Иридијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иридијум (77Ir)
Os - Ir - Pt
Rh
Ir
Mt  
 
 
Ir-TableImage.png

Iridium foil.jpg

Општи подаци
Припадност скупу прелазни метали
група, периода VIIIB, 6
густина, тврдоћа 22650 kg/m3, 6,5
боја сребрнобела
Особине атома
атомска маса 192,217 u
атомски радијус 135 (180) pm
ковалентни радијус 137 pm
ван дер Валсов радијус без података
електронска конфигурација [Xe]4f145d76s2
e- на енергетским нивоима 2, 8, 18, 32, 15, 2
оксидациони број 2, 3, 4, 6
Особине оксида средње базни
Кристална структура регуларна зидно
центрирана
Физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 2739 K (2466 °C)
температура кључања 4.701 K (4428 °C)
молска запремина 8,52×10-3 m³/мол
топлота испаравања 605 kJ/mol
топлота топљења 26,1 kJ/mol
брзина звука 4.825 m/s (293,15K)
Остале особине
Електронегативност 2,20(Паулинг)
1,55 (Алред)
специфична топлота 130 J/(kg*K)
специфична проводљивост 19,7×106 S/m
топлотна проводљивост 147 W/(m*K)
I енергија јонизације 880 kJ/mol
II енергија јонизације 1.680 kJ/mol
III енергија јонизације 2.600 kJ/mol
IV енергија јонизације 3.800 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Иридијум (Ir, лат. iridium) - хемијски елемент, прелазни метал.[1] Назив потиче од латинске речи iris која означава дугу.

Заступљеност: иридијум је заступљен у земљиној кори у количини од 3×10-6 ppm (енгл. parts per million). Најважнији минерал иридијума је осмирид. Са густином од 22.56 g/cm3, иридијум је елемент са највећом густином после осмијума (22.59 g/cm3).[2]

Извори[уреди]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Литература[уреди]


Спољашње везе[уреди]