Махунарке — разлика између измена
Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
. |
||
| Ред 8: | Ред 8: | ||
У махунарке (легуминозе) убрајају се многобројне врсте поврћа: [[боб]], [[боранија]], [[грашак]], [[кикирики]], [[леблебија|наут]] (леблебија), [[обични пасуљ|пасуљ]], [[Сочиво (биљка)|сочиво]] (лећа) и [[соја]]. Плод ових биљака смештен је у махуни. |
У махунарке (легуминозе) убрајају се многобројне врсте поврћа: [[боб]], [[боранија]], [[грашак]], [[кикирики]], [[леблебија|наут]] (леблебија), [[обични пасуљ|пасуљ]], [[Сочиво (биљка)|сочиво]] (лећа) и [[соја]]. Плод ових биљака смештен је у махуни. |
||
На њиховом корену формирају се [[кврзице]] у којима живе бактерије ([[азотофиксатор]]и) које са биљком живе у [[Симбиоза|симбиози]]. Оне дају биљци [[азот]], изграђују [[аминокиселина|аминокиселине]] протеина (беланчевина) у плодовима махунарки, а од ње узимају храну. Махунарке представљају најбогатији извор [[протеина ]]који имају мању биолошку вредност од оних из житарица (због ниског садржаја есенцијалне аминокиселине метионин). Веома су хранљиве, енергетски јаке и лековите. Богате су биолошким квалитетним протеинима, посебно [[глобулин]]ом (око 28%), сложеним угљеним хидратима (око 65%), мањим количинама биљне масти, ензимима, великим количинама минерала(знатне количине калијума, гвожђа, фосфора, а нешто мање калцијума, магнезијума и цинка) и витаминима групе Б ([[витамин Б3|ниацин]], [[витамин Б1|тиамин]], [[pantotenska kiselina|пантотенска киселина]] и [[пиридоксин]]), нера |
На њиховом корену формирају се [[кврзице]] у којима живе бактерије ([[азотофиксатор]]и) које са биљком живе у [[Симбиоза|симбиози]]. Оне дају биљци [[азот]], изграђују [[аминокиселина|аминокиселине]] протеина (беланчевина) у плодовима махунарки, а од ње узимају храну. Махунарке представљају најбогатији извор [[протеина ]]који имају мању биолошку вредност од оних из житарица (због ниског садржаја есенцијалне аминокиселине метионин). Веома су хранљиве, енергетски јаке и лековите. Богате су биолошким квалитетним протеинима, посебно [[глобулин]]ом (око 28%), сложеним угљеним хидратима (око 65%), мањим количинама биљне масти, ензимима, великим количинама минерала(знатне количине калијума, гвожђа, фосфора, а нешто мање калцијума, магнезијума и цинка) и витаминима групе Б ([[витамин Б3|ниацин]], [[витамин Б1|тиамин]], [[pantotenska kiselina|пантотенска киселина]] и [[пиридоксин]]), нера створљивим, делимично растворљивим и потпуно растворљивим влакнима, која у цревима стварају гел. Код [[махунарке|махуна]], за разлику од житарица, алеуронски слој није чврсто срастао са честицама скроба, па се са љуском може одстранити. Љуска плода после натапања водом, лако се одстрањује љуштењем, па се ољуштено зрно припрема у облику пиреа. Љуска махунарки богата је целулозом, пектинским и другим тешко сварљивим материјама.<ref>[http://www.fondation-louisbonduelle.org/en/the-magazine/#category-bienfaits-des-legumes-en The Magazine | Fondation Louis Bonduelle]</ref> |
||
Нерастворљива влакна у махунаркама не варе се у [[Танко црево|танком цреву]], али покрећу њихов садржај до дебелог црева. Ту их бактерије разлажу и стварају масне киселине кратког ланца. Нерастворљива влакна дају масу столици и брже их покрећу, тако спречавају материје да се лепе на зид дебелог црева и узрокују [[Рак (болест)|рак]]. |
Нерастворљива влакна у махунаркама не варе се у [[Танко црево|танком цреву]], али покрећу њихов садржај до дебелог црева. Ту их бактерије разлажу и стварају масне киселине кратког ланца. Нерастворљива влакна дају масу столици и брже их покрећу, тако спречавају материје да се лепе на зид дебелог црева и узрокују [[Рак (болест)|рак]]. |
