Родијум
| Родијум (45Rh) | |||||
|---|---|---|---|---|---|
|
|||||
| Општи подаци | |||||
| Припадност скупу | прелазни метали | ||||
| група, периода | VIIIB, 5 | ||||
| густина, тврдоћа | 12460 kg/m3, 6 | ||||
| боја | сребрносива |
||||
| Особине атома | |||||
| атомска маса | 102,90550 u | ||||
| атомски радијус | 135 (173) pm | ||||
| ковалентни радијус | 135 pm | ||||
| ван дер Валсов радијус | без података | ||||
| електронска конфигурација | [Kr]4d85s1 | ||||
| e- на енергетским нивоима | 2, 8, 18, 16, 1 | ||||
| оксидациони број | 2, 3, 4 | ||||
| Особине оксида | амфотерни | ||||
| Кристална структура | регуларна зидно центрирана |
||||
| Физичке особине | |||||
| агрегатно стање | чврсто | ||||
| температура топљења | 2237 K (1964 °C) |
||||
| температура кључања | 3968 K (3695 °C) |
||||
| молска запремина | 8,28×10-3 m³/mol | ||||
| топлота испаравања | 493 kJ/mol | ||||
| топлота топљења | 21,5 kJ/mol | ||||
| брзина звука | 4.700 m/s (293,15 K) | ||||
| Остале особине | |||||
| Електронегативност | 2,28 (Паулинг) 1,45 (Алред) |
||||
| специфична топлота | 0,242 J/(kg*K) | ||||
| специфична проводљивост | 21,1×106 S/m | ||||
| топлотна проводљивост | 150 W/(m*K) | ||||
| I енергија јонизације | 719,7 kJ/mol | ||||
| II енергија јонизације | 1.740 kJ/mol | ||||
| III енергија јонизације | 2.997 kJ/mol | ||||
| Најстабилнији изотопи | |||||
Родијум (Rh, грчки - rhodium) - је метал VIIIB групе. Има 34 изотопа чије се атомске масе налазе измађу 94-112. Постојан је само изотоп 103 који представља 100% природног састава изотопа родијума.[1]
Родијум је добио име по грчкој речи rhodon што значи ружа. Откривен је 1803. године од стране W.H. Wollastona у Лондону.
У земљиној кори је заступљен у веома малој количини од 10-4 ppm (енг. parts per million). Добија се из неких руда бакра и никла у којима се налази око 0,1% родијума.[2]
Биолошки значај - Нека од његових комплексна једињења су отровна, и вероватно узрокују рак[тражи се извор од 03. 2011.].
У чистом облику је сјајан, сребрносив метал. Не реагује са водом, ваздухом и киселинама, али реагује са јаким базама. У чистом облику се не користи због његове веома високе цене. Цена родијума је око 6100 америчких долара за 1 фину унцу.[3]
Референце [уреди]
- ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536.
- ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.
- ^ „Price History Charts“
| Периодни систем елемената | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| H | He | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Li | Be | B | C | N | O | F | Ne | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Na | Mg | Al | Si | P | S | Cl | Ar | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| K | Ca | Sc | Ti | V | Cr | Mn | Fe | Co | Ni | Cu | Zn | Ga | Ge | As | Se | Br | Kr | ||||||||||||||||||||||||
| Rb | Sr | Y | Zr | Nb | Mo | Tc | Ru | Rh | Pd | Ag | Cd | In | Sn | Sb | Te | I | Xe | ||||||||||||||||||||||||
| Cs | Ba | La | Ce | Pr | Nd | Pm | Sm | Eu | Gd | Tb | Dy | Ho | Er | Tm | Yb | Lu | Hf | Ta | W | Re | Os | Ir | Pt | Au | Hg | Tl | Pb | Bi | Po | At | Rn | ||||||||||
| Fr | Ra | Ac | Th | Pa | U | Np | Pu | Am | Cm | Bk | Cf | Es | Fm | Md | No | Lr | Rf | Db | Sg | Bh | Hs | Mt | Ds | Rg | Cn | Uut | Fl | Uup | Lv | Uus | Uuo | ||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Спољашње везе [уреди]