Црква Богородичиног Ваведења у Долцу
| Црква Богородичиног Ваведења у Долцу | |
|---|---|
 Црква Богородичиног Ваведења | |
| Опште информације | |
| Место | Долац |
| Општина | Клина |
| Време настанка | 14. век |
| Тип културног добра | Споменик културе од изузетног значаја |
| Надлежна установа за заштиту | Покрајински завод за заштиту споменика културе Косова и Метохије |
Црква Богородичиног Ваведења се налазила у Долцу, насељеном месту на територији општине Клине. Подигнута је током 14. века, убрајала се у споменике културе од изузетног значаја.
Историјат
[уреди | уреди извор]Према археолошким подацима, на узвишењу изнад села Долац још у 14. веку постојао је манастир. У турском попису из 1455. године помињу се три његова монаха, док о већој обнови с краја 16. и првих деценија 17. века сведоче камени остаци оградног зида, куле, улазне капије и чесме, док је спратни конак свакако млађи.
Изглед
[уреди | уреди извор]У средишту порте се налазила мала, једнобродна црква са полукружном апсидом. Једини архитектонски украс постојао је на њеним попречним фасадама, у виду лука ослоњеног на конзоле који је одцртавао линију свода у унутрашњости. Живопис су образовале чак три, хронолошки различите целине. Најстарије зидне слике, у зони стојећих фигура на западном и северном зиду, могле би потицати с прелаза 14. у 15. век и према стилским одликама приписане су чувеној зрзанској радионици јеромонаха Макарија. Крају 15. или почетку наредног века припадале би фреске у источном делу цркве, док је натписом у олтару трећа фаза датована у 1619/1620. годину. Имена приложника била су исписана уз фреске чију су израду платили.
Археолошка истраживања мањег обима изведена су на комплексу у периоду 1993–1995. године, а неопходни конзерваторски радови на фрескама 1991. године.
Разарање цркве 1999. године
[уреди | уреди извор]Јула месеца 1999. године, након доласка италијанских снага КФОР-а, албански екстремисти су цркву опљачкали а часну трпезу уништили у комаде. Црква је изнутра запаљена. Црква је минирана почетком августа 1999. и сравњена са земљом.[1]
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Манастир са црквом Ваведења Богородичиног — Споменици културе у Србији”. САНУ.
- Републички завод за заштиту споменика културе - Београд
- Листа споменика
- Републички завод за заштиту споменика културе-Београд/База непокретних културних добара
- СПЦ Ваведења Богородице
Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са http://www.sanu.ac.rs. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2009072410055859.