||
| Ред 15: | Ред 15: | ||
''Лековита својства махунарки:'' пасуљ (нарочито бели и црвени) и тофу (сир од соје), неутралишу виштва махунарки:ак желудачне киселине. Богатство калијума код махунарки доприноси регулисању срчаног ритма и промету материја у ћелијама, спречавају стварање камена у жучи.{{чињеница|date=10. 2017.}} |
''Лековита својства махунарки:'' пасуљ (нарочито бели и црвени) и тофу (сир од соје), неутралишу виштва махунарки:ак желудачне киселине. Богатство калијума код махунарки доприноси регулисању срчаног ритма и промету материја у ћелијама, спречавају стварање камена у жучи.{{чињеница|date=10. 2017.}} |
||
Махунарке се споро варе и као глукоза постепено прелазе у крв. Не смеју се користити некуване, јер садрже беланчевину лектин која изазива мучнину, повраћање, хеморагични ентеритис, дијареју и чеону главобољу. [[Лектин]] се десетоминутним кувањем потпуно уништава (разара).<ref>[http://www.straightdope.com/columns/read/1611/whats-the-difference-between-fruits-and-vegetables The Straight Dope: What's the difference between fruits and vegetables? |
Махунарке се споро варе и као глукоза постепено прелазе у крв. Не смеју се користити некуване, јер садрже беланчевину лектин која изазива мучнину, повраћање, хеморагични ентеритис, дијареју и чеону главобољу. [[Лектин]] се десетоминутним кувањем потпуно уништава (разара).<ref>[http://www.straightdope.com/columns/read/1611/whats-the-difference-between-fruits-and-vegetables The Straight Dope: What's the difference between fruits and vegetables?]</ref> |
||
== Људска конзумација == |
|||
[[Датотека:Peanut 9417.jpg|thumb|250п|Freshly dug [[peanut]]s (''Arachis hypogaea''), [[indehiscent]] legume fruits]] |
|||
Grain legumes<ref name="crops">{{cite web |title=List of Grain Legumes or Pulses |url=https://www.cropsreview.com/grain-legumes.html |website=CropsReview.Com}}</ref> are cultivated for their seeds, which are used for human and animal consumption or for the production of oils for industrial uses. Grain legumes include [[bean]]s, [[lentil]]s, [[lupin]]s, [[pea]]s, and [[peanut]]s.<ref>{{cite book | veditors = Kurlovich BS, Repyev SI | title = The Gene Bank and Breeding of Grain Legumes (lupine, vetch, soya and bean). | series = Theoretical basis of plant breeding | date = 1995 | location = St. Petersburg | publisher = N. I. Vavilov Institute of Plant Industry | pages = 438 | volume = 111 }}</ref> |
|||
===Nutritional value=== |
|||
Legumes are a significant source of [[Protein (nutrient)|protein]], [[dietary fiber]], [[carbohydrate]]s and [[dietary minerals]]; for example, a 100 gram serving of cooked [[chickpea]]s contains 18 percent of the [[Daily Value]] (DV) for protein, 30 percent DV for dietary fiber, 43 percent DV for [[folate]] and 52 percent DV for [[manganese]].<ref name="nd">{{cite web|url=http://nutritiondata.self.com/facts/legumes-and-legume-products/4326/2|title=Nutrition facts for Chickpeas (garbanzo beans, bengal gram), mature seeds, cooked, boiled, without salt, 100 g, USDA Nutrient Database, version SR-21|publisher=Conde Nast|date=2014|access-date=15 January 2015}}</ref> Like other plant-based foods, pulses contain no [[Dietary cholesterol|cholesterol]] and little fat or sodium.<ref name="nd"/> |
|||
