Паладијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Паладијум (46Pd)
Rh - Pd - Ag
 
Ni
Pd
Pt  
 
 
Pd-TableImage.png

Pd,46.jpg

Општи подаци
Припадност скупу прелазни метали
група, периода VIIIB, 5
густина, тврдоћа 12023 kg/m3, 4,75
боја сребрносива
Особине атома
атомска маса 106,42 u
атомски радијус 140 (169) pm
ковалентни радијус 131 pm
ван дер Валсов радијус 163 pm
електронска конфигурација [Kr]4d10
e- на енергетским нивоима 2, 8, 18, 18
оксидациони број ±1
Особине оксида средње базни
Кристална структура регуларна зидно
центрирана
Физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 1828,05 K
(1554,90 °C)
температура кључања 3236 K
(2963 °C)
молска запремина 8,56×10-3 m³/mol
топлота испаравања 357 kJ/mol
топлота топљења 17,6 kJ/mol
брзина звука 3070 m/s (293,15 K)
Остале особине
Електронегативност 2,20 (Паулинг)
1,35 (Алред)
специфична топлота 244 J/(kg*K)
специфична проводљивост 9,5×106 S/m
топлотна проводљивост 71,8 W/(m*K)
I енергија јонизације 804,4 kJ/mol
II енергија јонизације 1.870 kJ/mol
III енергија јонизације 3177 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Паладијум (Pd, лат. palladium) је метал VIIIB групе.[1]

Поседује 25 изотопа чије се атомске масе налазе између 96-116. Постојани изотопи су: 102, 104-106, 108 i 110.[2]

Заступљен је у земљиној кори у количини од 6x10-4 ppm (енг. parts per million) углавном као пратиоц руда бакра и цинка.

Откривен је 1803. од стране Williama Hyde Wollastona, у Лондону.

Име елемента потиче од планетоида Pallas. Спада у племените метале.

Најкориснија једињења паладијума су његова киселина и Pd(PPh3)3.

Паладијум нема никаквог биолошког значаја

У чистом облику он је сјајан, сребрносив метал, кован и растегљив. Не реагује са водом и ваздухом. Јаке киселине, као и јаке базе га растварају. Лако апсорбује гасовити водоник, јер величина „рупа“ у његовој кристалној решетки одговара величини молекула H2.

Извори[уреди]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Литература[уреди]


Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Паладијум