Светско првенство у дизању тегова

Светско првенство у дизању тегова је годишње такмичење за сваку од тежинских категорија, у организацији ИВФ (енгл. International Weightlifting Federation).
Историја
[уреди | уреди извор]Међународна федерација за дизање тегова основана је 1920. у Паризу, најпре као Међународна федерација за дизање тегова и културизам (бодибилдинг) ФИХК (фр. Fédération Internationale Halterophile et Culturiste) и као таква опстала до 1968, када су се раздвојили дизачи тегова и културисти и настала данашња организација ИВФ. После оснивања 1920. ФИХК је ретроактивно доделила статус светских првенстава такмичењима која су раније одржавана.
Прво незванично светско првенство у дизању тегова за аматере и професионалце одржано је 1887. у Лондону, а прво званично одржано је 28. марта 1891. у Лондону у мушкој, а од 1987. и у женској конкуренцији.
Број тежинских категорија се мењао од 1913. до 1997. од три до десет. Године 1998. одржана је још једна редукција у категоријама, приликом припремања увођења овог спорта у женској конкуренцији на Олимпијске игре 2000. у Сиднеју. Одлучено је да се такмичење одржава у осам мушких и седам женских тежинских категорија.
| Тежина | Мушкарци | Жене |
|---|---|---|
| до 56 кг | до 48 кг | |
| до 62 кг | до 53 кг | |
| до 69 кг | до 58 кг | |
| до 77 кг | до 63 кг | |
| до 85 кг | до 69 кг | |
| до 94 кг | до 75 кг | |
| до 105 кг | преко 75 кг | |
| преко 105 кг |
Светска првенства
[уреди | уреди извор]Мушкарци
[уреди | уреди извор]| # | Година | Датум | Град и земља домаћин | # Спортисти | # Земље |
|---|---|---|---|---|---|
| I | 1891 | 28. март | Лондон, |
7 | 6 |
| II | 1898 | 31. јул — 1. август | Беч, |
11 | 3 |
| III | 1899 | 4—5. април | Милано, |
5 | 3 |
| IV | 1903 | 1—3. октобар | Париз, |
18 | 5 |
| V | 1904 | 18. април | Беч, |
13 | 4 |
| VI | 1905 | 8—10. април | Берлин, |
41 | 4 |
| VII | 1905 | 11—13. јун | Дуизбург, |
7 | 2 |
| VIII | 1905 | 16. и 30. децембар | Париз, |
16 | 1 |
| IX | 1906 | 18. март | Лил, |
33 | 4 |
| X | 1907 | 19. мај | Франкфурт, |
23 | 3 |
| XI | 1908 | 8—9. децембар | Беч, |
23 | 2 |
| XII | 1909 | 3. октобар и 2. децембар | Беч, |
23 | 3 |
| XIII | 1910 | 4—6. јун | Дуизбург, |
57 | 5 |
| XIV | 1910 | 9—10. октобар | Беч, |
15 | 2 |
| XV | 1911 | 29—30. април | Штутгарт, |
36 | 3 |
| XVI | 1911 | 13–14. март | Берлин, |
27 | 2 |
| XVII | 1911 | 26. јун | Дрезден, |
21 | 3 |
| XVIII | 1911 | 29. јун – 2. јул | Беч, |
32 | 3 |
| XIX | 1913 | 28–29. јул | Breslau, |
40 | 4 |
| XX | 1920 | 4—8. септембар | Беч, |
74 | 4 |
| XXI | 1922 | 29–30. април | Талин, |
33 | 4 |
| XXII | 1923 | 8—9. септембар | Беч, |
76 | 7 |
| XXIII | 1937 | 10–12. септембар | Париз, |
50 | 10 |
| XXIV | 1938 | 21–23. октобар | Беч, |
38 | 11 |
| XXV | 1946 | 18–19. октобар | Париз, |
79 | 13 |
| XXVI | 1947 | 26–27. септембар | Philadelphia, |
39 | 12 |
| XXVII | 1949 | 4—6. септембар | Схевенинген, |
38 | 13 |
| XXVIII | 1950 | 13–15. октобар | Париз, |
56 | 17 |
| XXIX | 1951 | 26—28. октобар | Милано, |
62 | 14 |
| XXX | 1953 | 26—30. август | Стокхолм, |
70 | 19 |
| XXXI | 1954 | 7–10. октобар | Беч, |
100 | 23 |
| XXXII | 1955 | 12–16. октобар | Минхен, |
108 | 25 |
| XXXIII | 1957 | 8–12. новембар | Техеран, |
76 | 21 |
| XXXIV | 1958 | 16–21. септембар | Стокхолм, |
96 | 27 |
| XXXV | 1959 | 29. септембар — 4. октобар | Варшава, |
85 | 19 |
| XXXVI | 1961 | 20–25. септембар | Беч, |
120 | 33 |
| XXXVII | 1962 | 16–22. септембар | Будимпешта, |
113 | 27 |
| XXXVIII | 1963 | 16–22. септембар | Стокхолм, |
134 | 32 |
| XXXIX | 1964 | 11–18. октобар | Токио, |
149 | 42 |
| XL | 1965 | 27. септембар – 3. новембар | Техеран, |
85 | 24 |
| XLI | 1966 | 15–21. октобар | Источни Берлин, |
117 | 28 |
| XLII | 1968 | 13–19. октобар | Мексико сити, |
160 | 55 |
| XLIII | 1969 | 20–28. септембар | Варшава, |
166 | 37 |
| XLIV | 1970 | 12–20. септембар | Коламбус, |
129 | 28 |
| XLV | 1971 | 18–26. септембар | Лима, |
