Пређи на садржај

Светско првенство у ватерполу

С Википедије, слободне енциклопедије
Светско првенство
СпортВатерполо
Основана1973.
Број тимова16
КонфедерацијаФИНА
Највише титула Србија (5)[1][а]
Тренутни
првак
 Хрватска (2024)
Веб-сајтwww.fina.org/H2O/

Светско првенство у ватерполу за мушкарце је репрезентативно такмичење које организује ФИНА као саставни део Светског првенства у воденим спортовима. Такмичење је основано 1973. и од тада до 2001. се одржавало у релативно неправилним размацима, да би се након тога прешло на одржавање сваке друге године. Највише титула првака (5) освојила је Србија, укључујући и титуле освојене од репрезентације СФРЈ и Србије и Црне Горе.[1]

У актуелном формату такмичење броји 16 тимова подељених у 4 групе са по четири. Све репрезентације обезбеђују пласман у осмину финала, а групна фаза се игра за што бољу стартну позицију у њему. Од осмине финала па надаље примењује се класични елиминациони систем.

Досадашња првенства

[уреди | уреди извор]
Година Домаћин Финале Меч за треће место
Злато Резултат Сребро Бронза Резултат Четврто место
1973.
детаљи
Социјалистичка Федеративна Република Југославија
Београд

Мађарска
Бергеров систем
СССР

Југославија
Бергеров систем
Италија
1975.
детаљи
Колумбија
Кали

СССР
Бергеров систем
Мађарска

Италија
Бергеров систем
Куба
1978.
детаљи
Њемачка
Берлин

Италија
Бергеров систем
Мађарска

Југославија
Бергеров систем
СССР
1982.
детаљи
Еквадор
Гвајакил

СССР
Бергеров систем
Мађарска

Западна Немачка
Бергеров систем
Холандија
1986.
детаљи
Шпанија
Мадрид

Југославија
12 : 11
Италија

СССР
8 : 6
Сједињене Државе
1991.
детаљи
Аустралија
Перт

Југославија
8 : 7
Шпанија

Мађарска
13 : 12
Сједињене Државе
1994.
детаљи
Италија
Рим

Италија
10 : 5
Шпанија

Русија
14 : 13
Хрватска
1998.
детаљи
Аустралија
Перт

Шпанија
6 : 4
Мађарска

Југославија
9 : 5
Аустралија
2001.
детаљи
Јапан
Фукуока

Шпанија
4 : 2
Југославија

Русија
7 : 6
Италија
2003.
детаљи
Шпанија
Барселона

Мађарска
11 : 9
Италија

Србија и Црна Гора
5 : 3
Грчка
2005.
детаљи
Канада
Монтреал

Србија и Црна Гора
8 : 7
Мађарска

Грчка
11 : 10
Хрватска
2007.
детаљи
Аустралија
Мелбурн

Хрватска
9 : 8
Мађарска

Шпанија
18 : 17
Србија
2009.
детаљи
Италија
Рим

Србија
14 : 13
Шпанија

Хрватска
8 : 6
Сједињене Државе
2011.
детаљи
Кина
Шангај

Италија
8 : 7
Србија

Хрватска
12 : 11
Мађарска
2013.
детаљи
Шпанија
Барселона

Мађарска
8 : 7
Црна Гора

Хрватска
10 : 8
Италија
2015.
детаљи
Русија
Казањ

Србија
11 : 4
Хрватска

Грчка
11 : 9
Италија
2017.
детаљи
Мађарска
Будимпешта

Хрватска
8 : 6
Мађарска

Србија
11 : 8
Грчка
2019.
детаљи
Јужна Кореја
Квангџу

Италија
10 : 5
Шпанија

Хрватска
10 : 7
Мађарска
2022.
детаљи
Мађарска
Мађарска

Шпанија
15 : 14
(6 : 5 пен.)

Италија

Грчка
10 : 7
Хрватска
2023.
детаљи
Јапан
Фукуока

Мађарска
10 : 10
(4 : 3 пен.)

Грчка

Шпанија
9 : 6
Србија
2024.
детаљи
Катар
Доха

Хрватска
11 : 11
(4 : 2 пен.)

Италија

Шпанија
14 : 10
Француска
2025.
детаљи
Сингапур
Каланг
2027.
детаљи
Мађарска
Будимпешта

Биланс медаља

[уреди | уреди извор]
 Ранг  Држава Злато Злато Сребро Сребро Бронза Бронза Укупно
1.  Србија[1][а] 5 2 5 12
2.  Мађарска 4 7 1 12
3.  Италија 4 4 1 9
4.  Шпанија 3 4 3 10
5.  Хрватска 3 1 4 8
6.  Русија [б] 2 1 3 6
7.  Грчка 0 1 3 4
8.  Црна Гора 0 1 0 1
9.  Немачка 0 0 1 1
Укупно 21 21 21 63

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б укључује медаље које су освојиле репрезентације СФРЈ и Србије и Црне Горе
  2. ^ укључује медаље које је освојио СССР
  1. ^ а б в „Water Polo Medallists and Statistics” (PDF). FINA.org (на језику: енглески). стр. 15. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 9. 2022. г. Приступљено 25. 10. 2022. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]