Пређи на садржај

Севојно

Координате: 43° 50′ 25″ С; 19° 53′ 33″ И / 43.840333° С; 19.8925° И / 43.840333; 19.8925
С Википедије, слободне енциклопедије
Севојно
Поглед на Севојно
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗлатиборски
ГрадУжице
Градска општинаСевојно
Становништво
 — 2022.6.426
Географске карактеристике
Координате43° 50′ 25″ С; 19° 53′ 33″ И / 43.840333° С; 19.8925° И / 43.840333; 19.8925
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина370 m
Севојно на карти Србије
Севојно
Севојно
Севојно на карти Србије
Остали подаци
Поштански број31205
Позивни број031
Регистарска ознакаUE

Севојно је градско насеље и седиште истоимене општине која се налази у саставу града Ужица у Златиборском управном округу.[1] Органи градске општине Севојно су конституисани после локалних избора 16. марта 2014. године, а скупштина градске општине има 15 одборника. Градску општину Севојно чини само насеље Севојно, мада је по иницијалној верзији требало да обухвата и насеља Горјани, Злакуса и Крвавци, која су на саветодавном референдуму одбили улазак у састав ове градске општине. Према попису из 2022. било је 6.426 становника[2] (према попису из 2011. било је 7.101 становника).

Севојно је индустријско насеље у западној Србији удаљено 6 километара од Ужица. Највећа експанзија овог насеља се десила 50-их и 60-их година 20. века, као последица изградње ваљаонице бакра и алуминијума која је током најбољих година свог постојања запошљавала и до 3.500 људи.

Основна школа "Алекса Дејовић" уписује у просеку 100 ученика годишње, тако да у њој тренутно учи око 800 ученика. Већина становништва је запослена у „Ваљаоници бакра а. д." (власништво конзорцијума „Ист поинт“ и „Амалко") и Ваљаоници алуминијума „Импол Севал“ (власништво словеначке фирме „Импол").

Од битнијих установа, поред школе, Севојно има свој дом здравља, пошту са засебном телефонском централом и станицу полиције. Друштвене активности се базирају такође на неколико битних установа и клубова, као што су ФК Севојно, културно - уметничко друштво „Севојно“, Радио клуб „Севојно“, Стрељачки клуб „Алекса Дејовић“, отворени олимпијски базен, историјски архив, библиотека и др... Овде се налази Железничка станица Севојно.

Овде се налазе Црква Сабора Светог архангела Гаврила у Севојну, Црква брвнара у Севојну и КУД „Севојно”.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Севојно живи 5.922 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 37,9 година (37,2 код мушкараца и 38,5 код жена). У насељу има 2.85 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,00.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.847
1953. 3.143
1961. 3.873
1971. 3.853
1981. 4.655
1991. 6.501 6.485
2002. 7.445 7.503
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
7.314 98,24%
Црногорци
  
20 0,26%
Југословени
  
6 0,08%
Муслимани
  
5 0,06%
Хрвати
  
4 0,05%
Македонци
  
3 0,04%
Словенци
  
2 0,02%
Албанци
  
2 0,02%
непознато
  
19 0,25%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Службени лист града Ужица 11/2013 Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016), Приступљено 14. 7. 2014.
  2. ^ „Коначни резултати пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 9. 7. 2023. 
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]