и геодетски инжењер.
Био је председник државног спортског одбора и члан утемељивач друштва Светог Саве. Од 1936. године био је Начелник Одељења општег телесног васпитања при Министарству физичког васпитања народа и учествовао је у доношењу закона о обавезном телесном васпитању. На том положају га и затиче Други светски рат и окупација земље.
У току рата налази се у Влади Милана Недића и то на положају начелника Министарства просвете и вера.
Емиграција
Након рата, током 1946. године, емигрирао је најпре у Италију, а затим у Енглеску код ћерке, где је и умро и сахрањен 1953. године.
Породица
Био је ожењен Јулијом, рођена Матић 1903. године у Панчеву. Имали су троје деце, ћерке Ружицу (1922) и Олгу (1925) и сина Вукомана (1924).[1] Вукоман је погинуо током Другог светског рата као припадник Равногорског покрета. Рањен од Немаца 1944. у покушају ослобађања патријарха Гаврила из Војловице, Ружица се удала у Енглеској, а Олга је након рата живела у Београду.
Референце
- ^ Симо Ц. Ћирковић: Ко је ко у Недићевој Србији 1941-1944, изд. Просвета, Београд, 2009. године, одредница 'Арачић, Миливоје В.' на страни 20.COBISS.SR 170123788
