Платински метали — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
= Платински метали =
= Платински метали =
'''Платински метали''' су група [[Прелазни метал|прелазних метала]] коју чине: [[рутенијум]], [[родијум]], [[паладијум]], [[осмијум]], [[иридијум]] и [[платина]]. Сви ови елементи се налазе у [[Блок (периодни систем)|d-блоку]], у [[5. периода хемијских елемената|5.]] и [[6. периода хемијских елемената|6.]] [[Периода (периодни систем)|периоди]], непосредно испред [[Сребро|сребра]] и [[Злато|злата]]. Деле се на лаке (Ru, Rh, Pd; ρ≈12gcm<sup>-3</sup>) и тешке платинске метале(Os, Ir, Pt; ρ≈22gcm<sup>-3</sup>).
'''Платински метали''' су група [[Прелазни метал|прелазних метала]] коју чине: [[рутенијум]], [[родијум]], [[паладијум]], [[осмијум]], [[иридијум]] и [[платина]].<ref>{{Citation|title=Platinum Group Metals and Compounds|url=http://dx.doi.org/10.1002/14356007.a21_075|publisher=Wiley-VCH Verlag GmbH & Co. KGaA|date=2001-06-15|accessdate=2019-04-24|isbn=3527306730|first=Hermann|last=Renner|first2=Günther|last2=Schlamp|first3=Ingo|last3=Kleinwächter|first4=Ernst|last4=Drost|first5=Hans Martin|last5=Lüschow|first6=Peter|last6=Tews|first7=Peter|last7=Panster|first8=Manfred|last8=Diehl|first9=Jutta|last9=Lang}}</ref> Сви ови елементи се налазе у [[Блок (периодни систем)|d-блоку]], у [[5. периода хемијских елемената|5.]] и [[6. периода хемијских елемената|6.]] [[Периода (периодни систем)|периоди]], непосредно испред [[Сребро|сребра]] и [[Злато|злата]]. Деле се на лаке (Ru, Rh, Pd; ρ≈12gcm<sup>-3</sup>) и тешке платинске метале (Os, Ir, Pt; ρ≈22gcm<sup>-3</sup>).<ref>{{Cite web|url=http://www.ttf.unizg.hr/b-news/news_upload_files/2013/vijest_04-10-2013_524e818660ff4/18_Opca_kemija_M_Cetina.pdf|title=|last=|first=|date=|website=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref>

