Миливоје Арачић

Миливоје Арачић
Лични подаци
Датум рођења	26. мај 1891.
Место рођења	Београд, Краљевина Србија
Датум смрти	1953.
Место смрти	Велика Британија
Народност	србин
Религија	православна
Професија	грађевински инжењер, политичар
Породица
Супружник	Јулија
Деца	Ружица, Олга, Вукоман

Миливоје Арачић (Београд, 14/26. мај 1891 — Велика Британија, 1953) је био српски инжењер, политичар и народни посланик.

Школовање

Рођен је у Београду као син генерала Вукомана Арачића и Милице, брат је генерала Петра Арачића.

Матурирао је школске 1908/09. у Другој Београдској гимназији и као редован ученик ступио на Технички факултет Београдског Универзитета школске 1909/10. Факултет је завршио у ратним условима, а затим као државни питомац завршава и Школу Јавних радова (Ecole des Travaux Publics) у Паризу 1917. године, где добија диплому грађевинског инжењера. Након тога одслужује војску за време рата.

Каријера

Године 1919. бива постављен за подинжењера у Хидротехничком заводу Министарства пољопривреде и на том месту је радио до априла 1921. године када бива изабран за Народног посланика Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, на листи Земљорадничке странке. Учествовао је и у раду редовног скупштинског сазива све до децембра 1922. године.

Био је активан на јачању задругарства и члан Главног Савеза Српских земљорадничких задруга и члан Управног одбора главне земљорадничке набављачке задруге.

Од 1925. био је главни секретар Савеза земљорадника. Као делегат Главног Савеза Српских земљорадничких задруга је учествовао на конгресу Општег савеза Бугарских земљорадничких задруга у Софији.

Од октобра 1931. до маја 1932. био је одборник у Београдској општини. Такође је упоредо радио и као грађевински и геодетски инжењер.

Био је председник државног спортског одбора и члан утемељивач друштва Светог Саве. Од 1936. године био је Начелник Одељења општег телесног васпитања при Министарству физичког васпитања народа и учествовао је у доношењу закона о обавезном телесном васпитању. На том положају га и затиче Други светски рат и окупација земље.

У току рата налази се у Влади Милана Недића и то на положају начелника Министарства просвете и вера.

Емиграција

Након рата, током 1946. године, емигрирао је најпре у Италију, а затим у Енглеску код ћерке, где је и умро и сахрањен 1953. године.

Породица

Био је ожењен Јулијом, рођена Матић 1903. године у Панчеву. Имали су троје деце, ћерке Ружицу (1922) и Олгу (1925) и сина Вукомана (1924). Вукоман је погинуо током Другог светског рата као припадник Равногорског покрета. Рањен од Немаца 1944. у покушају ослобађања патријарха Гаврила из Војловице, Ружица се удала у Енглеској, а Олга је након рата живела у Београду.

Спољашње везе

• Значајне личности Новог Ланишта