144 | 30 |
| XLVI | 1972 | 27. август – 6. септембар | Минхен, |
188 | 54 |
| XLVII | 1973 | 15–23. септембар | Хавана, |
189 | 39 |
| XLVIII | 1974 | 21–29. септембар | Манила, |
143 | 32 |
| XLIX | 1975 | 15–23. септембар | Москва, |
169 | 33 |
| L | 1976 | 18–27. јули | Монтреал, |
173 | 46 |
| LI | 1977 | 17–25. септембар | Штутгарт, |
186 | 44 |
| LII | 1978 | 4–8. октобар | Gettysburg, |
35 | |
| LIII | 1979 | 3–11. новембар | Солун, |
189 | 39 |
| LIV | 1980 | July 20–30 | Москва, |
173 | 40 |
| LV | 1981 | 13–20. септембар | Лил, |
194 | 35 |
| LVI | 1982 | 18–26. септембар | Љубљана, |
205 | 38 |
| LVII | 1983 | 22–31. октобар | Москва, |
187 | 32 |
| LVIII | 1984 | 29. јул – 8. август | Лос Алђелес, |
187 | 48 |
| LIX | 1985 | 23. август – 1. септембар | Седертеље, |
195 | 38 |
| LX | 1986 | 8–15. новембар | Софија, |
193 | 41 |
| LXI | 1987 | 6–13. септембар | Острава, |
168 | 29 |
| LXII | 1989 | 16–23. септембар | Атина, |
220 | 37 |
| LXIII | 1990 | 10–18. новембар | Будимпешта, |
182 | 38 |
- Такмичења у дизању тегова током Летњих олимпијски игара 1964, 1968, 1972, 1976, 1980. и 1984. се рачунају као Светском првенству у дизању тегова одговарајуће године. После игара 1984. у годинама одржавања Летњих олимпијских игара, Светска првенства у дизању дегова се не одржавају.
Жене
[уреди | уреди извор]Прва четири Светска првенства за жене од 1987. до 1990. одржавала су се одвојено од првенстава за мушкарце, а од 1991. одржавају се заједно.
| # | Година | Датум | Град и земља домаћин | # Спортисти | # Земље |
|---|---|---|---|---|---|
| I | 1987 | 30. октобар — 1. новембар | Дејтона Бич, |
100 | 22 |
| II | 1988 | 2–4. децембар | Џакарта, |
103 | 23 |
| III | 1989 | 24–26. новембар | Манчестер, |
133 | 25 |
| IV | 1990 | 26. мај — 3. јун | Сарајево, |
109 | 25 |
Комбиновано
[уреди | уреди извор]| # | Година | Датум | Град и земља домаћин | Мушкарци | Жене | |||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| М | Ж | Бр. учес. | Земље | Бр. учес. | Земље | |||
| LXIV | V | 1991 | 27. септембар – 6. октобар | Донауешинген, |
200 | 40 | 108 | 24 |
| — | VI | 1992 | 16–24. мај | Варна, |
— | — | 110 | 25 |
| LXV | VII | 1993 | 11–21. новембар | Мелбурн, Аустралија | 195 | 57 | 94 | 25 |
| LXVI | VIII | 1994 | 17–27. новембар | Истанбул, |
242 | 52 | 105 | 30 |
| LXVII | IX | 1995 | 16–26. новембар | Гуангџоу, |
345 | 63 | 93 | 26 |
| — | X | 1996 | –11. мај | Варшава, |
— | — | 102 | 24 |
| LXVIII | XI | 1997 | 6–14. децембар | Чијанг Мај, |
189 | 51 | 143 | 39 |
| LXIX | XII | 1998 | 10–15. новембар | Лахти, |
210 | 53 | 122 | 35 |
| LXX | XIII | 1999 | 21–28. новембар | Пиреј, Грчка | 395 | 79 | 231 | 51 |
| LXXI | XIV | 2001 | 4–11. новембар | Анталија, |
153 | 47 | 114 | 34 |
| LXXII | XV | 2002 | 18–26. новембар | Варшава, |
170 | 47 | 115 | 37 |
| LXXIII | XVI | 2003 | 14–22. новембар | Ванкувер, |
297 | 59 | 208 | 47 |
| LXXIV | XVII | 2005 | 9–17. новембар | Доха, |
169 | 58 | 112 | 42 |
| LXXV | XVIII | 2006 | 30. септембар – 7. октобар | Санто Доминго, |
298 | 58 | 186 | 39 |
| LXXVI | XIX | 2007 | 17–26. септембар | Чијанг Мај, |
355 | 70 | 225 | 53 |
| LXXVII | XX | 2009 | 20–29. новембар | Goyang, |
196 | 57 | 133 | 38 |
| LXXVIII | XXI | 2010 | 17–26. септембар | Анталија, |
312 | 63 | 203 | 50 |
| LXXIX | XXII | 2011 | 5–13. новембар | Париз, |
307 | 75 | 212 | 61 |
| LXXX | XXIII | 2013 | 20—27. октобар | Варшава, |
168 | 49 | 124 | 37 |
| LXXXI | XXIV | 2014 | 8—16. новембар | Астана, |
307 | 62 | 219 | 51 |
| LXXXII | XXV | 2015 | 20—28. новембар | Хјустон, |
324 | 76 | 261 | 72 |
| LXXXIII | XXVI | 2017 | 28. новембар—5. децембар | Анахајм, |
||||
Биланс медаља[уреди | уреди извор]Стање после СП 2015.
|
Вишеструки освајачи медаља[уреди | уреди извор]Табела показује најуспешније дизаче тегова на светским првенстви. У табели се налазе само они који су освојили 5 и више златних медаља.
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||