__TOC__
__TOC__
== Налажење ==
== Налажење ==
=== Платина ===
=== Платина ===
Платина се може јавити у слободном стању или у различитим [[Минерал|минералима]] и [[Руда|рудама]]. Најчешће се налази у облику [[Платина-арсенид|платина-арсенида]] (PtAs<sub>2</sub>) или [[Платина-сулфид|платина-сулфида]] (PtS). Велика налазишта платине су у [[Русија|Русији]], [[Канада|Канади]], [[Сједињене Америчке Државе|САД-у]], [[Јужноафричка Република|Јужноафричкој Републици]] и [[Зимбабве|Зимбабвеу]].
Платина се може јавити у слободном стању или у различитим [[Минерал|минералима]] и [[Руда|рудама]].<ref>{{Cite book|url=http://worldcat.org/oclc/906094390|title=Platinum|last=British Geological Survey.|date=2009|publisher=BGS|oclc=906094390}}</ref> Најчешће се налази у облику [[Платина-арсенид|платина-арсенида]] (PtAs<sub>2</sub>) или [[Платина-сулфид|платина-сулфида]] (PtS).<ref>{{Cite journal|last=Alhumade|first=Hesham|last2=Nauman|first2=Hiba|last3=Elkamel|first3=Erij|last4=Yu|first4=Aiping|last5=Elkamel|first5=Ali|date=2018-10-20|title=CORROSION PROTECTION OF STAINLESS STEEL TYPE 304 USING GRAPHENE COMPOSITES|url=http://dx.doi.org/10.20319/mijst.2015.12.5772|journal=MATTER: International Journal of Science and Technology|volume=1|issue=2|pages=57–72|doi=10.20319/mijst.2015.12.5772|issn=2454-5880}}</ref> Велика налазишта платине су у [[Русија|Русији]], [[Канада|Канади]], [[Сједињене Америчке Државе|САД-у]], [[Јужноафричка Република|Јужноафричкој Републици]] и [[Зимбабве|Зимбабвеу]].<ref>{{Cite journal|date=2014|title=Mineral commodity summaries 2014|url=http://dx.doi.org/10.3133/70100414|journal=Mineral Commodity Summaries|doi=10.3133/70100414}}</ref>
=== Осмијум ===
=== Осмијум ===
Осмијум се највише налази у руди [[осморидијум]], која је мешавина осмијума и иридијума. Такође се налази у слободом стању у речним токовима богатим платином у [[Русија|Русији]], [[Северна Америка|Северној]] и [[Јужна Америка|Јужној Америци]].
Осмијум се највише налази у руди [[осморидијум]], која је мешавина осмијума и иридијума. Такође се налази у слободом стању у речним токовима богатим платином у [[Русија|Русији]], [[Северна Америка|Северној]] и [[Јужна Америка|Јужној Америци]].<ref name=":0">{{Cite journal|date=2014|title=Mineral commodity summaries 2014|url=http://dx.doi.org/10.3133/70100414|journal=Mineral Commodity Summaries|doi=10.3133/70100414}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Lee Eden|first=Bradford|date=2012-10-19|title=Nature's Building Blocks: Everything You Need to Know about the Elements (new edition)2012356John Emsley. Nature's Building Blocks: Everything You Need to Know about the Elements (new edition). Oxford: Oxford University Press 2011. vii+699 pp., ISBN: 978 0 19 960563 7 £14.99 $24.95|url=http://dx.doi.org/10.1108/09504121211278368|journal=Reference Reviews|volume=26|issue=8|pages=43–44|doi=10.1108/09504121211278368|issn=0950-4125}}</ref>
=== Иридијум ===
=== Иридијум ===
Руде иридијума су [[осморидијум]] и [[иридосмин]], обе мешавине са осмијумом. У слободном стању се налази са осталим платинским металима у [[Алувијална раван|алувијалним равнима]].
Руде иридијума су [[осморидијум]] и [[иридосмин]], обе мешавине са осмијумом. У слободном стању се налази са осталим платинским металима у [[Алувијална раван|алувијалним равнима]].<ref name=":0" />
=== Рутенијум ===
=== Рутенијум ===
Рутенијум се налази у рудама са осталим металима ове групе у [[Русија|Русији]], [[Северна Америка|Северној]] и [[Јужна Америка|Јужној Америци]].
Рутенијум се налази у рудама са осталим металима ове групе у [[Русија|Русији]], [[Северна Америка|Северној]] и [[Јужна Америка|Јужној Америци]].<ref name=":0" />
=== Родијум ===
=== Родијум ===
Индустријско добијање родијума је веома тешко, због тога што се он налази помешан са осталим металима као што су [[паладијум]], [[злато]] и [[сребро]]. Највеће количине се налазе у [[Јужноафричка Република|Јужноафричкој Републици]], [[Русија|Русији]], [[Северна Америка|Северној]] и [[Јужна Америка|Јужној Америци]]. Међутим, годишња светска производња овог метала износи само између 7 и 8 [[тона]], због малог броја рудних налазишта.
Индустријско добијање родијума је веома тешко, због тога што се он налази помешан са осталим металима као што су [[паладијум]], [[злато]] и [[сребро]]. Највеће количине се налазе у [[Јужноафричка Република|Јужноафричкој Републици]], [[Русија|Русији]], [[Северна Америка|Северној]] и [[Јужна Америка|Јужној Америци]]. Међутим, годишња светска производња овог метала износи само између 7 и 8 [[тона]], због малог броја рудних налазишта.<ref name=":1">{{Cite web|url=http://dx.doi.org/10.15438/rr.5.1.7|title=Original PDF|website=dx.doi.org|access-date=2019-04-24}}</ref>
=== Паладијум ===
=== Паладијум ===
