Паладијум

Паладијум (46Pd)
Rh - Pd - Ag   Ni Pd Pt       периодни систем
Општи подаци
Припадност скупу	прелазни метали
група, периода	VIIIB, 5
густина, тврдоћа	12023 kg/m3, 4,75
боја	сребрносива
Особине атома
атомска маса	106,42 u
атомски радијус	140 (169) pm
ковалентни радијус	131 pm
ван дер Валсов радијус	163 pm
електронска конфигурација	[Kr]4d10
e- на енергетским нивоима	2, 8, 18, 18
оксидациони број	±1
Особине оксида	средње базни
Кристална структура	регуларна зидно центрирана
Физичке особине
агрегатно стање	чврсто
температура топљења	1828,05 K (1554,90 °C)
температура кључања	3236 K (2963 °C)
молска запремина	8,56×10-3 m³/mol
топлота испаравања	357 kJ/mol
топлота топљења	17,6 kJ/mol
брзина звука	3070 m/s (293,15 K)
Остале особине
Електронегативност	2,20 (Паулинг) 1,35 (Алред)
специфична топлота	244 J/(kg*K)
специфична проводљивост	9,5×106 S/m
топлотна проводљивост	71,8 W/(m*K)
I енергија јонизације	804,4 kJ/mol
II енергија јонизације	1.870 kJ/mol
III енергија јонизације	3177 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Паладијум (Pd, лат. palladium) је метал VIIIB групе.

Поседује 25 изотопа чије се атомске масе налазе између 96-116. Постојани изотопи су: 102, 104-106, 108 i 110.

Заступљен је у земљиној кори у количини од 6x10^-4 ppm (енг. parts per million) углавном као пратиоц руда бакра и цинка.

Откривен је 1803. од стране Williama Hyde Wollastona, у Лондону.

Име елемента потиче од планетоида Pallas. Спада у племените метале.

Најкориснија једињења паладијума су његова киселина и Pd(PPh₃)₃.

Паладијум нема никаквог биолошког значаја

У чистом облику он је сјајан, сребрносив метал, кован и растегљив. Не реагује са водом и ваздухом. Јаке киселине, као и јаке базе га растварају. Лако апсорбује гасовити водоник, јер величина „рупа“ у његовој кристалној решетки одговара величини молекула H₂.

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Паладијум