Legumes are also an excellent source of [[resistant starch]] which is broken down by [[gut flora|bacteria]] in the [[large intestine]] to produce [[short-chain fatty acid]]s (such as [[butyrate]]) used by intestinal cells for [[food energy]].<ref>{{cite journal | vauthors = Birt DF, Boylston T, Hendrich S, Jane JL, Hollis J, Li L, McClelland J, Moore S, Phillips GJ, Rowling M, Schalinske K, Scott MP, Whitley EM | display-authors = 6 | title = Resistant starch: promise for improving human health | journal = Advances in Nutrition | volume = 4 | issue = 6 | pages = 587–601 | date = November 2013 | pmid = 24228189 | pmc = 3823506 | doi = 10.3945/an.113.004325 }}</ref> |
|||
Preliminary studies in humans include the potential for regular consumption of legumes in a [[plant-based diet]] to reduce the prevalence or risk of developing [[metabolic syndrome]].<ref>{{cite journal | vauthors = Sabaté J, Wien M | title = A perspective on vegetarian dietary patterns and risk of metabolic syndrome | journal = The British Journal of Nutrition | volume = 113 Suppl 2 | issue = Suppl 2 | pages = S136-43 | date = April 2015 | pmid = 26148917 | doi = 10.1017/S0007114514004139 }}</ref> There is evidence that a portion of pulses (roughly one cup daily) in a diet may help lower [[blood pressure]] and reduce [[LDL cholesterol]] levels, though there is a concern about the quality of the supporting data.<ref name=Jayalath2014>{{cite journal | vauthors = Jayalath VH, de Souza RJ, Sievenpiper JL, Ha V, Chiavaroli L, Mirrahimi A, Di Buono M, Bernstein AM, Leiter LA, Kris-Etherton PM, Vuksan V, Beyene J, Kendall CW, Jenkins DJ | display-authors = 6 | title = Effect of dietary pulses on blood pressure: a systematic review and meta-analysis of controlled feeding trials | journal = American Journal of Hypertension | volume = 27 | issue = 1 | pages = 56–64 | date = January 2014 | pmid = 24014659 | pmc = 5391775 | doi = 10.1093/ajh/hpt155 }}</ref><ref>{{cite journal | vauthors = Ha V, Sievenpiper JL, de Souza RJ, Jayalath VH, Mirrahimi A, Agarwal A, Chiavaroli L, Mejia SB, Sacks FM, Di Buono M, Bernstein AM, Leiter LA, Kris-Etherton PM, Vuksan V, Bazinet RP, Josse RG, Beyene J, Kendall CW, Jenkins DJ | display-authors = 6 | title = Effect of dietary pulse intake on established therapeutic lipid targets for cardiovascular risk reduction: a systematic review and meta-analysis of randomized controlled trials | journal = CMAJ | volume = 186 | issue = 8 | pages = E252-62 | date = May 2014 | pmid = 24710915 | pmc = 4016088 | doi = 10.1503/cmaj.131727 }}</ref> |
|||
=== Основна припрема махунарки === |
=== Основна припрема махунарки === |
||
| Ред 44: | Ред 56: | ||
* [[Соја]] (-{''Glycine hispida''}-) |
* [[Соја]] (-{''Glycine hispida''}-) |
||
{{colend}} |
{{colend}} |
||
== Фиксација азота == |
|||
{{main|Азотофиксација|Зелено ђубриво}} |
|||
[[File:Soil fertility - nitrogen fixation by root nodules on Wistaria roots, with hazelnut to show size.JPG|thumb|Root nodules on a ''[[Wisteria]]'' plant (a hazelnut pictured for comparison)|250px]] |
|||
Many legumes contain [[symbiosis|symbiotic]] bacteria called ''[[Rhizobia]]'' within [[root nodule]]s of their [[root|root systems]]. (Plants belonging to the genus [[Styphnolobium]] are one exception to this rule.) These bacteria have the special ability of [[nitrogen fixation|fixing nitrogen]] from atmospheric, molecular nitrogen (N<sub>2</sub>) into [[ammonia]] (NH<sub>3</sub>).<ref>{{cite web|title=The Nitrogen cycle and Nitrogen fixation|first=Jim|last=Deacon | name-list-format = vanc |publisher=Institute of Cell and Molecular Biology, The University of Edinburgh|url=http://archive.bio.ed.ac.uk/jdeacon/microbes/nitrogen.htm|access-date=March 1, 2015}}</ref> The chemical reaction is: |
|||