Паладијум се углавном налази у сулфидним рудама као што је [[пирохотит]]. Паладијум се налази у слободном стању или у легури са платином у [[Русија|Русији]], [[Аустралија|Аустралији]], [[Етиопија|Етиопији]], [[Северна Америка|Северној]] и [[Јужна Америка|Јужној Америци]].
Паладијум се углавном налази у сулфидним рудама као што је [[пирохотит]]. Паладијум се налази у слободном стању или у легури са платином у [[Русија|Русији]], [[Аустралија|Аустралији]], [[Етиопија|Етиопији]], [[Северна Америка|Северној]] и [[Јужна Америка|Јужној Америци]].<ref name=":1" />
== Својства ==
== Својства ==
Платински метали имају сличне [[Fizička osobina|физичке]] и [[Hemijska osobina|хемијске особине]]. Поседују велику отпорност на деловање већине хемијских средстава. Отпорни су на [[Вода|воду]], хабање и губитак сјаја што их чини (поготово платину) погодним за израду [[Накит|накита]]. Имају одличне високо-температурне карактеристике и стабилна [[електрична својства]]. Имају позитивне вредности [[Стандардни електродни потенцијал|стандардног електродног потенцијала]]. Врло су инертни; не растварају се у већини растварача. У [[Азотна киселина|азотној киселини]] раствара се паладијум, а у ''[[Царска вода|царској води]]'' паладијум и платина. Учествују у грађењу многих [[Комплексно једињење|комплексних једињења]], стварајући координатне спојеве са [[Угљен-моноксид|угљен-моноксидом]] и другим π-везујућим [[Ligand|лигандима]]. Постоји велики број комплекса у којима је [[Водоник|водоников]] атом директно везан за платински метал. Упркос доброј отпорности и високој [[Тачка топљења|тачки топљења]], њихова примена као [[Технички метали|техничких метала]] је ограничена због мале распрострањености и тешкоћама приликом издвајања.
Платински метали имају сличне [[Fizička osobina|физичке]] и [[Hemijska osobina|хемијске особине]].<ref>{{Cite web|url=https://rruff-2.geo.arizona.edu/uploads/CM29_231.pdf|title=|last=|first=|date=|website=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref> Поседују велику отпорност на деловање већине хемијских средстава. Отпорни су на [[Вода|воду]], хабање и губитак сјаја што их чини (поготово платину) погодним за израду [[Накит|накита]]. Имају одличне високо-температурне карактеристике и стабилна [[електрична својства]]. Имају позитивне вредности [[Стандардни електродни потенцијал|стандардног електродног потенцијала]]. Врло су инертни; не растварају се у већини растварача. У [[Азотна киселина|азотној киселини]] раствара се паладијум, а у ''[[Царска вода|царској води]]'' паладијум и платина. Учествују у грађењу многих [[Комплексно једињење|комплексних једињења]], стварајући координатне спојеве са [[Угљен-моноксид|угљен-моноксидом]] и другим π-везујућим [[Ligand|лигандима]]. Постоји велики број комплекса у којима је [[Водоник|водоников]] атом директно везан за платински метал. Упркос доброј отпорности и високој [[Тачка топљења|тачки топљења]], њихова примена као [[Технички метали|техничких метала]] је ограничена због мале распрострањености и тешкоћама приликом издвајања.<ref name=":2">{{Cite web|url=http://stari.svethemije.com/node/385.html|title=Elementi VIIIb grupe PSE|website=stari.svethemije.com|language=sr|access-date=2019-04-24}}</ref>
== Примена ==
== Примена ==
Највећу примену има платина као најдоступнија. Користи се у [[Јувелирство|јувелирству]] и [[Електротехника|електротехници]] (платинске [[Електрода|електроде]]). Платина, њене легуре и иридијум се користе као материјал за израду реактора за раст [[Монокристал|монокристала]], нарочито [[Оксид|оксида]]. Најважнија примена платине, као и паладијума, иридијума, осмијума, родијума, рутенијума јесте у хемијској индустрији као [[Катализатор|катализатори]]. Користе се за производњу [[Азотна киселина|азотне киселине]], [[Водоник-сулфид|водоник-сулфида]], [[Амонијак|амонијака]] и као и за катализовање великог броја реакција у [[Органска хемија|органској хемији]] (разне [[Хидрогенизација|хидрогенизације]] - паладаијум и други елементи апсорбују велике количине [[Водоник|водоника]] у спрашеном стању).
Највећу примену има платина као најдоступнија. Користи се у [[Јувелирство|јувелирству]] и [[Електротехника|електротехници]] (платинске [[Електрода|електроде]]). Платина, њене легуре и иридијум се користе као материјал за израду реактора за раст [[Монокристал|монокристала]], нарочито [[Оксид|оксида]]. Најважнија примена платине, као и паладијума, иридијума, осмијума, родијума, рутенијума јесте у хемијској индустрији као [[Катализатор|катализатори]]. Користе се за производњу [[Азотна киселина|азотне киселине]], [[Водоник-сулфид|водоник-сулфида]], [[Амонијак|амонијака]] и као и за катализовање великог броја реакција у [[Органска хемија|органској хемији]] (разне [[Хидрогенизација|хидрогенизације]] - паладаијум и други елементи апсорбују велике количине [[Водоник|водоника]] у спрашеном стању).<ref name=":2" />
== Референце ==
== Референце ==
{{reflist}}
{{reflist}}

