Родијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Родијум (45Rh)
Ru - Rh - Pd
 
Co
Rh
Ir  
 
 
Rh-TableImage.png

Rh,45.jpg

Општи подаци
Припадност скупу прелазни метали
група, периода VIIIB, 5
густина, тврдоћа 12460 kg/m3, 6
боја сребрносива
Особине атома
атомска маса 102,90550 u
атомски радијус 135 (173) pm
ковалентни радијус 135 pm
ван дер Валсов радијус без података
електронска конфигурација [Kr]4d85s1
e- на енергетским нивоима 2, 8, 18, 16, 1
оксидациони број 2, 3, 4
Особине оксида амфотерни
Кристална структура регуларна зидно
центрирана
Физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 2237 K
(1964 °C)
температура кључања 3968 K
(3695 °C)
молска запремина 8,28×10-3 m³/mol
топлота испаравања 493 kJ/mol
топлота топљења 21,5 kJ/mol
брзина звука 4.700 m/s (293,15 K)
Остале особине
Електронегативност 2,28 (Паулинг)
1,45 (Алред)
специфична топлота 0,242 J/(kg*K)
специфична проводљивост 21,1×106 S/m
топлотна проводљивост 150 W/(m*K)
I енергија јонизације 719,7 kJ/mol
II енергија јонизације 1.740 kJ/mol
III енергија јонизације 2.997 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Родијум (Rh, грчки - rhodium) - је метал VIIIB групе. Има 34 изотопа чије се атомске масе налазе измађу 94-112. Постојан је само изотоп 103 који представља 100% природног састава изотопа родијума.[1]

Родијум је добио име по грчкој речи rhodon што значи ружа. Откривен је 1803. године од стране W.H. Wollastona у Лондону.

У земљиној кори је заступљен у веома малој количини од 10-4 ppm (енг. parts per million). Добија се из неких руда бакра и никла у којима се налази око 0,1% родијума.[2]


Биолошки значај - Нека од његових комплексна једињења су отровна, и вероватно узрокују рак[тражи се извор од 03. 2011.].

У чистом облику је сјајан, сребрносив метал. Не реагује са водом, ваздухом и киселинама, али реагује са јаким базама. У чистом облику се не користи због његове веома високе цене. Цена родијума је око 6100 америчких долара за 1 фину унцу.[3]

Референце[уреди]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 
  3. ^ „Price History Charts“. 

Литература[уреди]


Спољашње везе[уреди]