:N<sub>2</sub> + 8H<sup>+</sup> + 8e<sup>−</sup> → 2NH<sub>3</sub> + H<sub>2</sub> |
|||
Ammonia is then converted to another form, [[ammonium]] (NH{{su|b=4|p=+}}), usable by (some) plants by the following reaction: |
|||
:NH<sub>3</sub> + H<sup>+</sup> → NH{{su|b=4|p=+}} |
|||
This arrangement means that the root nodules are sources of nitrogen for legumes, making them relatively rich in [[plant proteins]]. All proteins contain nitrogenous [[amino acid]]s. Nitrogen is therefore a necessary [[ingredient]] in the production of proteins. Hence, legumes are among the best sources of plant protein. |
|||
When a legume plant dies in the field, for example following the [[harvest]], all of its remaining nitrogen, incorporated into [[amino acid]]s inside the remaining plant parts, is released back into the soil. In the soil, the amino acids are converted to nitrate (NO{{su|b=3|p=−}}), making the nitrogen available to other plants, thereby serving as fertilizer for future crops.<ref>{{cite book |last=Postgate |first=John | name-list-format = vanc |date=1998 |title=Nitrogen Fixation |edition=3rd |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-0-521-64853-0}}</ref><ref>{{cite book |last=Smil |first=Vaclav | name-list-format = vanc |year=2000 |title=Cycles of Life |publisher=Scientific American Library}}</ref> |
|||
[[File:Nitrogen Cycle.jpg|thumb|172x172px|Nitrogen cycle and its stages]] |
|||
In many traditional and organic farming practices, [[crop rotation]] involving legumes is common. By alternating between legumes and non-legumes, sometimes planting non-legumes two times in a row and then a legume, the field usually receives a sufficient amount of nitrogenous compounds to produce a good result, even when the crop is non-leguminous. Legumes are sometimes referred to as "[[green manure]]". |
|||
Sri Lanka developed the farming practice known as coconut-soybean [[intercropping]]. Grain legumes are grown in coconut (''Cocos nuficera)'' groves in two ways: intercropping or as a cash crop. These are grown mainly for their protein, vegetable oil and ability to uphold soil fertility.<ref>{{Cite book|title=Soybean in tropical and subtropical cropping systems : proceedings of a symposium Tsukuba, Japan, 26 September - 1 October 1983|last=|first=|publisher=Shanhua, Taiwan : Asian Vegetable Research and Development Center|year=1986|isbn=92-9058-0022-6|location=AVRDC No.86253|pages=57}}</ref> However, continuous cropping after 3–4 years decrease grain yields significantly.<ref>{{Cite book|title=Vegetable soybean : research needs for production and quality improvement ; proceedings of a workshop held at Kenting, Taiwan, 29 April--2 May 1991|last=Shanmugasundaram|first=S|publisher=Taipei : The Center|year=1991|isbn=929058047X|pages=59}}</ref> |
|||
== Галерија == |
== Галерија == |
||
Верзија на датум 16. јул 2019. у 09:34
Махунарке (лат. legumen) је врста појединачних, пуцајућих плодова. Отвара се пуцајући преко два уздужна шава, „трбушног“ и „леђног“. Попут мешка, овај плод настаје од једног оплодног листића. Типска махуна је дугуљастог изгледа, чија величина зависи од броја семена на трбушном шаву (пример махуне врсте Laburnum vulgare). Постоје и знатно измењене махуне у односу на типску. Измењене махуне су: надувена, спљоштена, махуна у виду бројанице, увијена и сабљаста махуна. Постоје и непуцајуће махуне (јављају се нпр. код гледичије и рогача).[1][2]
Увод
У махунарке (легуминозе) убрајају се многобројне врсте поврћа: боб, боранија, грашак, кикирики, наут (леблебија), пасуљ, сочиво (лећа) и соја. Плод ових биљака смештен је у махуни.