Верзија на датум 24. април 2019. у 20:21

Платински метали

Платински метали су група прелазних метала коју чине: рутенијум, родијум, паладијум, осмијум, иридијум и платина.[1] Сви ови елементи се налазе у d-блоку, у 5. и 6. периоди, непосредно испред сребра и злата. Деле се на лаке (Ru, Rh, Pd; ρ≈12gcm-3) и тешке платинске метале (Os, Ir, Pt; ρ≈22gcm-3).[2]

Налажење

Платина

Платина се може јавити у слободном стању или у различитим минералима и рудама.[3] Најчешће се налази у облику платина-арсенида (PtAs2) или платина-сулфида (PtS).[4] Велика налазишта платине су у Русији, Канади, САД-у, Јужноафричкој Републици и Зимбабвеу.[5]

Осмијум

Осмијум се највише налази у руди осморидијум, која је мешавина осмијума и иридијума. Такође се налази у слободом стању у речним токовима богатим платином у Русији, Северној и Јужној Америци.[6][7]

Иридијум

Руде иридијума су осморидијум и иридосмин, обе мешавине са осмијумом. У слободном стању се налази са осталим платинским металима у алувијалним равнима.[6]

Рутенијум

Рутенијум се налази у рудама са осталим металима ове групе у Русији, Северној и Јужној Америци.[6]

Родијум

Индустријско добијање родијума је веома тешко, због тога што се он налази помешан са осталим металима као што су паладијум, злато и сребро. Највеће количине се налазе у Јужноафричкој Републици, Русији, Северној и Јужној Америци. Међутим, годишња светска производња овог метала износи само између 7 и 8 тона, због малог броја рудних налазишта.[8]

Паладијум

Паладијум се углавном налази у сулфидним рудама као што је пирохотит. Паладијум се налази у слободном стању или у легури са платином у Русији, Аустралији, Етиопији, Северној и Јужној Америци.[8]

Својства

Платински метали имају сличне физичке и хемијске особине.[9] Поседују велику отпорност на деловање већине хемијских средстава. Отпорни су на воду, хабање и губитак сјаја што их чини (поготово платину) погодним за израду накита. Имају одличне високо-температурне карактеристике и стабилна електрична својства. Имају позитивне вредности стандардног електродног потенцијала. Врло су инертни; не растварају се у већини растварача. У азотној киселини раствара се паладијум, а у царској води паладијум и платина. Учествују у грађењу многих комплексних једињења, стварајући координатне спојеве са угљен-моноксидом и другим π-везујућим лигандима. Постоји велики број комплекса у којима је водоников атом директно везан за платински метал. Упркос доброј отпорности и високој тачки топљења, њихова примена као техничких метала је ограничена због мале распрострањености и тешкоћама приликом издвајања.[10]

Примена

Највећу примену има платина као најдоступнија. Користи се у јувелирству и електротехници (платинске електроде). Платина, њене легуре и иридијум се користе као материјал за израду реактора за раст монокристала, нарочито оксида. Најважнија примена платине, као и паладијума, иридијума, осмијума, родијума, рутенијума јесте у хемијској индустрији као катализатори. Користе се за производњу азотне киселине, водоник-сулфида, амонијака и као и за катализовање великог броја реакција у органској хемији (разне хидрогенизације - паладаијум и други елементи апсорбују велике количине водоника у спрашеном стању).[10]

Референце

  1. ^ Renner, Hermann; Schlamp, Günther; Kleinwächter, Ingo; Drost, Ernst; Lüschow, Hans Martin; Tews, Peter; Panster, Peter; Diehl, Manfred; Lang, Jutta (2001-06-15), Platinum Group Metals and Compounds, Wiley-VCH Verlag GmbH & Co. KGaA, ISBN 3527306730, Приступљено 2019-04-24 
  2. ^ (PDF) http://www.ttf.unizg.hr/b-news/news_upload_files/2013/vijest_04-10-2013_524e818660ff4/18_Opca_kemija_M_Cetina.pdf.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  3. ^ British Geological Survey. (2009). Platinum. BGS. OCLC 906094390. 
  4. ^ Alhumade, Hesham; Nauman, Hiba; Elkamel, Erij; Yu, Aiping; Elkamel, Ali (2018-10-20). „CORROSION PROTECTION OF STAINLESS STEEL TYPE 304 USING GRAPHENE COMPOSITES”. MATTER: International Journal of Science and Technology. 1 (2): 57—72. ISSN 2454-5880. doi:10.20319/mijst.2015.12.5772. 
  5. ^ „Mineral commodity summaries 2014”. Mineral Commodity Summaries. 2014. doi:10.3133/70100414. 
  6. ^ а б в „Mineral commodity summaries 2014”. Mineral Commodity Summaries. 2014. doi:10.3133/70100414. 
  7. ^ Lee Eden, Bradford (2012-10-19). „Nature's Building Blocks: Everything You Need to Know about the Elements (new edition)2012356John Emsley. Nature's Building Blocks: Everything You Need to Know about the Elements (new edition). Oxford: Oxford University Press 2011. vii+699 pp., ISBN: 978 0 19 960563 7 £14.99 $24.95”. Reference Reviews. 26 (8): 43—44. ISSN 0950-4125. doi:10.1108/09504121211278368. 
  8. ^ а б „Original PDF”. dx.doi.org. Приступљено 2019-04-24. 
  9. ^ (PDF) https://rruff-2.geo.arizona.edu/uploads/CM29_231.pdf.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  10. ^ а б „Elementi VIIIb grupe PSE”. stari.svethemije.com (на језику: српски). Приступљено 2019-04-24.