Исак Асимов — разлика између измена
Поништена измена 9714818 корисника Крушевљанин Иван (разговор) |
м Је заштитио „Ајзак Асимов“: Уређивачки рат ([уређивање=само за администраторе] (неодређено) [премештање=сам� |
(нема разлике)
|
Верзија на датум 4. април 2014. у 17:32
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Ајзак Асимов | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Ајзак Јудович Асимов |
Датум рођења | 2. јануар 1920. |
Место рођења | Петровичи, Белоруска ССР |
Датум смрти | 6. април 1992. |
Место смрти | Њујорк, САД |
Књижевни рад | |
Утицаји од | Клифорд Д. Симак, Џон Б. Кембел, Х. Џ. Белс, Стенли Г. Вајнбаум, Едвард Гибон, Хуманизам |
Утицао на | Харлан Елисон, Пол Кругман, Данијел Х. Вилсон |
Потпис | |
Званични веб-сајт | |
www |
Ајзак Асимов (транскрипцијски по Прћићу, а IPA записи могу бити: /ˈæzɪmɒf/, /ˈæsɪmɒf/, /ˈæsɪmɒv/, /ˈæzəmɑ:fˈ/ и /ˈæzɨmɒv/[1], енгл. Isaac Asimov), рођен као Исак Јудович Озимов (рус. Исаáк Ю́дович Ози́мов; Петровичи, 2. јануар 1920 — Њујорк, 6. април 1992) био је амерички писац научне фантастике и биохемичар руског порекла. Рођен је у Петровичима у Смоленској области, СССР. Са родитељима емигрира у САД када му је било три године. Настањују се у Бруклину, Њујорк где је и одрастао. Дипломирао је хемију на Колумбија универзитету 1939. а 1948. и докторирао.
Умро је од сиде јер је 1983. године био заражен вирусом ХИВ-а преко трансфузије коју је добио док је био на операцији срца. Та чињеница је објављена тек десет година после његове смрти.
Био је дугогодишњи члан Менсе. Астероид 5020 Асимов, кратер Асимов на планети Марс[2] и једна основна школа у Бруклину добили су име у његову част.
Аутор је и три закона роботике која гласе:
- I закон - Робот не сме повредити људско биће нити устезањем од делања дозволити да оно буде повређено.
- II закон - Робот се мора повиновати наређењима које добија од људских бића изузев када су она у супротности са I законом.
- III закон - Робот мора штитити своју сопствену егзистенцију изузев у случају када је та заштита у супротности са I и II законом.
Током 1964. понудио је своје виђење света 2014. године.[3]
Библиографија
- Циклус о роботима
- Циклус о Царству
- Шљунак на небу (Pebble in the Sky) (1950)
- Звезде, прах небески (The Stars, Like Dust) (1951)
- Свемирске струје (The Currents of Space) (1952)
- Циклус о Задужбини
- Задужбина (Foundation) (1951)
- Задужбина и Царство (Foundation and Empire) (1952)
- Друга Задужбина (Second Foundation) (1953)
- На рубу Задужбине (Foundation's Edge) (1982)
- Задужбина и Земља (Foundation and Earth) (1986)
- Прелудијум за Задужбину (Prelude to Foundation) (1988)
- Романи ван циклуса
- Ја, робот (I, Robot) (1950), збирка приповедака
- Крај вечности (The End of Eternity) (1955)
- Богови лично (The Gods Themselves) (1972)
- Немезис (Nemesis) (1989)
- Спуштање ноћи (Nightfall) (1990)
- The Ugly Little Boy (1992)
- Популарна наука
- Истраживања Земље и Космоса (Exploring the Earth and the Cosmos) (1982)
- Isaac Asimov's Guide to Earth and Space (1991)
Референце
Спољашње везе
- Ајзак Асимов на сајту IMDb (језик: енглески)
- Страна о Ајзаку Асимову, велико складиште података о Асимову које уређује његов ентузијаста Едвард Сејлер
Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link GA