На њиховом корену формирају се кврзице у којима живе бактерије (азотофиксатори) које са биљком живе у симбиози. Оне дају биљци азот, изграђују аминокиселине протеина (беланчевина) у плодовима махунарки, а од ње узимају храну. Махунарке представљају најбогатији извор протеина који имају мању биолошку вредност од оних из житарица (због ниског садржаја есенцијалне аминокиселине метионин). Веома су хранљиве, енергетски јаке и лековите. Богате су биолошким квалитетним протеинима, посебно глобулином (око 28%), сложеним угљеним хидратима (око 65%), мањим количинама биљне масти, ензимима, великим количинама минерала(знатне количине калијума, гвожђа, фосфора, а нешто мање калцијума, магнезијума и цинка) и витаминима групе Б (ниацин, тиамин, пантотенска киселина и пиридоксин), нера створљивим, делимично растворљивим и потпуно растворљивим влакнима, која у цревима стварају гел. Код махуна, за разлику од житарица, алеуронски слој није чврсто срастао са честицама скроба, па се са љуском може одстранити. Љуска плода после натапања водом, лако се одстрањује љуштењем, па се ољуштено зрно припрема у облику пиреа. Љуска махунарки богата је целулозом, пектинским и другим тешко сварљивим материјама.[3]
Нерастворљива влакна у махунаркама не варе се у танком цреву, али покрећу њихов садржај до дебелог црева. Ту их бактерије разлажу и стварају масне киселине кратког ланца. Нерастворљива влакна дају масу столици и брже их покрећу, тако спречавају материје да се лепе на зид дебелог црева и узрокују рак.
Лековита својства махунарки: пасуљ (нарочито бели и црвени) и тофу (сир од соје), неутралишу виштва махунарки:ак желудачне киселине. Богатство калијума код махунарки доприноси регулисању срчаног ритма и промету материја у ћелијама, спречавају стварање камена у жучи.[тражи се извор]
Махунарке се споро варе и као глукоза постепено прелазе у крв. Не смеју се користити некуване, јер садрже беланчевину лектин која изазива мучнину, повраћање, хеморагични ентеритис, дијареју и чеону главобољу. Лектин се десетоминутним кувањем потпуно уништава (разара).[4]
Људска конзумација
Grain legumes[5] are cultivated for their seeds, which are used for human and animal consumption or for the production of oils for industrial uses. Grain legumes include beans, lentils, lupins, peas, and peanuts.[6]
Nutritional value
Legumes are a significant source of protein, dietary fiber, carbohydrates and dietary minerals; for example, a 100 gram serving of cooked chickpeas contains 18 percent of the Daily Value (DV) for protein, 30 percent DV for dietary fiber, 43 percent DV for folate and 52 percent DV for manganese.[7] Like other plant-based foods, pulses contain no cholesterol and little fat or sodium.[7]
Legumes are also an excellent source of resistant starch which is broken down by bacteria in the large intestine to produce short-chain fatty acids (such as butyrate) used by intestinal cells for food energy.[8]
Preliminary studies in humans include the potential for regular consumption of legumes in a plant-based diet to reduce the prevalence or risk of developing metabolic syndrome.[9] There is evidence that a portion of pulses (roughly one cup daily) in a diet may help lower blood pressure and reduce LDL cholesterol levels, though there is a concern about the quality of the supporting data.[10][11]
Основна припрема махунарки
- Припрема зрна
Зрна треба пробрати, опрати, оцедити и ставити у већи суд.
