Миливоје Арачић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Миливоје Арачић
Milivoje Aracic.jpg
Миливоје Арачић
Биографија
Датум рођења (1891-05-26)26. мај 1891.
Место рођења Београд
Краљевина Србија
Датум смрти 1953. (62 год.)
Место смрти Лондон
Велика Британија
Религија православна
Супружник Јулија
Деца Ружица, Олга, Вукоман
Професија грађевински инжењер, политичар

Миливоје Арачић (Београд, 14/26. мај 1891Лондон, 1953) је био српски инжењер, политичар и народни посланик.

Школовање[уреди]

Рођен је у Београду као син генерала Вукомана Арачића и Милице, брат је генерала Петра Арачића.

Матурирао је школске 1908/09. у Другој Београдској гимназији и као редован ученик ступио на Технички факултет Београдског Универзитета школске 1909/10. Факултет је завршио у ратним условима, а затим као државни питомац завршава и Школу Јавних радова (École des Travaux Publics) у Паризу 1917. године, где добија диплому грађевинског инжењера. Након тога одслужује војску за време рата.

Каријера[уреди]

Миливоје Арачић, посланик Уставотворне скупштине Краљевине СХС

Године 1919. бива постављен за подинжењера у Хидротехничком заводу Министарства пољопривреде и на том месту је радио до 8. априла 1921. године када бива изабран за Народног посланика Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, на листи Земљорадничке странке (уместо Милана Ст.Јевтића, који је поднео оставку).[1] Учествовао је и у раду редовног скупштинског сазива све до децембра 1922. године.

На изборима за Скупшину марта 1923. г. био је носиоц листе за Моравски округ.[2] Од укупно 6.985 гласова, његова листа је освојила 667, односно четврто место, те није изабран за посланика.[3] Био је активан на јачању задругарства и члан Главног Савеза Српских земљорадничких задруга и члан Управног одбора Главне Земљорадничке Набављачке задруге.

Од 1925. био је главни секретар Савеза земљорадника. Као делегат Главног Савеза Српских земљорадничких задруга је учествовао на конгресу Општег савеза Бугарских земљорадничких задруга у Софији.

Од октобра 1931. до маја 1932. био је одборник у Београдској општини. Такође је упоредо радио и као грађевински и геодетски инжењер код инжењера Андоновића, где је између осталих послова радио и на катастарском премеру Александровца.

Био је председник државног спортског одбора и члан утемељивач друштва Светог Саве. Од 1936. године био је Начелник Одељења општег телесног васпитања при Министарству физичког васпитања народа и учествовао је у доношењу закона о обавезном телесном васпитању.

Године 1939. год. постављен је за вршиоца дужности ректора Школе за телесно васпитање, која се налазила у Београду.[4]

На том положају га и затиче Други светски рат и окупација земље.

У току рата налази се у Влади Милана Недића и то на положају начелника Министарства просвете и вера.

Емиграција[уреди]

Након рата, током 1946. године, емигрирао је најпре у Италију, а затим у Енглеску код ћерке, где је и умро и сахрањен 1953. године.

Породица[уреди]

Био је ожењен Јулијом, рођена Матић 1903. године у Панчеву. Имали су троје деце, ћерке Ружицу (1922) и Олгу (1925) и сина Вукомана (1924—1944).[5] Вукоман је погинуо током Другог светског рата као припадник Равногорског покрета. Рањен од Немаца 1944. у покушају ослобађања патријарха Гаврила из Војловице, Ружица се удала у Енглеској, а Олга је након рата живела у Београду.

Референце[уреди]

  1. http://www.dobrivojejovanovic.in.rs/images/proslost_2.pdf Мр Добривоје Јовановић, Прошлост бр.2, Јагодина, 2013.
  2. http://serbia-forum.mi.sanu.ac.rs//wb?action=getpage&bookkey=6209&pageref=001.png Дневни лист Политика 17.02.1923.г
  3. http://www.dobrivojejovanovic.in.rs/images/proslost_3.pdf Мр Добривоје Јовановић, Прошлост бр.3, Јагодина, 2014.
  4. Историјат Факултета спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду
  5. Симо Ц. Ћирковић: Ко је ко у Недићевој Србији 1941-1944, изд. Просвета, Београд, 2009. године, одредница 'Арачић, Миливоје В.' на страни 20.(COBISS.SR 170123788)

Спољашње везе[уреди]