Пређи на садржај

Самоједски народи

С Википедије, слободне енциклопедије
Приближна географска распрострањеност самоједских народа у 17. веку (шрафирано):
а) Шрафирано и сива позадина - област из које су од 17. до 20. века нестали,
б) Шрафирано и светлоцрвена позадина - област у којој су опстали од 17. до 20. века;
Географска распрострањеност у 20. веку (црвена):
а) Светлоцрвена - област у којој су опстали од 17. до 20. века,
б) Тамноцрвена - област у коју су се проширили од 17. до 20. века.

Самоједски народи су породица народа староседелаца руског западног Сибира. Језици ових народа припадају самоједској породици језика, која са угро-финским језицима чини уралску групу језика.

Име породице народа Самоједи потиче од руске речи самодин (рус. самодин) или самојед (рус. самоеды), што је према неким изворима увредљив термин,[1] а према другим то није.[2]

Само 4 самоједска народа су опстала до 21. века, то су: Ненци, Енци, Нганасани и Селкупи. Остале народе су асимиловали Руси, туркијски народи (већину су асимиловали Хакаси), Бурјати (асимиловали су Сојоте) и Ненци (асимиловали су Јурате).

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Balzer 1999
  2. ^ Arctic Institute of North America (1961). "Anthropology of the North: Translations from Russian Sources."

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]