- Потапање зрна
Потапање зрна се обавља на више начина:
- неколико сати у млакој води,
- преко ноћи у хладној води, или
- у кључалој води 10 минута, затим се оцеди и оставља у хладној води 60 минута. Дуже време омекшавања зрна смањује време кувања. Држање у води омекшава зрна и чини их јестивијим, замењује им изгубљене сокове приликом сушења и тиме их чини лакшим за пробаву. Количина воде за потапање треба да буде 3-4 пута виша него сувог зрна махунарки.
Сочиво и сушени грашак обично се не омекшавају, а ако се потапа довољно је 2 сата. Вода у којој се зрна потапају се баца, јер садржи отровне супстанце пурина и друге непожељне „јин” елементе.
- Кување зрна
Пре кувања зрна се исперу под јаким млазом текуће хладне воде и процеде, ставе у лонац и прелију хладном водом у троструко већој количини него што су зрна, не додавајући со или било какву киселину (лимун, парадајз и сл.), јер они утичу на отврдавање љуске. Када вода са зрневљем прокључа, смањити температуру, напола поклопити лонац и пустити да полагано крчка колико је потребно да потпуно омекшају. Ако се припремају мешањем са другим намирницама, онда се поступа према упутствима у рецепту. Време кувања соје претходно омекшаних зрна је око 90 минута у лонцу под притиском, а око 3 сата у обичном лонцу. За лећу и азуки пасуљ је у лонцу под притиском 40–50 минута или око 90 минута у обичном лонцу. Прекомерна течност се након кувања може искористити за припрему супе.
Махурасто поврће
- Бамија, бамња, окра (Abelmoschus esculentus)
- Боб (Vicia faba, maior)
- Боранија, махуњача (Phaseolus vulgaris L.)
- Грашак (Pisum sativum)
- Кикирики, арахид (Arachis hypogaea)
- Наут, леблебија, сланутак (Cicer arietinum)
- Пасуљ, грах, фажол (Phaseoli legument)
- Сочиво, леча (Lens culinaris)
- Соја (Glycine hispida)
Фиксација азота
Many legumes contain symbiotic bacteria called Rhizobia within root nodules of their root systems. (Plants belonging to the genus Styphnolobium are one exception to this rule.) These bacteria have the special ability of fixing nitrogen from atmospheric, molecular nitrogen (N2) into ammonia (NH3).[12] The chemical reaction is:
- N2 + 8H+ + 8e− → 2NH3 + H2
Ammonia is then converted to another form, ammonium (NH+
4), usable by (some) plants by the following reaction:
- NH3 + H+ → NH+
4
This arrangement means that the root nodules are sources of nitrogen for legumes, making them relatively rich in plant proteins. All proteins contain nitrogenous amino acids. Nitrogen is therefore a necessary ingredient in the production of proteins. Hence, legumes are among the best sources of plant protein.
When a legume plant dies in the field, for example following the harvest, all of its remaining nitrogen, incorporated into amino acids inside the remaining plant parts, is released back into the soil. In the soil, the amino acids are converted to nitrate (NO−
3), making the nitrogen available to other plants, thereby serving as fertilizer for future crops.[13][14]
In many traditional and organic farming practices, crop rotation involving legumes is common. By alternating between legumes and non-legumes, sometimes planting non-legumes two times in a row and then a legume, the field usually receives a sufficient amount of nitrogenous compounds to produce a good result, even when the crop is non-leguminous. Legumes are sometimes referred to as "green manure".
Sri Lanka developed the farming practice known as coconut-soybean intercropping. Grain legumes are grown in coconut (Cocos nuficera) groves in two ways: intercropping or as a cash crop. These are grown mainly for their protein, vegetable oil and ability to uphold soil fertility.[15] However, continuous cropping after 3–4 years decrease grain yields significantly.[16]
Галерија
Референце
- ^ Татић, Б.& Петковић, Б. 1991. Морфологија биљака. Научна књига. Београд.
