Исак Асимов — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Поништена измена 9714818 корисника Крушевљанин Иван (разговор)
м Је заштитио „Ајзак Асимов“: Уређивачки рат ([уређивање=само за администраторе] (неодређено) [премештање=сам�
(нема разлике)

Верзија на датум 4. април 2014. у 17:32

Ајзак Асимов
Ајзак Асимов
Лични подаци
Пуно имеАјзак Јудович Асимов
Датум рођења2. јануар 1920.
Место рођењаПетровичи, Белоруска ССР
Датум смрти6. април 1992.
Место смртиЊујорк, САД
Књижевни рад
Утицаји одКлифорд Д. Симак, Џон Б. Кембел, Х. Џ. Белс, Стенли Г. Вајнбаум, Едвард Гибон, Хуманизам
Утицао наХарлан Елисон, Пол Кругман, Данијел Х. Вилсон

Потпис
Званични веб-сајт
www.asimovonline.com

Ајзак Асимов (транскрипцијски по Прћићу, а IPA записи могу бити: /ˈæzɪmɒf/, /ˈæsɪmɒf/, /ˈæsɪmɒv/, /ˈæzəmɑ:fˈ/ и /ˈæzɨmɒv/[1], енгл. Isaac Asimov), рођен као Исак Јудович Озимов (рус. Исаáк Ю́дович Ози́мов; Петровичи, 2. јануар 1920Њујорк, 6. април 1992) био је амерички писац научне фантастике и биохемичар руског порекла. Рођен је у Петровичима у Смоленској области, СССР. Са родитељима емигрира у САД када му је било три године. Настањују се у Бруклину, Њујорк где је и одрастао. Дипломирао је хемију на Колумбија универзитету 1939. а 1948. и докторирао.

Датотека:Isaac Asimov on Throne.png
Асимов на трону, са симболима који приказују његово животно дело (слика Ровене Морил)

Умро је од сиде јер је 1983. године био заражен вирусом ХИВ-а преко трансфузије коју је добио док је био на операцији срца. Та чињеница је објављена тек десет година после његове смрти.

Био је дугогодишњи члан Менсе. Астероид 5020 Асимов, кратер Асимов на планети Марс[2] и једна основна школа у Бруклину добили су име у његову част.

Аутор је и три закона роботике која гласе:

  • I закон - Робот не сме повредити људско биће нити устезањем од делања дозволити да оно буде повређено.
  • II закон - Робот се мора повиновати наређењима које добија од људских бића изузев када су она у супротности са I законом.
  • III закон - Робот мора штитити своју сопствену егзистенцију изузев у случају када је та заштита у супротности са I и II законом.

Током 1964. понудио је своје виђење света 2014. године.[3]

Библиографија

  • Циклус о роботима
    • Челичне пећине (The Caves of Steel) (1954)
    • Голо Сунце (The Naked Sun) (1957)
    • Роботи зоре (The Robots of Dawn) (1983)
    • Роботи и Царство (Robots and Empire) (1985)
    • Позитронски човек (The Positronic Man) (1993)
  • Романи ван циклуса
    • Ја, робот (I, Robot) (1950), збирка приповедака
    • Крај вечности (The End of Eternity) (1955)
    • Богови лично (The Gods Themselves) (1972)
    • Немезис (Nemesis) (1989)
    • Спуштање ноћи (Nightfall) (1990)
    • The Ugly Little Boy (1992)
  • Популарна наука
    • Истраживања Земље и Космоса (Exploring the Earth and the Cosmos) (1982)
    • Isaac Asimov's Guide to Earth and Space (1991)

Референце

Спољашње везе

Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link GA