Роман страве
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
| Књижевност |
|---|
 |
| Главни облици |
| Жанрови |
| Медији |
| Технике |
| Историја и спискови |
| Расправа |
Роман страве или роман страве и ужаса је врста романа у коме се изазива осјећање страха или ужаса радњом пуном тајанствених обрта, натприродних личности, убистава и убилачких средстава. Структура романа страве се реализује у грађењу напетости код читаоца гомилањем застрашујућих чинилаца и изненадним промјенама ситуација. Роман страве се развијао у Енглеској у 18. вијеку у облику тзв. готског романа у дјелима Хораса Волпола (Отрантски замак, 1765) који се сматра и зачетником овог стила; Ен Редклиф (Удолфове тајне, 1794). У 19. вијеку напознатији романи страве су Франкенштајн Мери Шели (1818) и Дракула Брема Стокера (1897). У књижевности 20. вијека се губи интерес за ову врсту литературе која је у својој суштини била производ аматерског интересовања за средњи вијек, а њена публика се приклања новом криминалном или научно-фантастичном роману.
Литература
[уреди | уреди извор]- Birkhead, E., The Tale of Terror, 1921.
- Railo, E., The Haunted Castle, 1927.
- Klein, J., Der gotische Roman, 1974.
- Schönert, I., Schauriges Behagen und distanzierter Schrecken, 1977.
- Lichitis, F., Schauerroman und Deismus, 1978.
