Пређи на садржај

Симеон Лазовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Симеон Лазовић
Лични подаци
Датум рођењаоко 1745.
Место рођењаБијело Поље, Црна Гора
Датум смрти1817.
Занимањесликар
Породица
ДецаАлексије Лазовић

Симеон Лазовић (око 1745, Бијело Поље1817) био је српски сликар и један од најпознатијих иконописаца свог времена на Балкану.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је око 1745. године у Бијелом Пољу. Свештеник Симеон Лазовић и његов син Алексије Лазовић најпознатији по томе што су осликавали иконе олтарских паравана (иконостаса) и зидове српских православних параклиса Светог Димитрија и Светог Николе на Косову.

Већина икона припада 18. и раном 19. веку; најбоље међу њима урадио је Симеон Лазовић крајем 18. века. Његов стил је наставио традицију византијског сликарства. Отац је сликара Алексија Лазовића.

Међу делима Симеона Лазовића су иконе сачуване у Кућанској брвнари у Новој Вароши из 1780. године и у цркви Светих апостола Петра и Павла у Сирогојну.[1][2]

Радио је на иконостасу у цркви Светог Ахилија у Ариљу као и на иконостасу манастира Света Тројица у Пљевљи.[3][4]

Са сином Алексијем осликао је иконостасе параклиса Светог Димитрија и Светог Николе у Високим Дечанима, као и иконостас манастира Савина у Херцег Новом, 1795. године. Такође, аутор је иконостаса и фресака из 1805. године у цркви Светог Николе у Брезови и многих других широм Далмације, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Србије.[5]

Радио је такође на иконостасима у црквама Преображења Христовог у Доњој Белој Реци, Светог Срђа и Вакха у Подима, Цркви брвнари у Севојну, Светог Петра и Павла у Јелакцима, Саборној цркви у Шибенику, у манастиру Пећка патријаршија и многим другим.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „CRKVE ZLATIBORSKOG KRAJA - KUCANI - Crkva Rodjenja Presvete Bogorodice”. www.uzice.net. Приступљено 2019-08-25. 
  2. ^ Historical review (на језику: руски). Naučno delo. 2002. 
  3. ^ „Klisura Monastery -” (на језику: енглески). 2015-09-29. Приступљено 2019-08-25. 
  4. ^ „Holy Trinity Monastery”. museu.ms (на језику: енглески). Приступљено 2019-08-25. 
  5. ^ „Споменици културе у Србији”. spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs. Приступљено 2019-08-25. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]