- ^ Морфологија биљака са практикумом; Аутори: Др. Бранимир Петковић, Љиљана Меркуловић, Соња Дулетић-Лаушевић; Београд. 2005. ISBN 978-86-907471-2-2.
- ^ The Magazine | Fondation Louis Bonduelle
- ^ The Straight Dope: What's the difference between fruits and vegetables?
- ^ „List of Grain Legumes or Pulses”. CropsReview.Com.
- ^ Kurlovich BS, Repyev SI, ур. (1995). The Gene Bank and Breeding of Grain Legumes (lupine, vetch, soya and bean). Theoretical basis of plant breeding. 111. St. Petersburg: N. I. Vavilov Institute of Plant Industry. стр. 438.
- ^ а б „Nutrition facts for Chickpeas (garbanzo beans, bengal gram), mature seeds, cooked, boiled, without salt, 100 g, USDA Nutrient Database, version SR-21”. Conde Nast. 2014. Приступљено 15. 1. 2015.
- ^ Birt DF, Boylston T, Hendrich S, Jane JL, Hollis J, Li L, et al. (новембар 2013). „Resistant starch: promise for improving human health”. Advances in Nutrition. 4 (6): 587—601. PMC 3823506
. PMID 24228189. doi:10.3945/an.113.004325.
- ^ Sabaté J, Wien M (април 2015). „A perspective on vegetarian dietary patterns and risk of metabolic syndrome”. The British Journal of Nutrition. 113 Suppl 2 (Suppl 2): S136—43. PMID 26148917. doi:10.1017/S0007114514004139.
- ^ Jayalath VH, de Souza RJ, Sievenpiper JL, Ha V, Chiavaroli L, Mirrahimi A, et al. (јануар 2014). „Effect of dietary pulses on blood pressure: a systematic review and meta-analysis of controlled feeding trials”. American Journal of Hypertension. 27 (1): 56—64. PMC 5391775 . PMID 24014659. doi:10.1093/ajh/hpt155.
- ^ Ha V, Sievenpiper JL, de Souza RJ, Jayalath VH, Mirrahimi A, Agarwal A, et al. (мај 2014). „Effect of dietary pulse intake on established therapeutic lipid targets for cardiovascular risk reduction: a systematic review and meta-analysis of randomized controlled trials”. CMAJ. 186 (8): E252—62. PMC 4016088 . PMID 24710915. doi:10.1503/cmaj.131727.
- ^ Deacon J. „The Nitrogen cycle and Nitrogen fixation”. Institute of Cell and Molecular Biology, The University of Edinburgh. Приступљено 1. 3. 2015.
- ^ Postgate J (1998). Nitrogen Fixation (3rd изд.). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-64853-0.
- ^ Smil V (2000). Cycles of Life. Scientific American Library.
- ^ Soybean in tropical and subtropical cropping systems : proceedings of a symposium Tsukuba, Japan, 26 September - 1 October 1983. AVRDC No.86253: Shanhua, Taiwan : Asian Vegetable Research and Development Center. 1986. стр. 57. ISBN 92-9058-0022-6 Проверите вредност параметра
|isbn=: length (помоћ). - ^ Shanmugasundaram, S (1991). Vegetable soybean : research needs for production and quality improvement ; proceedings of a workshop held at Kenting, Taiwan, 29 April--2 May 1991. Taipei : The Center. стр. 59. ISBN 929058047X.
Литература
- „Pulses”. NHS Choices. 30. 04. 2013. Приступљено 9. 01. 2017.
- Varshney, Rajeev K.; Kudapa, Himabindu (новембар 2013). „Legume biology: the basis for crop improvement” (PDF). Functional Plant Biology. CSIRO Publishing. 40 (12): v—viii. doi:10.1071/FPv40n12_FO.
