Црква Светог Ахилија у Ариљу

Из Википедије, слободне енциклопедије
За цркву посвећену истом свецу у Преспи, погледајте чланак црква Светог Ахилија.
Црква Светог Ахилија
Arilje church.jpg
Поглед на цркву Светог Ахилија
Опште информације
Место Ариље
Општина Општина Ариље
Држава  Србија
Врста споменика утврђени манастир (данас црква)
Време настанка XIII век
Тип споменика Споменик културе од изузетног значаја
Власник Република Србија

Црква Светог Ахилија је смештена на узвишењу у средишту данашњег Ариља и задужбина је краља Драгутина (краљ Србије 12761282, краљ Срема 1282—1316) са краја XIII века. Има основу једнобродне грађевине са нартексом и егзонартексом, а подигнута је у Рашком стилу, у коме јединствена по својим витким, издуженим пропроцијама и фасадама рашчлањеним пиластрима и слепим аркадама[1]. Израда фрескописа је завршена 1296. године и израђен је традицијама монументалног стила српског фрескосликарства XIII века, а у њему се истичу портрети самог Драгутина, затим његове супруге Каталине и њихових синова (Урошиц и Владислав), као и његовог брата, краља Милутина (1282—1321). Манастир је постојао и пре Драгутиновог доба, а у њему је од 1219. године[2] било седиште моравичког епископа. Сам локалитет је можда као манастир постојао још од доба цара Самуила (9761014), који је светом Ахилију подигао велики манастир у својој престоници Преспи. Манастир је био епископско седиште и 1433. године, а 1650. године се помиње као запустео. Крајем XIX века у цркви се налазио празан гроб светог Ахилија, а српски родослови наводе да је у њој био сахрањен и Драгутинов син Урошиц, из чијих моштију је текло миро[2].

Конзерваторски радови на цркви су окончани 1996. године, а сама грађевина се налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од изузетног значаја[3][1].

Грађевина[уреди]

Црква светог Ахилија је подигнута на остацима манастирске цркве у којој је било седиште епископије Моравичке од 1219. године. Црква има основу једнобродне грађевине, над којом се уздиже купола, са нартексом и нешто касније дограђеним егзонартекс, тако по основи одговара црквама Рашког стила, развијене основе. Олтарски део јој је троделан, певнице имају правоугаону основу, а поједина архитектонска решења је чине јединственом међу црквама Рашког стила. Сама купола има шест прозора, што је редак случај код српских цркава[4].

Сликарство[уреди]

Ктиторски портрет краља Драгутина

Према натпису очуваном у цркви, њен живопис је завршен 1296. године и надовезује се на тзв. златни век српског сликарства, који свој врхунац достиже сликарством Сопоћана (12631268). Данас је у делимично очуван, највише у нартексу, у нешто мањој мери у наосу, док су у егзонартексу очувани само мали фрагменти.

У првој зони фрескописа у наосу приказани су, у стојећем положају, свеци из династије Немањића са српским епископима и архиепископима, као својеврсна потврда јединства државе и цркве у Немањићкој Србији[1]. Изнад њих су приказане сцене из живота Пресвете Богородице, Велики празници и Христова страдања. Ђаконикон је украшен призорима из живота светог Николе, док су у апсиди представљене евхаристичке теме.

Ктиторски портрет краља Драгутина са моделом цркве, налази се у доњој зони нартекса. У истом нивоу се налазе и портрети његовог брата, супруге и синова, док су изнад њих приказани васељенски сабори и теме из Старог завета.

Види још[уреди]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Споменици културе у Србији: Црква Св. Ахилија (сајт САНУ) (српски) (енглески)
  2. 2,0 2,1 Василије Марковић, Православно монаштво и манастири у средњовековној Србији (прво издање), Сремски Карловци 1920.
  3. „Споменици културе од изузетног значаја“ (Министарство културе Републике Србије) (српски)
  4. Александар Дероко, Монументална и декоративна архитектура у средњовековној Србији (треће допуњено издање), Београд 1985.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]