Сабор српског јединства

С Википедије, слободне енциклопедије
Странка српског јединства
Сабор српског јединства
Лого Сабора српског јединства
ПредседникБорислав Пелевић
ОснивачЖељко Ражнатовић Аркан
Основана1993. (обновљена 2013)
ПретходникГрупа грађана — Жељко Ражнатовић
НаследникЈединствена Србија
СедиштеБеоград,
 Србија
Идеологијаултранационализам[1][2]
Политичка позицијаКрајња десница[3]
БојеЦрвена, плава, бела и жута

Сабор српског јединства (скраћено ССЈ; раније Странка српског јединства) је била ултранационалистичка политичка странка, основана као група грађана у Републици Србији, на темељима некадашње Странке српског јединства, чији је оснивач и први председник био Жељко Ражнатовић Аркан.

Историјат[уреди | уреди извор]

Странка српског јединства[уреди | уреди извор]

Године 1998. седиште странке је премештено из Београда у Јагодину. Након убиства Жељка Ражнатовића, у јануару 2000. године, вођа странке је постао Борислав Пелевић. Децембра те године, на ванредним изборима за Скупштину Србије, коалиција око ССЈ осваја 14 посланичких места (самој странци је припало 11), што је представљало велико изненађење. Међу посланицима ССЈ-а, био је и Драгиша Бинић, раније фудбалер Црвене звезде, а у том тренутку спортски директор ФК Обилић, чији је власник био Жељко Ражнатовић Аркан. Први посланички мандат је освојио и Драган Марковић Палма.[4]

На ванредним парламентарним изборима у децембру 2003. године, ССЈ у коалицији не успева да освоји ниједно посланичко место, странка није имала свога представника у парламенту у периоду од 2007—2008.

Плакат Сабора српског јединства и Борислава Пелевића (2013)

Почетком 2008. године, Странка српског јединства је колективно приступила Српској радикалној странци и тиме престала да постоји.

Услед превирања у Српској радикалној странци у периоду од августа до септембра 2008. године, Пелевић је приступио новоформираном посланичком клубу „Напред Србијо“, на чијем се челу налазио некадашњи заменик председника СРС Томислав Николић. Убрзо затим, Пелевић је постао члан и високи функционер Српске напредне странке, коју је формирао Томислав Николић.

Обнова[уреди | уреди извор]

Недуго после преласка Александра Мартиновића, некадашњег потпредседника Српске радикалне странке, у Српску напредну странку, Борислав Пелевић је иступио из Српске напредне странке и најавио реактивирање Странке српског јединства.

Дана 21. јануара 2013. године, Борислав Пелевић, Слободан Радосављевић и Јелена Костић су у Београду основали удружење грађана "Сабор српског јединства".

ССЈ је тада регистрован као удружење грађана, због тежине процедуре за регистрацију политичке странке, која је захтевала 10.000 грађана у својству оснивача.

Изборни резултати[уреди | уреди извор]

Парламентарни избори[уреди | уреди извор]

Народна скупштина Републике Србије
Избори Коалиција # гласова % од важећих # посланика Влада Лидер
1993 41.362
0 / 250
опозиција Жељко Ражнатовић Аркан
2000 200.052 5,33%
14 / 250
опозиција др Борислав Пелевић
2003 За народно јединство - Странка српског јединства-Народна сељачка странка 68.537 1,79%
0 / 250
опозиција др Борислав Пелевић
2014 Група грађана "Патриотски фронт" - др Борислав Пелевић 4.514 0,17%
0 / 250
опозиција др Борислав Пелевић

Избори 2014. године[уреди | уреди извор]

На републичким ванредним парламентарним изборима 2014. године, странка је наступила заједно у коалицији под називом "Патриотски фронт" са удружењима грађана Српским сабором Заветници, НП — Препородом Србије и Слободном Србијом — Ниш; Сабор српског јединства не прелази изборни цензус и не улази у Скупштину Србије.

Председнички избори[уреди | уреди извор]

Председник Републике Србије
Избори Кандидат 1. круг — гласови %
сеп-окт 2002 др Борислав Пелевић 139.047 3,82%
дец 2002 др Борислав Пелевић 103.926 3,53%
2004 др Борислав Пелевић 14.317 0,46%

Савезни парламентарни избори[уреди | уреди извор]

Савезна скупштина Савезне Републике Југославије
Избори Коалиција # гласова % од важећих # посланика Влада Лидер
1996 4.950
0 / 250
опозиција Жељко Ражнатовић Аркан
2000 33.680 0,68%
0 / 250
опозиција др Борислав Пелевић

Истакнути чланови[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Warlord's party hopeful of winning seats”. edition.cnn.com. CNN. 24. 12. 2020. 
  2. ^ „Željko Ražnatović”. britannica.com. Britannica. 
  3. ^ Wiesinger, Barbara (децембар 2008). „The Continuing Presence of the Extreme Right in Post-Milošević Serbia”. 
  4. ^ „Скупштински сазив 2000. године”. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]